Pisao si pesmu po meni

Ne pisi po meni vise
dok moja dusa
ceznjom dise
ti reci tiho -- tise
to sto hoces:)

Pesnici pokusavase
Dugo da osvetle vezu izmedju
Erosa i Tantalosa.
Filozofi rekose ima smisla.
Eros, Amor bese.
Zato ja kada gledam
Klimt-ovu Judith I
Vidim ekstazu, zao mi je
Sto u ekstazi sami sebe
Samo kroz tudje oci vidimo.
A ja kao stari, pijani, izlapeli
Satyr Silen, stalno mislim
Da ti kazem da si kao Judith.
Tantalosov lopovluk, i
Momenat kada mi je u
Prolazu ponudio ukradenu,
Od samog Zevsa ambroziju,
Pobrkao mi je sve puteve,
I nikako da te nadjem ….

оманути лизопис

језиком ти слова по бедрима писах
а ти погађаше речи које срочих
за сваки промашај казна ти би шева
лаго бих не признат добро се помучих

јербо ти намерно грешке си правила
небил на тај начин заслужила казну
а ја опет понет речитошћу својом
превидех мачију твоју нарав мазну

и сјеба се игра осмишљена тајно
вазда женско мора да упрска ствари
ил чек чек да није фалинка у мени
здругим ти си сада, ко то још па мари

Ne veruj u moje stihove i rime
kad ti kažem draga da te silno volim
u tretnutku svakom da se za te molim
i da ti u stabla urezujem ime

Come on, sit for a while
Down beside me,
I will tell you all
About my shadow
All what you
Need to know
Because it is you
I will try, very hard
To get through me
Because it is you
The highest high
The deepest deep
The best ever song
All come out of
That shadow
Because it is you
I will try, very hard
To get through me
It will not hurt so badly
Believe me,
Because it is you there
For true and me…..

@Slavujka:

U ovoj prici
Svaka rec je Kljuc
Ona je Sve
Pesma je samo Tvoja

Kad god Budem Bila
U Dubokim Vodama.
Trazicu Virove
Da me Uvuku u
Tvoje Reci
Tvoje Kjuceve
Moga Svemira

I u Snu i na Javi
Osvojili smo
Dosanjano

Zaboravicemo
Da ne bi
Zalutali
************
Moram
Da se vratim
U moju Biblijsku Pricu

@bravar: @sveta:

Sapat je nadjacao skrivena ,
u mitoloske price ususkana,
vecna pitanja o razumevanjima .
Sokrat je posadio sve svoje reci
u saksije sa kukutama….
Nebo je potpuno isto….
Jos nije pocelo
da se razvedrava.

@Anjale:

Tamo gde je bila nasa kuca,
duga se prelomila i zgnjecila,
pre listanja ,
sve Vesnike Naseg Disanja.
Sunce najjace przi posle poplava.
Zatrpavaju me secanja ….
u talasima.

Dunuo si Sveti Dim
na Moje Teme
i Vreme Cvetanja
Prosuo po Cutanjima.
Cekam da se
u Pcelu Pretvoris
i da me
Meda Oslobodis.

Sudaraju se Mutne Vode
u Poplavama
i Putuju Svuda
samo ne po Svojim Koritima.
Kratkoveki talasi
zurno , kao i Ti ,
u svojoj Zelji za Osvajanjima
izbezumljeno Krse Sve….
i ostavljaju Zemlji
mulj, uslov Svih Klijanja

Pisao sam pesmu po njoj
Posle sam hteo da joj
Uzmem pesmu.
Vratila mi je reci, ali ne I pesmu.
Kao u dobosima tutnje mi
Praporci njenog sapata na vratu :
Necu da ti vratim…………..
Ako nesto das posle ne pitas.
Kako da joj sa samo 7 hladnih
Vetrova na 34 C objasnim da
Sneg pada samo na mestu
Na kojem ja stojim.
Pisao sam pesmu na njoj
Sve neznosti koje znam
Preselio sam u prste I oci.
Posle sam hteo da joj uzmem
Dusu a ostavim joj
Telo od treptaja razgaljeno.
Kao u dobosima tutnje mi
Praporci njenog sapata na kosi :
Necu da ti vratim…………..
Pisao sam pesmu o njoj
Molila me je da joj citam
Uz oca svih reka
Mee-zee-see-bee
Mississippi
A da ona reci na delti
Saceka jer od jeke cuje
Samo buku moga srca
U potrazi za utehom.
Nisam hteo.
Kao u dobosima tutnje mi
Praporci njenog sapata na srcu :
Necu da ti citam.
A cija je ne mogu da pitam………………….

@Slavujka:

Vidim Te
kako sa macetom
ispred mene
seces rastinje
i otvaras Puteve.

Niko nije sacekao budjenja
u mulju zaspali zaba
i niko ne zna
kad reka potone
gde se one sakriju.

Da prospes reci
Ti se ne plasis
da ih raznese
Vetar Koga Znas

Dosao si
da me Ponovo Povedes

@Maya Sangoma:

Nekako cu stici do ledenog mora
Korakom sporim, gazom putujucim,
Ponovo do belih noci i
Tamnih dana
U svakom koraku cujem
Odjek tvoje samoce
U svakoj samoci lahor
Meke kose prepletene
Dvema belim pahuljama
Sletelim sa jablanova, da te u
Ovoj tvojoj toploj noci cuvaju
Od svih strahova, i da ti
Kazu da ja od tvoje samoce
Jos vise sporim metalne korake.
A kada u nekoj veceri
Sasvim nepotrebnoj, onoj
Koja i ne mora da postoji
Cujem da su se sunce i mesec
Spojili kradom, pobegavsi
Prema Finskoy, ti otvori
Lagano, od pahulja snene oci
I zapametuj ja cu
Svakako doci.
Jos dok mirise trava
Jos dok me lagano tvoja misao
Preko preostalih santi leda zove
Korakom sporim, gazom putujucim
Jer znam i cutim zima je bas vrela
Tu u tvojoj dusi, iznad tvoga tela…………………