oglas

„Postoji jedan mudrac. Dok ovo govorim, on čuči u velikoj pustinji južno od ovih planina. Čuči ne znam koliko godina u pesku i ne podiže oči. Ali sve vidi. Šara noktom nešto nerazumljivo i uplašeno ponavlja: i ovo sam već stvorio…i ovo sam već stvorio. Ako mu zatražiš orla, on ne poseže u visine, nego ga prstom iskopa iz zemlje kao koren. To je, kaže on, orao iz kojeg niču drugi orlovi. Posle možeš da mu zatražiš aligatora ili mrava. I njih iskopa prstom iz zemlje kao košticu. On sve može, jer njegovo je stvaranje drukčije nego naše. Od njega sam naučio to što ti danas kazujem kao tajnu.

*

Gospodine, kažem ja njemu, koji se mnogo ljube i bratime. Ako ljubav postoji čemu je dokazivati? On samo ćuti pognute glave i dugo mrmlja u sebi. I tek u podne, kad sunce kao mač visi sa zenita, govori glasom belim poput zgužvane
hartije. Iz toga će, kaže, proizići velika nevolja. Narod koji ne prestaje da peva nesrećan je, siromašan i gladan.

*

Gospodine, kažem mu ja, video sam čoveka koji preskače neverovatne visine. Kako to čini kad nije jači od drugih, ne trči brze od drugih, niti je umešniji i lukaviji? Taj čovek, kaže mudrac, uzima zalet kao da će preskočiti oblake. Stoga i ne primećuje to što mu je pod nogama. Treba preskakati nebo. Treba imati samo najveću želju pa će sve druge same od sebe biti ispunjene.

*

Gospodine, kažem mu ja, jedan moj prijatelj iskopao je u bašti kamen. Poklonio ga je nekom vajaru da načini od njega skulpturu. Bio je to običan kamen, ali ako ga okreneš prema svetlosti, u njemu se odslikavao ceo svet. A vajar ga je odbio. Mudrac mi kaže: i morao je da odbije, jer nije ga sam pronašao….

@hope:
…*

Gospodine, pitam ga ja, kako to da moja glava, koja ispunjava prostore, može da stane u jednu običnu kapu? Zatečeni sasvim slučajno, kaže on, u istom nizu godina na ovoj staroj oronuloj planeti, mi se nastavljamo jedni na druge, kao što se grana nastavlja na granu, a ipak živi svoj vek okrenuta ka drugoj strani sveta, ka nekim svojim olujama i vidicima. Zato je tvoja glava žumance nekog još neotkrivenog sunca. Zato zasad staje i u običnu ljusku.

*

Gospodine, kažem ja njemu, imam neverovatnu snagu. Mogu da upravljam brodovima, jer sam ih pokorio. Mogu da zidam nebodere jer sam savladao beton i čelik. Mogu da rijem kroz planine i menjam lice kontinenata. Ali kad uzmem u šaku obican mali šljunak, ma koliko ga stiskao, nikad ga neću razbiti. Kako to? Veliki umovi, kaže on, bili su u početku neznalice, kao što je reka bila potok ili tajfun – tisina. Najveće hulje istorije bile su pre toga bucmasti bezazleni mališani. Himalaji su bili para. Nešto čvrsto i oblo, kao kipovi Vavilona, bilo je u svom vulkanskom detinjstvu bezoblično i meko. Zato ješljunak, u stvari, jedna ogromna planina, oljustena od golotinje svog lepog i strahovito zgusnutog srca. Čeprka zatim po pesku, prstom izvadi zametak Kilimandžara; stavljam na leđa obično kristalno zrnce, ali padam pod teretom.

*

Gospodine, kažem mu ja, video sam slikara koji prolazi kroz platno kao kroz svetlost. Naslika sebi vodu i pliva. Kako to? Naslika Alpe i penje se. Naslika daljinu i izgubi se. Mudrac mi ništa ne govori. Samo vidim, u sumrak, kako se poistovećuje sa sivilom, rasplinjuje i nestaje. Odlazim zamišljen i događa se
nešto čudno: za mnom ne ostaju stope, kao da nikad nisam ni prolazio ovim krajem. Kao da sam to samo poželeo u snovima.
I – izmislio.
„Koreni“
Mika Antić
@C’est La Vie:

Oglašavam nevažećim:

sve reči
što u pesmu
vetrom se nižu,

sve boje
što spektrom duge
po platnu se lepe,

sve note
što ritmom nade
po žicamam prebiraju,

sve diplome
stečene u pauzama tišine

i

sva pravila
ispisana u međuvremenu života.

Ovo si jako lepo napisala Bravarice

qt – Bravar
sve note
što ritmom nade
po žicamam prebiraju,
unqt

Draga Hope,

Ja cu izbeci, tj potrudicu se, posto ja u filozofiranje upadnem
skoro pa uvek, ali kada sam svom malom detetu, / skoro pa 8 godina / koga naravno interesuje sve sto je iole neobicno, objasnjavao u par reci istoriju sveta, dotakli smo se i te jedne moguce reci spasenja, reci za kojom se traga, ideji i mitu da su alhemicari prvi dosli do sustine / evo poceo sam / transmutacije duse, tj sustinsku transformaciju materije, sa ili bez kamenom mudrosti, quinta essentia uz filter kroz rec -
HOPE. ( Ili ako bih podelio na dva dela ovo sto je Mr. Momo Kapor napisao, znaci prvi pasus je pitanje, drugi pasus je odgovor ) Ista ili slicna prica sa Pandora*s box, ili moderna
verzija Avatar itd….

e, ako se traži samo jedna reč, onda je to broj:

42

@blue:

Jeste Blue, neko mi je nedavno preporucio jednog japanskog pripovedaca koji je bio barmen do svoje 42 godine i imao potpuno rasterecen mozak. Blago njemu.
Mene, a razgovarali smo nedavno o istom, tj ne samo mene, steze kao balast sve sto sam procitao i saznao, te nisam vise siguran sta su moje misli, a sta one druge stecene u protoku vremena koje je nagomilavalo neko saznanje i relativno znanje. Jer kada ti kazes 42, osim toga sto znam, ili mislim da znam, da je to broj izmedju 41 i 43, meni padaju na * pamet * i Silvija i Bruno gde je bez kalkulacije u 19 veku, / tako nekako / receno da je upravo 42 minuta potrebno za putovanje kroz srediste zemlje, i Gutenberg projekat, i ista teza koja je matematicki potvrdjena u drugoj polovini 20 veka, i puno drugih misli koje mi smetaju da napisem sopstvenu prosto-prosirenu recenicu.

@Slavujka:
da. ne. tojest, ideja broja 42 je prilicno stara. u ovom konkretnom slucaju, spominjem ga zbog secanja na davno procitanu, a tek izaslu knjigu „vodic za autostopere kroz galaksiju“
(pok. Daglas Adams je autor koji je do fatalnog infarkta miokarda, u 49oj godini, napisao i stvorio silna vrlo interesantna dela, a samo naslovi nekix od njih su dovoljno indikativni da sxvatimo sta je to sto je svrbelo njegovo pero: Life, the Universe and Everything; The Long Dark Tea-Time of the Soul; The Salmon of Doubt.. etc)
knjiga je postala reper za mnogo toga, ali po meni, od silnih zanimljivih ideja, izdvaja se upravo ova, o broju 42.

covek je oduvek bio zedan i gladan odgovora. maxom je ostajao bez njix, a najcesce zato sto nije znao da postavi pravo pitanje.
od vajkada, najteze pitanje koje ljudi postavljaju sebi-drugima-svetu je: sta je smisao zivota. u cemu je kvaka ? zasto je TO sve tako a ne drugacije i ako je tako, sta je tome razlog.

eto, ni moje postavljanje prethodnog bloga nije daleko od ove teme. previse informacija je oko nas. davimo se u njima. vise ne znamo ni sta znamo i sta sa tim znanjima da uradimo, kako da ix povezemo u nesto suvislo i korisno. tesko nam je da procesuiramo sve te novine, sve te vesti, jednostavno nemamo vremena, jer, u casu kad smo nesto tek procitali, saznali, to je vec prevazidjeno, stize nesto novo, a to novo je uvek geometrijskom il nekom jos zescom progresijom umnozeno.
e sad. ja se od toga branim kako znam i umem, a tesko je radoznalom bicu da se sakrije od onog sto trazi
ali, odbrana je naprosto nuzna, jer covek se pogubi.
znaci, potreban je fokus. uvek. potrebno je prepoznati svoje potrebe, a to bi trebala biti odlika odraslih ljudi. trebala, ne znaci nuzno i da jeste
mala deca recimo ne znaju da prepoznaju svoje potrebe. to je ono kad ih vidimo da cupkaju koliko im se piski, ali im ne pada na pamet da treba da prekinu igru na tren i da prosetaju do noshe, tj. wecea.
e, sad, prelepi model ponasanja na odraslog (zrelog?) coveka, i sta vidis ?
ima zbilja fascinantnix primera. svuda oko nas.
al da se vratim na knjigu sa ponudjenim odgovorom.
xex..moja prica je: maxom svi filmovi koji se vrte, chedo su neke knjige. e vidis, u mom slucaju: knjige su odavno procitane, ali filmovi maxom nisu pogledani. evo i sad kad smo poceli pricu o tome, pogledam na svevisnji youtube, i vidim, naravno da je napravljen film, i naravno da postoji klip koji cu dole nalepiti, a meni je To dosada bilo samo na polici kucne biblioteke i u utiscima poxranjenim u moj tj. lobanjin hard disc.

kad je hope gore prilepila prvu recenicu: Traži se jedna reč, moj procesor je, u kashi koja mi se talasa izmedju slepoocnica, iz taka izvukao secanje na knjigu i na ulitimativni odgovor.
42

ko ga razume, razumeo je.

u jbt, al se raspisax.. uz kafu.. essspresssooo
srednje do vrlo dug sa ‘ladnim mlekom..

@Slavujka: x2:
@blue:

Drago mi da ti se svidza: )))

Ja k’o barmen: ) U pravim godinama i glupa ko noc (oprosti noci: ) mislila da je doslo do stamparske greske, pa se 4 nacrtalo umesto 3 ; ) Rekoh 32 napisano na pravo mesto svakako je kljucna rec za kljucnu radnju produzenja vrste ; )))
Ali… zbune me misli: to svi znaju, pa i nije neka misterija : )

A onda… pretece me Blue u sekundi.
Ali… evo i ovoga, pa proveravajte ; )

The query „the answer to life, the universe, and everything“ into Google (without the quote marks), produces the answer 42 by Google calculator

edit: streljace me admin: )
zaboravih pjesmicu; )))

@Slavujka: x2:
@blue:

Drago mi da ti se svidza: )))

Ja k’o barmen: ) U pravim godinama i glupa ko noc (oprosti noci: ) mislila da je doslo do stamparske greske, pa se 4 nacrtalo umesto 3 ; ) Rekoh 32 napisano na pravo mesto svakako je kljucna rec za kljucnu radnju produzenja vrste ; )))
Ali… zbune me misli: to svi znaju, pa i nije neka misterija : )

A onda… pretece me Blue u sekundi.
Ali… evo i ovoga, pa proveravajte ; )

The query „the answer to life, the universe, and everything“ into Google (without the quote marks), produces the answer 42 by Google calculator

edit: streljace me admin: )
((( ;zaboravih pjesmicu; )))

zajednost

@bravar:
Bravarice, dopala mi se tvoja pesma oooonoliko.
Pozdrav.

@blue: @bravar:

Tacno Blue. Antraxovo omiljeno stivo. Vidis, zaboravio sam na * Vodic-a * -- 42/Vodic
- Song of hope…

Bravarice, nije Admin nasilan, on je vise zahtevan. Pogresis, odmah si na mesalici kad pravi plocu, a stalno nesto pravi

ако тражиш и наћићеш можда
такве наде нема ко нетражи
већ спомисли да циљ неки имаш
потрага нам пружа многе дражи

е сад има и она народна
надање је лудом радовање
па нам нашу одлуку за тражњом
мош довести у лабилно стање

стога ако дилема те апи
несигурност живаца прилични
ти упорно замисо свој чепај
част народу – поштуј нагон лични

@Maya Sangoma:

Ooo : )
Drago mi je, Majo : )

Nego, kad ti rece, da ja tebe nesta priupitam…
nije li cudno to danas: prvo Sl, sad Ti…
Mora da ce nesta ruzno da mi se desi kad me vako javno boldujete : )

Ajde sad vas dvoje da tri x simbolicno pljunete preko desnog
ramena i da kazete puj, puj, daleko bilo i da me resite eventualnog
ma(h)lera ; )))

@Slavujka:

Naravno da nije nasilan ; ))) Ti znaes da se ja sa nasilnicima nikad ne bih salila. A Admina naseg obozavam i volem da ga cackam po malko: ))) I znam da se on ne ljuti i da sam mu draga ; )))

A to za plocu, sam nek zove : -))) Tebe je mesalica zagarantovana, jer vazda nesta gresis, pa se ne bojim ; ) A ja cem da budem vodonosa ; )))

PS NADO ! ! ! ne ljuti se sto ti trolujemo po blogu…
Ne znam da li znas, ali blog bez trola je kao zivot bez bola ; ))) napisah jednom… znaci – nemoguce ; )
lj

@trener:

…

Ulepšavanje nevidljivog

Usuđujem se da pomislim ovako:
u početku je morao biti neki kraj.

A da bi postojao kraj,
sve je to moralo da se dogodi iz kretanja.

U vreme kad nije bilo predstave
o sadržini vremena,

u prostoru u kom nije bilo pomisli
na suštinu dosezanja,

pre kretanja je morala biti namera
začeta kao plod bar jedne posledice odvažnosti

koja je uzrok uzroku što u spirali ronim
u unutrašnji vrh neshvatljivog i nemogućeg.

Pre početka i kraja, pre kretanja i vremena,
uoči prostora i namere, bila je, eto, ta odvažnost,

kao predak svih stvari što su se na trenutak
zagrcnule od prevelikih želja.

Gde su potonje svetlosti i zakasnele vatre?
Gde nebesa i vode? I gde tek zemlja?

I gde je ova vrsta stvorenog
kojoj pripada i moj svet?

I gde je posle života smisao, koji se tek nakanjuje
da začne glomazni besmisao naslućenog?

Ovako bih se, dakle, usudio da pomislim:
pre svega morala je biti — želja.

Sve što mene izgovara,
dok opekline stoletnog ostavlja u mom umu,

sve što me izvodi iz zemlje i uvodi u vatru:
čitanje skromnih i oholih slojeva moga postojanja,

čitanje i dozrevanje mojih moralnih prizora,
satiranje kultura i nešto od one mahnitosti

kojom se branim kao da nikad ranije nisam bio ja,
a besanosti žig mi govori da sam bio,

da sam mnogostruki glasonoša, i da se vraćam
u jatima, kao civilizacije, kao kosmički zdenci,

— sve što me tako izgovara, u ovom danu koji se osipa,
doista može stati u tri želje.

Pa evo, rekoh ribi, sebičnost jednog od mnogih
neiskazanih mene, saleta između potiljka i beonjača,

nalaže mi da od te vaše, sad oživele,
porozne telesne sablasti

— ili ne znam već šta ste,
ovako ponovo stropoštani u šupljikavost — zatražim tri mogućnosti da misaono savladam
pitanja što me pohode.

Prvo je moje mučenje:
da budem mlađi od svojih uspomena.

To je nekako počasno isto, kao i prolaženje
ispod zasvođenosti vremena, vetra ili duge.

Drugo je moje mučenje
da budem neuhvatljiv u mislima.

Da, dok boravim u njima, budem ipak
za nepreglednu beskonačnost ispred.

Da budem, dok boravim u njima,
jednu predivnu vrhunsku drevnost posve iza.

Da budem, dok boravim u njima,
očito brži i nedostižniji u svim pravcima prostiranja.

Objasnio bih vam taj svoj način,
koji se ovde smatra beznadežnim: razumeo bih

da li je kretanje starenje prostora u nama,
ili starenje nas u prostoru.

I treće moje mučenje:
da postajem sam sobom kao vi.

Spreman sam, evo, da bez velikog čuđenja
prihvatim poverenje u kakve god vi zatražite

vrste drukčijeg razumevanja prostora
i objašnjenja drukčije sadržine trajanja,

sisteme drukčije živog i univerzume
koji su ono čime mi nešto stalno preti.

To bi mi vrlo pomoglo
da u konačno smestim beskonačnost

i da ne strepim da li ću samo oživeti,
nego da se umnožavam, čak istovremeno, svakada.

Mika Antić

@bravar:
More Than Words…

a pesma je…more than..: )

@Slavujka:

Ono o čemu se ne govori,ono što ne oslobađaju reči,one ih kriju,impuls sopstvene suprotnosti.Povezanost skrivenim.

@blue:

@sveta:
Istina

@fixer:

@Slavujka,bravar,blue,Maya Sangoma…drugari tatatatira

)))

@hope:

Oh, hvala !
Nisam sigurna zasto ste bas danas naspeli: ) Sad se stidim toliko da cu morati da se zavucem u kutiju – tipa: ali videlti je kako se igra sa istom – cela!
I ti simbolicno da pljunes preko desnog ramena ; )))

Dragi moji… ovo je, ipak, samo oglas koji ste obavezni da objavite u Sluzbenom listu kada nesto izgubite ; )))

@bravar:

; )

jedna rec

a fictional curse word in The Hitchhiker’s Guide to the Galaxy.„Belgium“ is the rudest word in the universe, which is completely banned in all parts of the Galaxy, except in one part, where they don’t know what it means

mozda zato sto je pogresno izgovorena..
treba da se kaze… pogresno, pa ce biti ispravno.

@blue:
Čudnovato putovanje u potrazi za samo jednom rečju,makar i pogrešno izgovorenom…sasvim ispravno.

imam nege u jednoj sveski idealnu pesmu za ovaj post, nekog pesnika, ako je iskopam… postavljam je… bez veze mi je da je po sećanju slovkam…
pozdrav.