nije: ništa, ali je tišina:.

Eeeeeeeeeeeeeeeeeee:-)))))))))))))))

Sad mi je bas ovo trebalo:-)))))))))))

Uzivala sam:-)))))))))))))

Hvala:-))):

Ovo mora da je iz opusa :Money For Nothing:.

pa nista onda:)
i to je nesto.

Biti sa sobom u tisini medju hiljadu ljudi i biti sa svojim svakodnevnom tisinom je ,verovatno ,razlicito , a mozda i nije…

hahaha, bezuprecno sinhronizovani orkestar

jutro sutrašnje:

sve što činim ima osnovu u sećanjima na budućnost koje imam..

u medjuvremenu, oko mene umiru leptiri. u tišini.

@blue u to ime:

fixer
a posle toga… ovako

Tiho je… jutro.
Cuje se… nista.
Vristim… u sebi.

Vristim… u sebi.
dazed & confused

nemoj samo do tiшшine:
v i k a n j e m
ubeđivanjem
pravljenjem od mene: sebe
neprijatnim razgovorima u pola glasa na javnom mestu
odlaženjem bez posebne najave povratka
još iste večeri
istog trena
dok još nisi ni otišla
a kamoli se ox ladila
nemoj mi pretiti
nemoj preterivati
nemoj me isključivati
i daj: jebi se

samnom

Kao tisina izmedju 2 zamaha orkanskog
Vetra
Puna mi je glava pred-bola pred-uplalu
Uveta,
Pomesali se ruzni jezici trenutnog
Prebivalista,
Pisem sa Piletom, pesmu o alienu,
Ja
qt
I am alien. I am often back to Earth
Searching for humans blood, feeling humans in the dark
Counting how many of them shall be hurt
Smelling there fear of me alien hidden in park
Before I decided to leave the Earth
Without its gravitation to the next planet Quark

I am alien. But I need to make connection,
To become friend to you, to let you trust me
Before my killers instinct leads me to aggression
Looking at you hopping for better future to be
The whole life is up-side down, as you are
Going to be eaten by me without hesitation.
unqt
Veciti slusac tisine u vakumu tudjih
Prostora….

@Slavujka:

ax
kako mi samo pesničke tiћice
pokljucaju
po pesničkoj ćelli:

brate ne brigaj
u tvoje uši
sipaću: toplo:
mallo meda
puuuno tijeri muglerovog elijena
i malo maslinovog ulja sa svete gore
zajebaćemo bol
i vetar
veliko ix gledajući u malu im snagu

živello !!pile
i blago mu pored tebe: svirče

Pravi od tisine hlebove
Nasloni na tisinu laktove
Seci kriske tisine
Pravi tihu poparu
U predvecerje
Prokljucaj
Preseci
donesi
Otok tvoj
Ostrvo
nego otok
koji se prelomio
I za tvoje celo zalepio
I sunce gleda u izvore
U poplave
I sumske pozare

Meseceva Nevesta….

Stajao sam i cepao tuce
Neispisanih zamisljenih pisama
Eh pa ne mogu da znam da postoji
Neko kome moze da padne na srce
Lako sumrak u tisini i samoci….

Crveni preliven zuto-ljubicastim
Sjajem meseca. Leprsa bela haljina
Za mesecevu oplodnju. Odlazi kamenitim
Puticem prema zaboravu ja u
Parcadima rasprostrt, vetar me raznosi….

Znam da nije vazno uopste kada
Se i kako zavrsilo. Lepota pocetka
Me otvara i zatvara kako ona zeli
Ne bira pogodnost momenta. A Meseceva
Mlada u otkucaju srca stanuje….

„sve“ bi bilo u „“redu“"
drugaččije
da smo još onda znali da nestajemoo
zajedno sa njim
ali nam nije bilo ni na kraj preostale pameti
daa
sami sebe ostavimo
na „miru“

ux: kako da taj pucanj:
obojimo nekom od tiššina

voleli su se u vreme cikcaka

@Slavujka:

„Svesti čitav svemir samo u jednu osobu – to je ljubav.“

(V.Igo)

Kazem joj ne levom
Desnom tuci, desnom
Jaka joj leva
I kugla se uplasila
Pivo se razlilo
Pica se skupila
Ona sve oborila !!!
Gledamo se amer
I ja preko puta,
Klimamo glavama,
Pita me jel ima 6 prstiju,
Reko i 3 sise brate,
Da…smeje se brat amer
Slatko, kaze
Kada prezive Hirosimu
Postanu kuglasice
Jako smesno ………
Sl kad je drmno kuglu polomio
i ogradu i kanal i sipku.
Heyrin, pile, ajde idemo da
Bacamo malko kamena s ramena
To je cool sport po kisi, ajmo deco……

najviše volim kad od ništa bude svašta ….

Kao da ponovo odnekuda čujem
Onaj usamljeni (hijeroglifski) glasak

Koji mi je i do sada
Ponekad
Nejasno šaputao:

“Hvala ti što si rekao
Ono što sam i ja razumeo… Jer da nisam
I ja to isto tako zamišljao:
Ne bih te ni ja
Do kraja
Uvek
Mogao shvatiti…”

Samo

Ovoga puta
Kao da razaznajem
I neke znake
Koje ranije
Nisam poznavao:

“Jedno te samo molim: nemoj
Da izvlačiš zaključke
Niti ikakve poruke… iz onoga
Što budeš opisao… Jer ih ni ja više nemam
U svojim mislima… Kako se ne bi
Ni u tome razlikovali… Bar nas dvojica
Koji smo još jedini preostali…”

S.Raičković

Beznadje

Pravili su moljci
Rupe kao oko
U slovima
U tomovima
Vekovima
Semenje se razletelo
Po svim odajama
Klija po odzacima
U ocima
Gnezdi se u obrvama
Ogleda u ogledalima
Struze se
I samoubija
Usirile se zvezde
Na onom
Belom kao mleko
Putu
Saterane u tor
Stisnute
Nisu ni glasa pustile
Kad su se
Usirene
U svoj put pretvorile

Uvod:

Perkuzionistička muzika je revolucija. Zvuk i ritam su predugo bili podređeni restrikcijama devetnaestovekovne muzike. Danas se borimo za njihovo oslobodjenje. Sutra, sa elektronskom muzikom u načim ušima, čućemo slobodu.
Umesto da nam daju nove zvuke, devetneastovekovni kompozitori su nam davali beskrajne aranžmane starih zvukova. Tražili bismo stanice na radiju i uvek bismo znali kad smo na stanici na kojoj je simfonija. Zvuk je uvek bio isti i nije postojala ni trunka radoznalosti o mogućnostima ritma. Za interesantne ritmove mi bismo slušali džez.
U trenutnoj fazi revolucije, zdravo bezakonje (healthy lawlessness) je garantovano. Eksperiment mora biti izvodjen udaranjem u bilo šta—limene šerpe, činije za pirinač, gvozdene cevi—u bilo šta što nam dopadne ruku. Ne samo udaranjem, nego i trljanjem, razbijanjem, stvaranjem zvuka na svaki mogući način. Ukratko, mi moramo istražiti materijale muzike. Šta ne možemo da uradimo sami, uradiće mašine i električni instrumenti koje ćemo izmisliti.
Savesni kritičari moderne muzike će naravno pokušati sve u pravcu kontrarevolucije. Muzičari neće priznati da mi stvaramo muziku; oni će reći das mo mi zainteresovani samo za veštačke efekte, ili, u najboljem slučaju, imitiramo orijentalnu ili primitivnu muziku. Novi i originalni zvuci će biti etiketirani kao buka. Ali naš odgovor na svaku kritiku mora biti nastavak rada i slušanja, stvaranja muzike sa njenim materijalom, zvucima i ritmovima, ne obraćajući pažnju na mučnu i tešku strukturu muzičkih zabrana.
Cage, John. Four Statements on the Dance. Silence: Lectures and Writings by John Cage. Wesleyan UP, 1973. p 87. prevod umbra.
(moje stivo za pred spavanje)

BBC „Four American Composers“,
John Cage–dokumentarac je rezirao Peter Greenaway. Kejdzove price i anegdote bih mogla da slusam…. i opet slusam…

http://www.youtube.com/watch?v=Sbp4rkenEak&feature=related

I have nothing to say and I am saying it
and that is poetry as I need it.

in: Lecture on Nothing…
http://inclementweather.wikispaces.com/file/view/CageLectures.pdf

Perkuzionistička muzika je revolucija

a tek kad dolazi iz t o t a l n e tišine !!

she is deaf ..

raznix tišina ima
kao ona:
kad se lik na kraju filma bulevar revolucije
isključi iz žvake
sa vrlom mu xanumom
koja melje li melje
a on srećnik samo isključi slušni aparat
i postira smešak

@blue:
da li bi ti,
biste li Vi,
blue,
odigrala
odigrali samnom partiju saha?

http://un-certaintimes.blogspot.com/2008/09/john-cage-playing-chess.html

@fixer:
„embedding disabled by request“ kaze jutjub.

plan B za tisinu:
Nastavljajući misao izraženu ranije (prim prev. na početku predavanja, vidi: Lecture on Nothing p 109) da je diskusija ništa više do zabava, pripremio sam šest odgovora na prvih šest postavljenih pitanja, bez obzira o čemu su ona bila. 1949 ili 50-te kada je predavanje prvi put održano (u Artists Club kao što je opisano u predgovoru) postavljeno je šest pitanja. Medjutim, 1960 kada je govor održan po drugi put, publika je shvatila posle prva dva pitanja i, ne želeći da bude zabavljena, odustala od daljih pitanja.
Odgovori su:
1.To je veoma dobro pitanje. Ne bih želeo da ga pokvarim odgovorom.
2.Zaboleće me glava (my head wants to ache).
3.Da ste čuli kako Marya Freund prošlog aprila u Palermu peva Schoenbergove Pierrot Lunaire, sumnjam da biste postavili ovo pitanje.
4.Prema Farmerovom Almanahu, ovo je lažno proleće.
5.Molim vas ponovite pitanje još jednom…
I još jednom…
I još jednom…
6.Nemam više odgovora.

JC, Lecture on Nothing.

@umbra:

tako mi daminix gambita
i sicilijanskix odbrana;
igraću sa tobom šaxa:
žrtvovaću skakača i topa
ako treba od odmax i sve
do predzadnjeg daxa.
al samo nešto da znaš:
poslednji dax kovertiram
da mojoj ljubavi en passant
malu noćnu muziku
još jednom otpevam.

Kazu stari: „Kako da znas kakvo je sto, ako ne probas.“

I… probala je! Za grncarski tocak je sela, a lebdi.
Nogama ga lagano okrece, a medj’ prstima glina joj se ovila.
E, kakav je to osecaj kad ti, glatka i meka klizi, bezi,
kad u obliku bezoblicne mase pocinje da lici na nesto…
Izrasta, izvija se, postaje…
Ona… uziva u tisini oblikovanja. Bez misli, bez reci, bez…

Danima je vajala, sve dok, malena i krhka, nije pozelela da nesta novo proba ~ da pokusa!
Da u vremenu sadasnjem izvaja vreme buduce!
Ali ~ kako, kad joj stalno bezi…

nije: ništa, ali je tišina:.

Ne pisi!
Ne disi!
Budi jos tisi! (cuju te)
Jer taj zvuk
i te boje
samo za usi i oci su moje.

- Znala sam, jos kad sam natpis videla, da ne treba da ulazim.
Sta cu ja u indijskom restoranu?! Ne volim ljuto! I sad me pece
jezik i dusa gori i…
Da sam na puza sela odavno bih na bezbednoj udaljenosti bila.

- Ax, ex, ix, ox, uuuuux!

- Ne vici! Ne remeti! Ovdi je sad

… ~ t i i i s i i i n a ~ …

… …

apsolutni slux
ima samo ona j
ko ti čuje vapaj
u gluvo doba noći
ee
majstore
poješću u ponoć jabuku
u ime tvoje savršenosti
i posrati se na sve one:
koji okom pridržavaju snajper
a maloumnost: orozom

+ u p o m o ćććććććć +

„some ask praise of their fellows
but i being otherwise
made compose curves
and yellows,angles or silences
to a less erring end)

myself is sculptor of
your body’s idiom:
the musician of your wrists;
the poet who is afraid
only to mistranslate

a rhythm in your hair,
(your fingertips
the way you move)
the

painter of your voice—
beyond these elements

remarkably nothing is.…“

@Slavujka:

Nisam primetila
ovu hidrogensku:-)))

Kaze decko:

- Allo, bre, dojke
jel’ ste dvojke
ili trojke?

- Greska. Cetvorke ~
plimaktericne.

- qq
Sa 3 dvojke
ili trojke
vec bih se izborio
ja!
Ali sa 3 cetvorke ~ (plimaktericne)
pobegoh bez obzira
glavom,
obzira bez glavom…
ili tako nekako:)

puno koraka i na kraju 1
Pas de Quatre
!podeljen sa 2

@Slavujka:
Kazem joj ne levom
Desnom tuci, desnom
Jaka joj leva
I kugla se uplasila
Pivo se razlilo
Pica se skupila
Ona sve oborila !!!

c c c ..

znam da je voleo slatkiše
i da se lepo smejao
u to ime: poslasticaaaaaa
kupiti kilo sitnix kod vojnoviććća
od belog crnog marcipana
samleti pola kile kestena kroz mašinu za mlevenje messa
umutiti pravi šlagg
pa još jedan šlag za njega
oladiti testeru
namaći testosterone bar na 8
i
udriiii:

@fixer:

zvaše me malopre blue i slavujka
plaču
ne pitax ništa
znam zašto plaču
paa:
zaplakax i ja

el se sećašššš..

sećam se svega

pa jel moralo ?tako..

t i š i n a:

o !zoki!brate!majjjstore!
nek ide sve u ..

Ne voli ona da je probudi, tek usnulu,
tamo negde ~ posle ponoci ~ do 1.
Ustane bunovna, pa seta, mesecari.
Pokusava da u mraku ~
mrklom ~ mrklijacitom,
u tisini ~
tihoj ~ najtisoj
razazna obrise stvari i
dobro vodi racuna da joj se
ne razbije misao…
nije MI nista… nije MI nista…

nije: josnista, al’ je:…¿

ix.. kod nas ne uspeva ni Tišina ni Pamet ni Sutra ni …

tako da su moguća i ovakva oxrabrenja:

U Srbiji ništa nije uspelo, pa tako neće ni kriza !

stavljeno i na isti post u paralelnom univerzumu
pod imenom kresan ……….

Moja je rec tisina.
Izrazavam se sporo,
Jer malo toga imam da kazem.
Imam skromna znanja latiniste.
Zato se i ne upustam u
Naturalis historija
Da ne bih gutao koincidencije
Umesto neznih samoljubivosti
Kada mi neko kitnjasto pise
Ja se zaplacem,
Namam nacina da odgovorim,
Kada me neko obasja
Tisinom,
Ja se zagrcnem zgrcen
I zelim
Da se istoj dodvorim
Kada sam iskren
Lazem u tisini
Kada lazem,
Lazem u podne,
Gladan, zedan,
Iz neznanja, gluposti i
Bezocnosti……..

žedan neke druge stvarnosti
stojim čekam radim
ne dišem
osluškujem:
stalno iste navlakače
stalno nove promene zakona reči

Jutros sam pismo dobila.
Dugaaačkoooo O, kako
sam se obradovala
da sam još malo
pa – zaplakala.

Nevidljivim je
mastilom pisano,
na jeziku drevnom,
sanskrtskom.
Notama optočeno,
pa peva…
Nemu muziku
ljubavi
O trajanju,
o večnosti,
o moći
i ne – moći,
o sutra…
O onome
što, zapravo,
nikada
će – biti
ne – će!

Pa… nevidljivo je…

@bravar:

Ouuups….

pazi kad je progledalo:-)

Da clovek ne poveruje ocima…

@bravar:

Ja se izvinjavam na dosadi… unapred…

ali… ko ga prevede sa onog divnog jezika…

ccc….

@bravar:

qq…

tek sad vidim…
pa ono je bilo poslato jos pre nekog vremena…
eee…

znaci… ima da tuzim postu, garantovano…

@bravar:

jope’ preterujemmmxm

izgore mi glava od kise…
prolupo bravar:-)))
neka je…

ux
a maramica moje princeze
čeka
da padne
da bi turnir mogao da počne

u tišini o tišini.. mislim..
dodjem do toga da tišina spada u emotivni tor.
baš kao i emocije i tišina ima brojna nepisana pravila:

1.

2.

3.

4.

5.

6.

etc

ovoj misli nema mesta u tišini:
ne treba joj ni pokrov ni sanduk
ne treba joj ni metak u cevi
a kamoli iživljavanje: lezi>>digse
ne treba joj naknadna provera
ne treba joj ogledalce ispod zadnjeg trapa
ne treba joj mamografija
sve je jasno:

osim što to nije misao
to je čovekdeloukras
to je anti laž
to je stanje stvari moga mozga

to je moja istina

Nikola Samardžić pre neki dan u Peščaniku:

U kontekstu srpske politike iz poslednjih deset godina mislim da je sve manje važno ko je taj atentat izvršio, a da je sve jasnije ko je politički i komandno stajao iza njega. Predsednik Tadić nije slučajno rekao da je proces okončan kad je došao da prisustvuje izricanju presude izvršiteljima, koji su mogli da budu i istočni Nemci i Libijci ili roboti, potpuno svejedno. Njihove ličnosti nisu važne ni za naš pravni sistem, niti za politički kontekst. Dobro je da su zatvoreni, jer su pretnja za opštu javnu bezbednost. Nakon šest godina, mi se opet nalazimo u tom vakuumu između događaja koji beleže naše političke promašaje. Kad pogledate politiku poslednjih deset godina, primećuje se jedan neobičan proces gde sve postepeno propada i odlazi na neku marginu, vremenom se prlja i nestaje. Možda je s vremena na vreme potrebno da resetujemo ne samo naše političko mišljenje, nego i naše političko organizovanje. Šta se dogodilo u ovih deset godina? DSS su postali radikali, DS je postao DSS, G17 je postao JUL, LDP G17. Jedino su radikali ostali radikali, pa su se još umnožili, sad imamo dve radikalne stranke umesto samo jedne. U kontekstu poraza demokratije i sloboda, i svih tih datuma koji nam mnogo znače, potrebno je razmišljati šta ćemo dalje da radimo. Danas je Peščanik jedina opozicija u Srbiji, ali Peščanik je nastao u vreme Vlade Zorana Đinđića, kad je takođe bio jedina opozicija u Srbiji. Ja govorim i o Peščaniku, ne kao nekom bloku, nego kao skupu neistomišljenika. Stalno se govori o tih 80 do 100 ljudi koji se tu vrte, ali mi nismo istomišljenici. Kada bismo slobodno radili test naših političkih opredeljenja pronašli biste ogromne razlike. I meni te razlike znače više od činjenice da smo mi tu neki parapolitički blok koji ne postoji zvanično, nije registrovan, ali nekome stalno smeta, i dobro je dok smeta. Danas su vlast i opozicija podeljeni na političke grupacije koje simbolišu s jedne strane korupciju i pljačku, a s druge strane agresiju, nasilje, ratne zločine. Onda ljudi biraju manje zlo, biraju ono što ih manje boli i stalno odlažemo agoniju koju živimo svakodnevno. Tako da je i Zoranovo ubistvo često postajalo izgovor za našu nemogućnost da jasnije, u ime svih onih ljudi u čije ime nastupamo, definišemo šta su to naši politički prioriteti koje bi trebalo da zastupamo.

Jel se sećas priče o čokoladicama ?

To mora da sam ti pričala.
Jel one iz logora ?
Ne, nešto drugo.

Slušaj..ljubav je bitch.. počela je tvrdim glasom koji nije ličio na njen zvonasti glas …i stala..

dugo je zakucavala pogled u zid, pa onda nastavila gledajući kroz njega:

znaš, ništa, ali ništa pod kapom nebeskom nije tako moćno i ništa ko ljubav ne moze da te pomeri iz sebe. jednostavno odeš i ustupiš joj svoje mesto u sebi.
zaboraviš šta voliš. šta ne voliš. promeni ti se obris. tvoja senka više ne pokazuje tebe. pokazuje onog koji se uselio u tebe.
xocu da kažem: tako je bilo sa mnom. nekako uvek. ali ne marim. možda to može drugačije..
svakodnevno vidim kod drugix da može. kod mene ne.
onda zaćuti. prevrće slike u sebi. čujem kako šuška u njoj…
prestane sa tim i nastavi, nekako tiše:
nekada sam volela čokoladu. jako. kada smo izrodili decu, mnogo manje. da njima ostane više.
on je bio uvek protiv. sad znam da se to odnosilo ne samo na čokoladu, već na sve sto volimo. ali to onda nisam videla..nisam bila u sebi da bix to primetila.
videla nisam, ali sam osećala olovnu teskobu kad deci gundja i brani..
ja sam im to nadoknadjivala kolačima, al je bilo mučno.. ne onako kako treba da bude.. čokoladno..i slatko..
prošle su godine.. mnogo godina. skrivanja. čokolade. sebe. mnogo puta sam ga zamolila da nam ne zagorčava trenutke slasti: čokoladne i ine, nama tako dragocene. nije čuo.
ustvari, on nikog nije nikad čuo. uživao je da sluša sebe, svoj glas, svoje potrebe.
jednoga dana, jer da, to je bio jedan dan, jedan tačan sat, trenutak, nekako kao smrt.. ustvari, neodoljivo je ličilo na nekontrolisano dizanje onih starix roletni, sećas ix se….
i u tom, tačno tom trasss-trenutku: samo sam opustila ruke umorne ko svemir.. osetila sam nemoć. i strano prisustvo u sebi.
iznenadila sam se kad sam izoštrila sliku tog prisustva.
to sam bila samo ja. vratila se k sebi.
on se pojavio odnekud i nešto mi rekao. nisam ga čula.

kao da sam prešla sa druge strane na kojoj se ne čuje n i š t a.

jednostavno: nisam razumela šta govori.. bio je zapanjen.
gledala sam kroz to nešto što mi je nekad bilo sve .. pretvoreno u prozirno ništa..
tamo negde je ukapirao i to oko čokolade. bar je tako rekao. ..bio je spreman na sve samo da se vrati u mene: da mu pevam.. da me izvuče iz tišine.. da popuni r u p e.. ?
dogadjalo se da jutrom krenem iz kuće, zgrabim jaknu i tek tamo negde, na pola ulice, kad stavim ruke u dzepove, nadjem u svakom.. čokoladicu..
danima je to trajalo dok ga nisam zamolila da prestane da me povredjuje tim zakasnelim davanjem. ko da mi je davao lek posle smrti.

znas, čudno je to.. a opet i nije.. stvari se ponavljaju.. nekako, nikako da objasnim ljudima oko sebe koliko je važno č u v a t i dobre note.
čuvati ix da ne odu u tišine iz kojix nema povratka..

ustala je, stavila cigarete u tašnu, poljubila me a potom fokusirajući moje desno oko rekla:
postoji ta j. nevidljiva crta pred nama do koje je svašta n e š t o moguće.
ali, kad se ona predje..iza nje se pojavi n i š t a.

i otišla.

a u meni je danima odzvanjala njena pesma

čudni su putevi čokoladni

neki se progutaju
neki se umr ljaju
neki se po ku kuuuu natr ljaju

al ima jedna čokolada iz mog stada!:
:! što je ta brezobraznaaaa:

kad god mi treba
nema viššššeeee

u tom svetu tišine tišine tišine
samo se svetlost !čuje

duboko grllo:.

eeeee:
braćo moja
i ostalle sesstre:
amarcoooord:
bejah visok;plav;i:nedojeban
đoka mi opasno bežo u desno:
što: zbog lažnih vojsova iz amerike
što: iz abažavanja i svudacitiranja čerčila
all najviše: zbog navučenosti do zavisti na:
jedan raspuknuti duuuuboki alt boginje: Kathleen Ferrier
na nekom predavanju čika roj henderson nam u suzama reče:
ketlin je rođena sa prirodnom šupljinom u grlu:
ako bi neko bacio jabuku
ona bi završila duuuboko
u njenom grlu bez ikakvih preprekaa
e sadddd:
nešto kasnije
još uvek bejah visok;plav;i:nedojeban
nisam više drko toliko u desno
više sam drko uz liberale
ax šta ću; tražio sam se: potuco i too
taman se fest preselio u sc:
pojavi se 1 uzbukuša u najavi
videx je svojeočno
kako šlajmaricom šatira
tada koleginicu tanju
na bratbratu sa 15 metara
jurila je bezuspešno za:
tada perspektivnim mladim filmskim pregaocem
koji je nije primećivao
od karijere i uvlačenja u bulju starijim filmskim pregaocimaa
ii:
da ga ne tupim sad
leto zima leto zima
najzad ju je se doakam
ono: stvarno se potrudim
obavezni likovi 5.5
ali umetnički dojam 5.9
svrši ti onna sve sa 6icama
i: onako muški
obuče se i ode
ja ko pingvin
sve sa svučenim gaćama
kao potrčax i viknux
stani p.: a jaaaa
ostade mi ko uspomena
lavabo sa tri rupe i wcšolja sa 2
od njenog pljuvanjaa

eeeeee beše nekad
a sad:
mnogo je visokix plavix i nedojebanix umrllo u meni
više ni ne drkam
nemam si uzora
onaj režiser ništa ljucki nije snimijo
od onne ispade velika korpa za voće
55 godina je odkako je ketlin umrla od raka dojke
beograd se užasno poseljačio
vremeplov još nije izmišljen
ovi u cernu trajno zasrali jer:
nisu krenuli za teslom već za ajnštajnom
dobre cipele 500€
nebrojeni ministri:
na prazno uživaju u sebi
i gladno presipaju iz šupljeg u još šupljije

a ?jaaaaa:
čitam nervoznije nego ikada
često optuživan za preljubu
nonstop u zeitgeist-u
tek dobio prvostepenu oslobađajuću
i spremam se da kupim rolere
da mi začarani krug
kao brže prođeeee
i ono što me najviše brine:
sve manje slušam muziku

sve više me pali tišššina

dok pišti iz nečeg što zove ventilom
zadaje opekotine osmog stepena
a iz ožiljaka koje tako pravi
bolno skakuću decibeli bola
po nestabilnoj amplitudi:
čas je stakato, čas je tišina

večeras
dok sam služio goste
koji su mislili da su došli u čuuuuveni francuski restoran
a u stvary čist bleff
jer znam gazdu koji je živi qurac
i kuvara koji je gazdin brat
znači živi qurac od ovce
primetim jedan par
taaako
naše godište
čitaj neodredeno
ali godišta
kako su kao ono kao fini
ali slutim frku
i to po mom taxi&kelnerskom psihološkom staaažu
poveću frku
on je: odmax sam video
nepritajeni nasilnik
a ona isto
samo pritajena

bonsvoar madam,mesje
šta bisss te voleli da popijeetee

ona ništa

on daj neki od onijex

kliko?

kliko!

čim ste ušli rekox sebi
da nešto slavite
počex ja uvertiru

aj mali ne jedigomna

!miroslave!

ok ok pardonemua merd kxkx

!miroslavee!

jedna flaša klikoa odmax dođee
čujem odlazeći
ona pita

a šta kojkurac slavimo

to ćemo još da vidimo

slutim ona ga se plaši
pa su izašli na javno mesto da bi mu ona rekla da ga puši
a da ne popije patos odma
al izgleda baja drži aduta u rukama
a ruke sve vreme drži ispod stola
ubiomebog: stiso neki kratež preostao od sablje
kad sam se vratio sa dve visoke šampanjske čaše
u kojima je bilo prst prašine
jer od otvaranja kafane
niko još nije naručio šampanjca
i flašu pravoga klikoa
i uletim u spyku

a šta kao spavala si nabijemtenakurac
u subotu u 17:33
pa nedižeš mobilnog jeli
kao ja sam budalla pa da ti poverujem

vidim nagazio je petom ispod stola koljenom
generalizacijo kanalizacije moje

joj

a joooj

manijace pusti

a sad pusti a gde si popodne

pa rekox ti

ma da ako si ti spavalla ja sam onda rupert everet

xaxa al on je peder

ma šta peder pa udri

jooooj

ne jauči tolko viš da nas gledaju samo sam te malo pricepio
aaa evo pićća

izvolte madammesje

jooj mersi

daj mali šta ima se jede u ovu kafanu

imamo sve iz jelovnika osim kozijeg sira iz verdenske šume
i barene cvekle iz dižoona
to ono kao skupe fore itajrad
naučio me gazda da lažem

ma daj ovo sve sa 2. strane

!miroslave!

ma jedi gomna bre
daj mali šta čekaš još jel igra mečkka ovde

cela druga strana odma dođđe..
..ee ljudi vadi sve iz zamrzivača i 1 po 1 stavljaj u mikrotalasnu
jedan baja naručio sve sa 2. strane
vraćam se u salu vidim on ga primio izgledaa
presamitio se
dok neki ćelavko
fin čova odma se vidi:
ispred vrata napolju šetka i nervozno puši i pogledava u njix

ova ga razvezla kako eto više dosta je

on se protivi

ona boli je džoka

on preti

ja sipam

on me tera

ona maše ovom napolju da uđe

ovaj ulazi

ovaj ispod stola poteže krateža

pravi promaju kroz ćelavog glavu

ja klikoom baju po labrnji

ovaj pada i iz druge ruke ispada mu prsten
sa dija mantom velicine srpskog polusasušenog oraxa

ova se saginje
proba prsten
joj jebem ti pa to je za mene

ali madam

ma jeballa te madam

okreće se i odlazi

stiže moj gazda sa automatskom puškom
pita ša je bilo bate

ništa šefe malla vanmaterična svađa i to

jesi naplatio ti ovome bilmezu pre nego si ga opičio po tintary

nisam stigo gazda

e mali mali neznaš ti rabotu

pa se presamiti preko ovog na podu
izdžepary ga

utom stiže i patrola interventne
izljubiše se svi do jednog sa gazdom
ša ima
evo niša
ti trebamo nešto
na ove na podu ni ne pogledavaju
ma jok jeste za piće
imal šta da se jede
biće za vas al idemo u neku pravu kafanu
ova moja je bato, živo blato
ajmo u onu de stoja večeras vadi sise
ajmo

a ti mali pospremi taj džumbus a ovog glumca baci na đubre
a ovom drugom kad se probudi naplati još jednom račun

bacam ja glumca u kontejner
vidi stvarno mi poznat od nekud:

liči mi na onogkakobeše: braju vojovića takonešto:
igrao onog iz ormana u grobnici subotom uveče

a gde pamtis te minute zec te strovalio!!!
i bude
ne bude
ja agnostik, uz prostakluk,
lagano, a istinski i duboko
setim se Bude, on mene ne…..

Snovi su cudo……
Explicitno izmisljajuci….
Kao kod Borhesa…..
Planeta nema Mesec ali ima
Mesecinu I ima
Mesecare……..
Dar izmisljanja…….
Na mojoj planeti (kad sanjam na ledjima)
Govori se glasno samo danju……
Nocu se sporazumevamo snovima……
Na mojoj planeti (kad sanjam na boku)
Uopste se ne govori. Onda se ljubi
I vodi ljubav.
Vodi se ljubav u setnju,
Na sladoled,
Na Svinjsku glavu u pihtijama…
Od ljubavi do ljubavi…..
Zvucna Tisina….
Onomad kad su deca cupala
Perije onim nesretnim paunovima
Koji em sto ne lete,
Em kad nemaju jedno pero
Samo jedno pero,
Nemaju kurazi da se
Udvaraju jer misle
Da su rogobatno ruzni,
I hendikeprani te
Ne mogu da dovedu ljubav, cak
Ni do odrtavele zenke
U Catovica-Mlinima……
Kakva lepota tamo…….
Dovoljno kao nije
Kic da bi se osecao
Kao izvestaceno prijatno…hehehhe
Za neuke, i one sto donose
Glavosecaste odluke,
Uglavnom se sliju niz oluke smrada
Kasnije ili sada ……
Ja sanjam u velikoj buci vriske i jauka
Opasnih po sluh
Tudje nesrece kao moja sopstvena rastu
U strasnu nocnu moru.
U scream jedne Planete
One koja nema Sunce. Ili nema Zemlju.
Ili nema zelju. Ili nece iz inata. Ili je slepa.
Ili je u dubokoj komi, pa je zaista sve sve-jedno.
Ali nije sto se glave tice.
Mozak je naravno suvisan.
O pihtijama se radi…….
Na mojoj planeti (kad sanjam na stomaku)
Nema vise snova…….. nicega nema
Bezglasna Tisina……

tranzitni objekti:
objekti koji koji u tišini
mogu da služe
kao amortizeri
između ličnosti
i
spoljašnjeg sveta

vrtimo se oko groblja zadnjix dana, pa se setix..
grobna tišina. tek.

jesenas, u onix nekoliko dana leta koji su se prošvercovali iz nekog indijanskog vigvama, u nekoj tixoj, mirnoj banji, podno nekog brda, gde smo trunili dane i sebe sve misleći da se obnavljamo, sve je bilo nekako.. nekako nestvarno. lepo.
pa čak i groblje. posebno groblje. šetnje su nas neminovno vodile kraj njega. a bilo je tixo, starinsko, naxereno. bez ograde i sa puno zelenila. nekako otmeno. ko izgnana ruska princeza. ima držanje, pa to ti je, i zalud i trošnost i nemaština, opet kroz patinu prošlog probija noblesse.
jednog, od previše lepote, umornog dana, iz sna nas je trgla plexana muzika. istrčim na terasu misleći ništa, eto, tek da vidim šta je. povorka. posmrtni marš. jedan kovčeg na lafetu. i kolona živix iza. otpratim ix pogledom. i brojim potrese koje mi taj prizor uvek izazove..pokunjeno se vratim unutra i zagrlim život još jače.
a sledećeg dana, .. dodjoše kamioni, bageri.. iskopaše kanal celom dužinom groblja.. odjednom zaurla odvratno jak zvuk motorne testere. zvuk koji vredja univerzum. seku drveće na obodima groblja. ono se u neverici klati. svaku sumnju u to šta se dogadja otklanja bager koji brekćući prilazi i gura ih, ruši ix. do malopre živa stabla padaju po grobovima. jedno drugo treće 4 5oooo.. padaju po grobovima.
užasnuto stojim i gledam. od prizora me odvlači draga ruka..
xodamo dalje. u tišini. koja urla.

The Giving Tree

Once there was a tree….
and she loved a little boy.
And everyday the boy would come
and he would gather her leaves
and make them into crowns
and play king of the forest.
He would climb up her trunk
and swing from her branches
and eat apples.
And they would play hide-and-go-seek.
And when he was tired,
he would sleep in her shade.
And the boy loved the tree….
very much.
And the tree was happy.
But time went by.
And the boy grew older.
And the tree was often alone.
Then one day the boy came to the tree
and the tree said, „Come, Boy, come and
climb up my trunk and swing from my
branches and eat apples and play in my
shade and be happy.“
„I am too big to climb and play“ said
the boy.
„I want to buy things and have fun.
I want some money?“
„I’m sorry,“ said the tree, „but I
have no money.
I have only leaves and apples.
Take my apples, Boy, and sell them in
the city. Then you will have money and
you will be happy.“
And so the boy climbed up the
tree and gathered her apples
and carried them away.
And the tree was happy.
But the boy stayed away for a long time….
and the tree was sad.
And then one day the boy came back
and the tree shook with joy
and she said, „Come, Boy, climb up my trunk
and swing from my branches and be happy.“
„I am too busy to climb trees,“ said the boy.
„I want a house to keep me warm,“ he said.
„I want a wife and I want children,
and so I need a house.
Can you give me a house ?“
“ I have no house,“ said the tree.
„The forest is my house,
but you may cut off
my branches and build a
house. Then you will be happy.“

And so the boy cut off her branches
and carried them away
to build his house.
And the tree was happy.
But the boy stayed away for a long time.
And when he came back,
the tree was so happy
she could hardly speak.
„Come, Boy,“ she whispered,
„come and play.“
„I am too old and sad to play,“
said the boy.
„I want a boat that will
take me far away from here.
Can you give me a boat?“
„Cut down my trunk
and make a boat,“ said the tree.
„Then you can sail away…
and be happy.“
And so the boy cut down her trunk
and made a boat and sailed away.
And the tree was happy
… but not really.

And after a long time
the boy came back again.
„I am sorry, Boy,“
said the tree,“ but I have nothing
left to give you –
My apples are gone.“
„My teeth are too weak
for apples,“ said the boy.
„My branches are gone,“
said the tree. “ You
cannot swing on them – “
„I am too old to swing
on branches,“ said the boy.
„My trunk is gone, “ said the tree.
„You cannot climb – “
„I am too tired to climb“ said the boy.
„I am sorry,“ sighed the tree.
„I wish that I could give you something….
but I have nothing left.
I am just an old stump.
I am sorry….“
„I don’t need very much now,“ said the boy.
„just a quiet place to sit and rest.
I am very tired.“
„Well,“ said the tree, straightening
herself up as much as she could,
„well, an old stump is good for sitting and resting
Come, Boy, sit down. Sit down and rest.“
And the boy did.
And the tree was happy.

Shel SilverStein

tišinom ću te još na početku puta
možeš li da zamisliš kra?j

Čudno drvo…

Tisino moja, predji na drugoga

Proslo je mnogo,
I proci ce,
Ali nama rodjenim hazarderima
Vreme ne predstavlja determinantu
Ja cu da odem
Da ali pa sta sa tim?
Njega nije briga
Njemu je vazno da mu se ne dosadjuje
Zevao je preda mnom
Gospode..
I ja sam opet preko svega presla
Zato sto sam ga volela
Ha, koja prazna rec!
Nisam ga volela, verujte mi
Ja sam ga obozavala
On je za obozavanje
Nedodirljiv kao daleka planeta
Kao bozanstvo
Kao on
Nemam vise reci za njega
Jer mi ih je pojeo, namerno bezdusno
Iscupao mi je srce
Ne moze, neke stvari nisu besplatne
Niti treba da budu
Kad ti neko da sve, a ti ga zgazis
Kao da je rat, pa ti je ubio porodicu
I onda ga nadjes I svetis mu se..
A koji je bio trenutak!
Deca, snovi, vatromet od ljubavi
Izdaja, velika izdaja..
Njemu nije vazno sto ja idem
Njemu nije vazno sto ja ne mogu
Da podnosim njegov zivot
On misli da moram
Ali ne moram
Ne znam nikog normalnog ko bi za normalno
Smatrao to sto on od mene zahteva.
A da ga vidite samo ne bi vam na pamet palo
Da taj covek tako nesto trazi od mene
Da podnosim da trpim
Pa on je prvi koji ne trpi
Pa on je prvi koji na ispostavljene zahteve
Nerado odgovara
Ali zato kada se neko ljubi na ulici
To je zato sto izmedju njih vlada
Savrseni sklad I razumevanje
Da, ali ne I izmedju nas
I bas me zanima u kojoj bi se to zemlji on ljubio na ulici?!
Njegov nacin gledanja na stvari je kukavicki
Ako mene pitate
Ja nikada ne bih zivela kao on
Ako i to nije izmislio, da mu je lose.
Ja sam onda zver?
Njega ne zanima sta ja mislim
On godinama radi isto
Ali on ne zna da je u meni
Jace ludilo od onog vidljivog
Moje ludilo ne pita ni mene za misljenje
Moje ludilo ustaje I odlazi bez da se okrene
I onda kroz mnogo godina
Kada sve prodje I prodjemo I mi
Ostane od nas samo spokojno secanje
Koje ce svako opravdati na svoj nacin
I oboje ce u samoci potvrdno
Klimati glavama o dada,
A krivac ce biti onaj drugi jer nije postupio
Kako je zamislio onaj prvi
Da li ce to biti vazno?
Nece, zato sto posledice ne pitaju uzroke
Jer ih inace ne bi bilo, ni uzroka ni posledica
Vazno je da me nije poslusao
Lepo sam mu rekla, secam se I kada,
Ima tome vremena,
Da u meni zivi bice bez reci
Kad se ono probudi
Prvo pojede sunce..
Sada je vazno da ja odlazim
Toliko daleko da ne postoji sansa da se sretnemo…
Oh, opet sam dosada
Ne samo to, vec sam I sujetna,
Ja, koja sam optuzena za uznemiravanje
Koja sam preko toga presla
Uznemiravanje…
Kazite na glas tu rec da vidite kako strasno odzvanja
Pa onda zamislite da vas neko optuzi za uznemiravanje
Pa onda to ponovi
Zamislite da je tako nekulturan da vam deli savete
Koje mu niste trazili, jer napokon,
I vi mozete da radite isto,
Zamislite da vas gleda kao objekat
Da vas gleda kao sto nikada niko nije
A nije vam nepoznat muski pogled,
Osecate blizinu necijeg prisustva do boli
A jedva da se poznajete
I umislite da je to jedinstveno
Samo tada I nikada vise u zivotu za oboje
Ostavljate sve, pristajete na sve,
Bilo sta, samo da ste blizu,
Onda ispadnete manijak koji uznemirava ljude,
I tacno je da ste to uradili.
I onda posle svega optuzi vas za sujetu
Zato sto vam je pojeo reci I vi nemate vise
Zelja, reci, topline, samo ostaje
Beskonacno prazno, da mu se ni ne nazire kraj
Jer vam je pojeo reci…

elegantno potčinjavanje
obavezno u mraku
u mraku se greške manje „vide“
ponekad bi pomoglo i izvinjenje
u stilu: „izvini: pogrešix“

idemo dalje
za mene si tišina
sve dok ne stigne izvinjenje

čekamm

Ovde je pala kisa
i donela svezinu,
ali ne i tebi ,
usijanom do kljucanja,
koji se bavis
Zamenama
Licnosti i Stanja.
Daleko si pa ne vidis da
L nije M i da M nije L.
To je jednostavno
samo u vreme citanja,
ali tesko u vreme gledanja
u sebe , u nazad ,
u secanja.
Znam.
Ja znam sva slova
i znam da te nisam ja
u zabunu dovela,
i znam da prema tebi
ja nisam kriva,
osim sto sam za
tvojim slovima
u duboki vir zagazila ,
a iz jutrosnje poplave
se jos nisam iscupala.
*****************
Tebi cu se izviniti
i za ono sto te neka
druga povredila.
Samo mi pomozi,
kazi mi sta je to ona
prema tebi pogresila.

@Maya Sangoma:

Fixer izvinjavam se

Maya, izvini sto se ja mirodjijam sada
Ali toliko je lepa pesma da sam iskreno ganut
I srce mi se steglo, I setilo me na jednu moju
Pricu …….

Rekla si da neces vise da tones
Obecala si
Rekla si kad sanjas a dobro sanjas
Da neces vise na mene da se ljutis
Rekla si da imas lepe jutarnje misili
Rekla si da si ponekad ok
Rekla si da razumes dimenziju-daljina
Jutros si opet plakala
Svakakvim imenima si me zvala………….
Kako je ta ljubav sto stanuje
Kod tebe gramziva
Kako je gladna
Kako te prozdire
Rekla si da hoces neces hoces neces
Rekla si da te cekam
Rekla si da neces doci
Dosla si i onda si me ljubila
Onda si me zaista volela
Onda si mi zaista prijala
A svakakvim imenima si me zvala ………
Onda si rekla da je kraj – the end
Izbrisala si sve moje telefone
Zaboravila si kako izgledam
Zaboravila si sve
A jutros si mislila na mene osecam
I ja za tebe imam 6-to culo
I ja za tebe imam jutarnje misli
I ja za tebe imam ceznje i tuge
I ti meni nedostajes
I ti mene bolis
I meni tisina cepa ovu levu liniju
Preko grudi
I mislim veoma cesto
Na sva nasa obecanja
Nismo mi u nasem vakum prostoru
Nas vakum prostor je duboko u nama……

@Slavujka:

Sl. Hvala.
Tvoja prica je divna .
Samo potstice
ono najbolje u nama.

@Maya Sangoma:

Moja ce ljubav umreti sa mnom (nihilizam) ali ja ni za pedalj necu da odustanem (nihilizam)
Ne delim muskarca koga volim sa drugim zenama osim kad ja to hocu. I tacka.(nihilizam)
Nema dalje.
Ne , je ne zelim da ga plasim, jer on je neustrasiv.
Nece vise biti druge, nema takve uloge, nema na koga da se odnosi.
Neka prati da li ce u njegovoj biblioteci biti otisaka na knjigama, kao dokaz.
Ako je ljubav ziva, ona mora da bude pomalo sasava.
Njega ne ocekujem na banderi ispred moje zgrade da me doziva kao sto je nekad neko drugi.
Ljubav mora da bude i cista, kao sto je moja, kao i moje telo. On nije.
Ne treba da budemo zajedno samo da bi nam se ispunila zelja.
Mora da bude sam da bi bio sa mnom.
On to nikada nece uraditi.
Kad se udam i postanem tudja shvatice bolje.
Za njega, ja nemam vise reci.

jezik
koji odgovara simboličkom poretku
postaje nonsens xiperbole
dok se u sferi realnog
nalazi samo tišina žalosti
i njena neizrecivost

Hajde da se igramo – malo:) ovo je u tisini – skroz:)

Pokusajte da u smiraj dana zazmurite i da pomislite nesto, nesto veoma vazno – Vama – u tom trenutku. Onda tu misao pustite da poleti slobodno, gde hoce.
Otvorite oci lagano i cekajte neko vreme.
Onda ponovo zazmurite, pa ako Vam se ista misao vrati i Vi je uhvatite – Vasa je za ceo zivot:)
Ja probala:)
Rezultati u sledecem broju:)

PS a ako niste vise za ovu tisinu (mada je ja obozavam:) evo Vam jedne brojalice. Ovo moje veliko zna da volim, pa mi je rece, a ja eto, vec drugi dan jezik lomim:)))
Brojalica:
Tri tigra
Tri tigrice
Tri tigrica

Samo napred i sa srecom:)))

Shhhhhh…tisina ona radi

Posveceno nasem blogeru I drugu Oblaku

Duso, molim te pogledaj
Na strani 213
Reminescenciju u sintagmi
Slucaj 3 – podvuceno je zutim
Odem do frizidera
Uzmem 2 ladna,
Hainehajnekena i donesem
I kaze ona u beloj haljinici
Sa spalom bratelom :
I ?
Sta I ?
Os hladnije ?
Ne to,
Sta pise za slucaj 3
Pise my cock is …..
Jel ti vidis da ja radim ?
Gle ona radi……………………………………………………….
Vidi denuncijaciju,
Sa svim terminoloskim aspektima
Spanija period inkvizicije…
Plava knjiga strana 18,
Podvuceno vlasju moje kose
Donesem jos dva
Hajdedragazajebiposaonekena
I want to kiss you,
I am fucking miss you,
I want to lick you, fuck you……

Leprs….. ode da radi

Otrovase pehar ljubavi
snovima
Zatrovase izvor slasti
strahovima
i nestase u spokojstvu
sopstvenih
misli ne/dorecenih
u tisini

uzivajte:)

Kakva je zivot pojava ?
A bus li ga pamtit po tragu

kad

si poceo gubit obris
realnosti, a nisi znao
da opises
= sve bus videl
pravim
rapavim recima, pa ?
si pokusao atmosferom koja
podseca na sutnju.
Ti si zapravo primenjeni fantasticar!
N 0 1

Pa napravis kafkijansku dijagnozu
metamorfoze kad – bus videl
da ti vlak klizi prema arabeski.
Dodatno upisujes!
zvuke tisine, a
boje, one se i same kakofonijski
upisuju u tvoju
bum videla + koliku verziju
ovaj put
tisine.

@fixer:

Tako je govorio On , dok je govorio.
Sada se pretvorio u sopstveno cutanje….

nemaaam snage
ni koliko pile u iinkubatoru
ne mogu ni da se prooooduzim
bbaaas kao gq
ni da gorim kao plamen svece
poklopljeeen
loncem
u komese iskljucivo kuva
eeeeeej
pasulj prebranac
na n bgd…..

na kopaoniku je paaao sneg
nije bio za skijanje
a aaaali
nekome je kajanje bilo
potsecanje
za propusteno klizanje
na kori
od bannane
hraneee
da ga jeeee…
bezbroj puta
jaaaaaaaaaaa

da li sam se
taj isti jaa
okliznuo
da bih zaboravio
a sta to
da im ja ….

Fikseru, ovo sam ja glumila tebe.
Molim te, procitaj pesmu , gore.

ex
mayao
xvala ti na zamenjivanju
vidiš i sama
nije lako biti fixer

mislim eto
te silne kore
klizanja i lizanja
jao kad bit tek pričo
o odisejevoj špilji

pa kako mala kalypsa otamo viri
kako je obala strma
kamenje oštro
a masline još nedozrele

kako sam našao kumov auto
nestao u onoj oluji
kako smo našli mnogix kumova auta
koja sad tamo
opominju
one koji mišljaše
ma neće ništa biti

možeš se ko odisej
u putovanju skriti

uvek će te neka kalypsa
na lebac namazaty

Ja Ti pricam
A Ti cutis
Pravis se da si
Tisina
Meni je Tvog
Cutanja
Puno srce
*********
Najvaznije sam razumela
Da ne treba nista da razumem

prvo sam mislio da nemam oči
da sam slepac
a onda sam video da ix imam
samo nisam baš doobro pročitao
uputstvo za upotrebu im

izgleda kao da neću da se služim njima
ko sav ostali
kakavgodsvet

On je govorio Malo
iz oholpsti i zbog straha
da ce mu se reci
o Nerazumevanja Razbiti.
Neizgovorene njegove reci
umiru u grehu Skrivenog Znacenja,
koji bez putokaza ostavlja
osecanja i nadanja.
Njegova se Tisina
u Moj Minut Cutanja
pretvara.

Kazem ja
Genijalnom
a nije lako niiista
reci Istoooom
slome se okna
od petka do nedelje
celih gradova
polome se grancice
u koje smo posadjeni
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
i reke ponornice
ooooooooodnesu
eeeeeeexo
Zbivanja

to je tako
onima koji gledaju

Razumem da se
ne razumemo*

* ako Ti tako razumes,
onda vidis da znam,
da nastavljam da Te….

Ubi me prejaka ~ tisina!

…Xteo sam da joj kažem da u životu nemamo nikakvog izbora, da dobijamo samo ono što smo zaslužili, i da je jedino pitanje da li mozemo da se popravimo, sami ili uz pomoć nekog drugog. I da li će tada ono što dobijamo biti veran odraz naših zasluga ili ćemo pak živeti u neskladu i dobijati mnogo manje nego što nam pripada.
Xteo sam, isto tako, da joj kažem da sve to može da se učini strašno složeno i zapetljano, ali da se ipak može izraziti na mnogo jednostavniji nacin. Xteo sam da joj kažem da postoji formula jednostavnosti koja glasi: Ljubav dobija onaj ko daje.
Niko, naime, nije ostao bez ljubavi, niko od onih ko nije oklevao da je da. Ali zato oni koji samo traže. I to sam hteo da joj kažem, oni ništa ne dobijaju. Vreme je, hteo sam da joj kažem, da skloniš tu ruku, da je izvučeš odozdo, izmedju nogu, i da potražiš mesto gde se srce stvarno nalazi. To ne znači, hteo sam da joj kažem, da ja znam gde se to mesto nalazi ili da znam šta je ljudsko srce uopšte, ali to znači da osećam nešto što još uvek ne umem da iskažem i da vapim za nekim ko će stajati pored mene … tamo gde tišina ćuti.
D.A.

Ljubavi, izvini, malo je kasno za ovakva pitanja,
morala sam da ustanem iz kreveta
i da te pitam dok radiš:
oduvek me je zanimalo
da li bolje pišeš ili bolje voliš?

Dok me voliš ti tako dobro pišeš,
uopšte sumnjam da postoji na svetu par
koji tako dobro piše dok voli..

Dok me ljubiš, ti pišeš
svud po meni,
pratim tvoju kriptologiju..
ulaziš u mene (polako),
to radiš rečima od usana
po mojim usnama duboko.

Čudan si, svestan si,
tako si divno i uzvišeno čudan
da ne postoji par koji je
više čudan i izolovan od sveta
u tvom pisanju i mom čitanju
mene po tebi ili tebe po meni.

Da, ja pišem jednom rukom između nogu
a drugom na čelu držim prst i mislim se stalno
da li bolje pišeš ili bolje voliš me?
ulaziš me?
Dok me držiš za kosu
i, o da, ja se moram uhvatiti za tvoju..

Ove reči istodobno su prima manus i secunda manus
i sutra će možda biti neke druge oplođene reči,
ali to me ne brine previše
samo me zanima
da li bolje pišeš ili voliš?
samo me?

šta ostaje čoveku koji je snimio i skapirao
sve podlosti sveta
i došao do dna
da tiho prošeta svoj oplemenjeni mrak
i zauvek potone u njemu?
jeste surovo
ali verovatno slično pada na um i ponekome od nas
da upravo iz straha
u bekstvu od najgoreg
zajedničkom bezizlazu uzvikuje bravo
bravo

U pomrcini stanuju
nasa skrivena saznanja
o Ukosnicama i Snalicama .
Cak i to je vazno
na Raskrscima ,
koja nas zbunjuju
Nasim Putevima.

Tisina je u beskraj do druge
Strane reke,
Pa mi se vrati, kao da pliva,
Isto tako besumno.
Nemam pojma dal grize riba ili
Ne. Bitno da ja kao manijak
Zabacujem stapove, a od tisine
Fijuk ne cuje se…………
Tu mi je I vodicka I led, mogu
Da je docaram sa strane, iznad I
Ispred.
Ali danas sam razjaren
Iznutra izjeden, zato I mahnito
Tiho pecam vazduh,
Na zaglusujucu tisinu naslonjen……

Radost pisanja

Kud trči ova napisana srna kroz napisanu šumu?

Da li da se napisane vode napije

koja će joj njuškicu ko indigo otisnuti?

Zašto glavu uznosi, da li što čuje?

Na četiri nožice pozajmljene od istine oslonjena,

pod mojim prstima ušima striže.

Tišina -- i ova reč po papiru šušti

i razgrće

grane podstaknuta rečju „šuma“.

Nad belim tabakom spremaju se na skok

slova koja se mogu složiti loše,

obruči rečenice,

iz kojih nema spasa.

U kapi mastila veliki je broj

lovaca sa začkiljenim okom,

spremnih da se niz strmo pero sjure,

opkole srnu i zapucaju.

Zaboravljaju da ovo nije život.

Drugi ovde, crno na belo, vladaju zakoni.

Mig oka može da potraje, ako ja hoću,

mogu ga izdeliti na male večnosti

pune zaustavljenih tanadi u letu.

Zauvek, ako naredim, ništa se ovde neće desiti.

Bez moje volje čak ni list neće pasti

ni vlat se neće pognuti

pod tačkom malenog kopita.

Postoji li dakle takav svet

u kome vlada sudba nezavisna?

Vreme koje vezujem lancima znakova?

Postojanje koje kad naredim ne prestaje?

Radost pisanja.

Mogućnost ovekovečenja.

Osveta smrtne ruke.

VISLAVA ŠIMBORSKA

govori tiššššššee:

@ti:)uskoro:)

Napadi su sa svih strana:)
i to u potpunoj tisini:)
podrska sa moje strane:)

i to samo zato sto volim ovi glog:)

Ume tisina da krene usred
Najvece buke
Cesto znam da je buka, a cujem
Samo tisinu.
Neke davno izrecene reci koje
U protoku vremena dobijaju tezinu
Tisine, mogu da me izoluju od svih
Zvukova, Znakova, Lazi i Istine….

pre par dana srca su nam stala
blokkk
sreli smo dve pijane devojčice koje su nam za 50 dinara recitovale puškina: boljeg nego u originalu
posle su otišle da piju rakiju
a mi im nismo dali
i evo
još im ne damo

al one vuku odnekud..

Uh!
Jos uvek vristim u sebi!
Nisam jedina, vidim!
A jos je uvek cujem kako govori…

ponekada tišina prija

ova mi ne prija
glupa je
nema reči kojima može da se opravda

malopre sam sa sinom odgledao jedan zaista sjajan film:
five minutes of heaven
ćutali smo
grcali
klimali glavama u mraku

lepo je da smo isti u nekim stvarima

Neću više da ti pišem. Hoću da ti, u tišini,
slikam ~ rečima.

Hoću da zažmuriš i da vidiš ~ mene, kako ti,
kao što sam jednom davno obećala, sada taj
uski, zemljani, šumski puteljak laticama
crvenih ruža posipam…
Da vidiš ~ sebe, kako lagano, sasvim lagano
prilaziš ~ meni, dok me u oči snažno gledaš.

Hoću da osetis trenutak u kojem me za ruku
nežno hvataš, dok se preostale, crvene latice
rasipaju po našim bosim nogama.

Hoću da vidiš kako ćemo oboje, od tišine i
neke čudne energije, zadrhtati i da poželiš
da se taj trenutak nikada ne završi.

Onda hoću da zamrzneš tu sliku i da je
večno u sebi nosiš, vrišteći bezglasno,
dok se na ekranu, kao da je na ringišpilu,
u krug ispisuje ~ nije: ništa, ali je tišina:.

pročitah i ovaj glog&coments… i mogu da vas pohvalim sve ovako, đuture… jer mi se baš jako dopada sve što sam ovde pročitao…
da dodam samo…

Ja volim tišinu.
Ali ta tvoja tišina me ubija.
Molim te pričaj mi nešto,
kad te molim.

u pokretu
kojim izbegavam fascinaciju tišinom
upravo otkrivam kako sam deo nje

ee fixeru
buko moja

Uh, sto ja volim
radnu tisinu:.
To je ono
kad oboje,
zamisljeni,
iznad gomile
papira cutimo
i pravimo se da
ne cujemo nista:.
A zapravo
cujemo i
kako nam
trepavice trepcu
i kako nam
pluca udisu
i izdisu
i kako nam
srce ludacki kuca
.:u radnoj tisini:.

Da si sad ovde
Ti bi jurio ribe
Da im odgrizes rep
Kao sto bi uslast
Pojeo kruskin vrat
Ili bi sa sakom malina
Pocinio jestiva zverstva
Do balcaka
Crvena i socna
Da si na vetru
Dovde zagazio
Morska bi pena
Zbog rana kljucala
Kao kljucarka
Koja je sebe
U kljucaonici
Zaturila
Trazeci kljuc
Koji samo tebe
Otvara

prvo se „saaaamo“ namestilo:: t=0
utom i čestice svetlosti..
svetlost:
muzika: brojevi i jednačine su znaci kojima se obeležava muzička sfera..
ti zvuci su poruka umu:
da život ipak ima smisla
da u vasioni postoji savršen sklad
i da je lepota uzrok i posledica stvaranja..
l`art pour l`art? !neeeeeeeeeeeeeeee!:
ta muzika je večno kruženje zvezdanih nebesa..
najmanja zvezda je završena kompozicija
i, ujedno, deo nebeske simfonije..
otkucaji čovekovog srca su delovi te simfonije na zemlji..
njutn je saznao da je tajna u
geometrijski pravilnom rasporedu i kretanju nebeskih tela..
on je spoznao da je harmonija vrhovni zakon u svemiru..
nije zakrivljen prostor!:
već čovekov um koji ne može da shvati beskraj i večnost..
niko nebi smeo da se ogreši o pitagoru i matematiku..
niti o formule:ljubavi::
xe xe: po teoriji relativnosti dve paralelne linije sastaće se u beskraju
jednom kad budemo baš mogli
time će i ajnštajnova kriva postati prava..
jednom stvoren, zvuk traje večito..
za čoveka on može da isčezne,

ali nastavlja da traje u tišini

koja je njegova naaaaajjjveća moć..

heartbeat
I need to feel your heartbeat heartbeat
so close, feels like mine
all mine
I need to feel your heartbeat heartbeat
so close it feels like mine
all mine…
I remember the feeling
my hands in your hair
hands in your hair
I remember the feeling
of the rhythm we made
the rhythm we made
I need to land sometime
right next to you
feel your heartbeat heartbeat
right next to me…..

@fixer:

Divni ste:-)))
Kako da Vam osmeh svoj na licu docaram:-)))
A u tisini najtisoj se smesim, jer… noc je:-)))
I da Vam reknem…
Ja vasceli dan danas o Pitagori i o teoremi mislim…
Svasta:-)))
Do Njutna stigla nisam, ali to…
a na kvadrat + b na kvadrat = tisina na kvadrat… noormalnooo:)

I eto… pokloniste mi ga u stihovima…
znam ja da slabo sta znam…
no se trudim…
kao Van Gog… hiljade ispisujem i iscrtavam…
znam i to da slabo ide…
Ali je sreca da imam Vas…
i BoB -- moju Biblioteku omiljenih Blogera:-)))
Jesam li stigla da Vam reknem da ste naprosto divni:-)))
Hvala:-)))

PS i Vas necem da diram… seeem… ako… mada… premda…

„Dete -- smiri se“ )))))))))))))))))
„I… tisina, bre“ )))))))))))))))))

Drobro:-)))
Oki:-)))
Silence tells more…

PS izvini, pesma je grozna, ali tu sam nasla:)
slabo mi jos koja o tisini ostala:-)))

Morski vuk je
Bacio mreze
I kao ospice
Na vekni hleba
U mome glasu
Zvoncica nekoliko
Ulovio

@Maya Sangoma:

…Tubular bells…

Bravarice, hvala Ti za pesmu.

imo ti rilke jednu „poznanicu“ i mecenu: groficu od turna i taksisa, koja je pak imala dvorac pored trsta u maalom naselju duino, gde je pak ovaj voleo da piše elegijee:
evo malo brata rilketa
po prevodu tsara branimira živojinovića:

Tihi druže beskrajnih vidika,
gle gde tvoji dasi prostor množe.
Međ gredama mračnoga zvonika
sobom zvoni. Što te boljkom prože
ojačaće, hraniš li ga tako.
Iz méne se u ménu prelivaj.
Šta saznade najbolnije? Ako
gorko ti je piti, vino bivaj.
Na raskršće čula u bezmernoj
noći snagom čarobnom poteci,
smisô čudnih susreta im slavi.
I ako te zemno zaboravi -- :
tečem, -- reci zemlji tiho-smernoj.
Jesam, -- bučno-brzoj vodi reci.

Fokusirala sam se
na tisinu dok me,
na vrhovima prstiju
gazis po dusi
i dobro pazis
da ponovo ne pritisnes
taster koji ce
se gromoglasnim
zvukom ljubavi oglasiti
i nas spasiti od
ove… bolne tisine…

Ništa nije večno,
pa ni tišina.
Prolomiće se
pesma cvrčka
u travi,
zapevaće cvetovi
plavi,
progovorićemo
pogledom pravim
jednom.
Jer,
ništa nije večno,
pa ni tišina:.

Gledaš me nemo
Moje suze, kao bademi
velike, kvase mi lice
Tvoj bol seče mi
pogled poput oštrice
Ali moje usne
slatke ko brusnice
opet te mame
da ih gricneš
da ih okusiš
još ovaj put
U tišini

Oh, kako bih te sad
u tisini dugo gledala
i pogledom te ranjenim
po rukama tvojim
neznim milovala
i snagu ti svu
svoju darovala
da nikad ne padnes
da nikad ne stanes
i da uvek, bas uvek,
budes takav kakav jesi
tisino moja…

Ljudi koji su
Pogubili korake
Pretvaraju se u Tisinu
Sakrivaju se od sunca
Beze od talasa
Ne citaju
Ne jedu
Prestali
Na malu penziju
Da se zale
Cak ni dane
Vise ne broje

Tisina mi se
U lice iscedila
I vratila mi
Secanje….
Kao da sam
Zavukla ruku
U kosnicu
Nenajavljena
Da kazem
Dobar dan
Pcelama

„Ja sam samo vas rob. To je sve sto sam ikad bio. Ne znam za
drugi zivot. Ne stidim ga se. Podastirem se pred vama, pokoran
i srecan. Smerno obaram pogled u iscekivanju vase zapovesti.
Stojim u tisini, nadajuci se, pored zida, iza vaseg ramena,
ukraj vase postelje. Spreman sam da vas zastitim suncobranom
ili ocistim striglom. Moja zadnjica voljna je da posluzi
vasem zadovoljstvu, a ledja se pokorno podmecu pod vas bic.

Iskoristite me. Imate pravo na to. Znam da vam nije stalo do
mog zivota i ne bih voleo da je drugacije. Moje su misli
beznacajne. Ne pridajete nikakvu vaznost mojim osecanjima
i dozivljajima. Ja nisam covek. Zlocin je misliti o meni
na taj nacin. Nikad necu glasati, ozeniti se, sluziti u
legijama niti voleti svoju decu. Ja sam predmet koji se
kupuje i prodaje, sa stopalima obojenim belom kredom i
tablom oko vrata sa spiskom prednosti i mana. Ja sam obican
komad namestaja. Ja sam samo uvek spremna alatka. Ja sam Ifikle.
Ali i ja sam ziv.“

Iz romana „Gospodarica Rima“ Devenisa Luka

~~~~~~~ * * ~~~~~~~

Nadji mi gumicu
da izbrišem ove
naslage tišine
po meni.

Ne kruniši me
tišinom više…
pusti da diše
moja glava
dok spava
i snuje
na razboju
sreće
najlepše
drveće
na svetu
breze u
bluz
duetu….

Nije Tisina , ali je Mrak:

Mrak je najjasnija slika dana
ili
Ocima se najmanje vidi
A najvise place
ili
Pitam te za Crkvu
Koja cuva mrak
U riznicama
( a Ti gledas drugu)
ili
Mrak je mrak
melem za sve rane
ili
Zvona se oglasavaju
Svakoga sata
I krse mrakove
U ocima gde se
Duga zadesila
ili
E sad me Ti lepo pitas:
ocees ili neeces ?
A moj odgovor je:
ocuu, ali neecu…….

Tuga se tišinom hrani.
Hrana za bol je tuga.
A posle sitog bola ~ nema ništa:.
jer:. bol ubija coveka
i sve postaje tišina ~ trajna.

Zabravila sam sve!
U jednom srcu tugu,
u drugom bol.
Uhvatila se za tisinu
i sama sebi osmeh nacrtala
pa koracam odvazno i hrabro… daljeee.

Po strunama nervnim
sviraš
i umornu dušu
diraš
al’ tišinu ti sad
biraš…
aš… aš…
iš… iš…
piš…
stvarno, pravi piš i
jedan ogromni, sivi miš…
pacov !?
ratigan !?

tišinoo!o
nestani

!S!A!D!

pa kad je tako:

S!O!U!N!D!

Mamutskim kljovama
rijes
paralelne staze
hodista
i vevericjom spretnoscu
opcrtavas
koncentricne krugove
razdaljine
dok tigrovom sapom
ranjavas
poslednji otkucaj
trenutka.
Tisina u mimohodu .!.

Tugujem danima u tisini: bio je moj pokojni deda nastavnik u skoli za mentalno retardirane. Jednom se jedan njegov djak zaljubio u mene, uhodio me je, zvonio na vrata. Neopisiv je bio osecaj krivice pomesane sa besom, nemoci pred ustrojstvom sveta u kome jedni ispastaju a drugi uzivaju.. Otkrih nakon mnogo godina da me neko dozivljava kao ja dedinog djaceta. Eto nove uloge za mene. Doduse, ona je stara, ali proces dolazenja iz dupeta u glavu je dugotrajan. Mada ne bih shvatila u kakvom sam polozaju da mi nije nacrtano da sam inferiorna uz mogucnost ispravljanja. Krivih drina doduse, jer prirodne predispozicije se ne daju budziti kao motori i felne.

el razbijamo tišinu?
ili šta?

Na zapadu nista novo

Kroz novo sito
U novo sito
Nov vetar diše
Lome se slamke
Od dodira
Od udara
Groma
Pod nogama
Ono sto ostane
Je cicvara
Za pola sela
Hrana i hrana
Gladnima i nejači
Sitima I jakima
Reči su rana
U situ provetrena
Kroz
Dvesta trideset
I dva prozora

Ništa

Na vrh brda
Ispod vrba
Žalosnih
Ništa usoljenije
Od gladi
Nisam osetila
Ništa okruglije
Od jaja
Nisam pojela
Ništa od ništa
Su dva ništa
U jednom oku
Ne kiši
Ne duva
Ne pupi
Ne cveta
Prolećna pravila
U prsluk su se zašila
I kao palac
U pocepanoj čarapi
Od sebe sakrila

skoro se nisam ovoliko uzbudžio:

Bezizlazna br.1

Zivot ti se
U veknu hleb
Ispod pazuha
Pretvorio
Nosis je
Nosis ga
Od Nemila
Do Nedraga
I iza sebe
Ne ostavljas
Ni mrva
Ni traga

@Maya Sangoma:
qt
Zivot ti se
U veknu hleb
Ispod pazuha
Pretvorio
unqt
Veoma lepo i zestoko draga Maya

Iz šarenog mnoštva iskr’o si se krišom,
slucajem pometen,
i u tmurne dane oplakane kišom
uneo sjaj snova dugama prepleten.

Zaigraju misli pa se cini lako
dve duše se spoje,
u treptaju rose cini se da svako
može da poleti baš kao nas dvoje.

Prepuštam se sneno zovu iz daljine
lude noci ove;
znam, imam te samo kroz šapat tišine,
ali ne dam nikom da mi gasi snove.

Dragana Konstantinovic

@Slavujka:
Sl. Dragi, hvala Ti.

U svetlosnom snopu
od tisine
od bola
sa rukama mojim
do pola
uronjenim u tebe
stojim i
gledam oko sebe
ne-videci
ne-osecjuci
ne-misleci…
kao stvar
kao neziva tvar
koja postaje i sama
taj svetlosni snop
sazdan
od tisine i
i od bola
sada vec vise
od pola
uronjen i u tebe.

Bezizlaza 5

Sakrila sam mu
U šake
Pijavicu
Da ne zna
Šta će sa njom
Da u kolače
Utopi oči
Da sa potiljka
Zveri ugosti
U sezoni
Precvetalih šljiva
Vetrovima
Iz ničijeg voćnjaka

Dopljunuo si me
Zapljunuo si me
Sada moram
Ja da žmurim

kuc KUC
kacaj majci dabogda
oću li van napravit sobe
jok bre zar joj ne vidiš golu nogu
sve ostalo je moj stomak
koj vam je pa svaki dan pravite sobe
a što niste stavili tišinu da znan da ne ulazin
stavio sam ja odavno
vid milice ovde nas znaju
jel snajka oklensti
ja san van cavtajka
a ćitaš beonblog ćitaš a
ćitan ael ste vi sinoć pevali i kukali
na poselu klapa ovdašnjix
jesmo brate sestro
naročito kad su strugali onnu:
na me pogled tvoj obrati
a pivaju i one župljanke a
one linđice šo ix goran razvozio onomad
koji goran
onaj što van pokaza ša je lasta
u kafe buza
aaa taj
a dajte mi njegov telefon
i doneću van sutra zlatnijex smokvi za cili dan
aa snajka malo je to mallo
a ođe ti kod nas u konavlima nema štodrugo
neeeeznam ti ja snajka
al malo je to mallo
dvekile gambora ko rosa sviježi

aj može
al samo prvix pet cifara
za ostalo se snađi

lepo je baaas
kad smo ovde
samo Ti i jaaa
na igralistu
sa dva goooola
a samo se
na jednom puuuuca

tišina od ćorakaa:.

na mom igralištu pišše
zabranjeno tupiti previše
šta mi tu poezijom na goliće
zabij ga batice zabij
da od malix napravimo velike golaće
joooj kako bi da ne ispadnem prost
kako li se na francuskom kaže
more skidaj bre gaće

a valla i sve svoje zabismo već u svoje
ni mašta nam pomoći više ne može
da nam se pasulj opasulji
da nam biber obiberi
da se na plavom zaplavimo
da mi se milica smiluje:

bez jadnix dvoznačnosti
na tuđa jadna pevanja
slepila kod očiju
jalovix pokušaja
pokazivanja sisa na daljinu
kad znam da im je xladno
po tim napućenim bradavicama
kao i mojim praznim dlanovima
koji mi jedino preostaše
da svedoče o
savršenostii

naše toplote

Ja Te zovem
moooojoooooj
a Ti kazes
joooooojjjj

@fixer:

Tako nekako zvuci, bice s jutra, tinta se proliva….

POKRIJ IME PRE-ZIME.

ODA ME JE ODALA .

@fixer:
In a manner of speaking
In a manner of speaking I just want to say
That I could never forget the way
You told me everything
By saying nothing
In a manner of speaking I don’t understand
How love in silence becomes reprimand
But the may I feel about you is beyond words
Oh give me the words
Give me the words
That tell me nothing
Oh give me the words
Give me the words
That tell me everything

In a manner of speaking Semantiks won’t do
In this life that we live we only make do
And the way that we feel might have to be sacrificed

So in a manner of speaking
I just want to say
That like you I should find a way
To tell you everything
By saying nothing
Oh give me the words
Give me the words
That tell me nothing
Oh give me the words
Give me the words
Give me the words
Give me the words
Give me the words

treba mi cela pomoć, ne samo pola:.

stislo sranje
ne ispušta

sinoć sam zaspao pre 8
lego na leđa da je kao pričekam
puć puć
ii zaspo
jutros se probudix u mrak
oštećen ejaculatio praecox

čim mi je pokazala sise u snu
svršio sam

i pre
i posle
i sad
tišina
nešto malo pljuvačke po mailu

ali tišina

u pomoooooooć

Koja je sad blogerka prva javi bice luda 100%…ooops !!!

Nocas sam procitala Mango Ljubice Arsic i zato mi se potkrala ova gorepokazana greska xaxa.
Inace , roman je vocno jestiv , pun vitamina….iitd.
Odlicna literatura i uz to jos i erotska.
Kud ces vise od jednog romana.

odveži me
šta čekaš
odveži mee

bojim se vezane tišine
tako je visoka
nepreskočiva

xvala ti na odvezivanju

sad mogu i ponovo da me vežu

ipak me neznate:.

ja budalista
proođoox
sve žaleći druge
drage
koji kad bi pravili novi stan
zadržali bi stari stav
da nešto neće
jer su neznalice
drkadžije
jer ne vide
kao ja
u potrebe budućnosti

kada bi imali novu šansu
da ix se zavoli
opet bi
iste greške pravili
iz strasti
i gluposti
sećali bi se sa suzama u očima onix
zbog kojix su bacale decu
a one koji mogu da pristojno obuku zajednički život
merile bi kroz igleno uvo različitosti
i nešto buke
u vreme gluvosti

oo qurčeviti klempavi pesnici
kako ste znali od koga se treba sklanjati
ko će vas na vreme izbegavati
ko vas neće xteti
sve do sad
ponovo
kad mene više nemaju
pa se jedino vas
uz zvono
prosete

morao sam i sam
da zbrišem u stix
da vidim kako se to u kratkoj formi
pati
kako me svi pametni bolje znaju od mene samog
kako me nepogrešivo jako pogrešno nacrtaju
prosto mi nemoguće da ix grešne ispravljam
jer su savršeni na obaraču od reči
onako superiorni à propos
jer radi se samo o meni
samo o meni

pogodnom za zajebanciju
za njixovu prepotenciju
čak i u patnji
dominaciju

ako

čitam vas
plačem
odužujem
samujem

rastem

smanjujem

odox

ux

oooo bilo neko pogano društvo
pogrešilo koncert
pogrešilo ritam
narušilo tišinu

al melody se nije dala:

Ogroman je trud moga razmisljanja ove noci.
Nista ja ne znam o znanju, sine moj.
Istorija otkrica mozda i nije red, nego
nered radoznalosti nas koji sve vise znamo
da ne znamo.

Tebe ce uciti znanju, ali se ne rugaj neznanju.
Evo da ti procitam poruku Karela Capeka:
„Zamisli onu tisinu, koja bi nastala na
svetu, kad bi ljudi govorili samo ono sto znaju.“

Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono se
zasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanje
je pocetak hiljadu novih pocetaka. I nemoj
ga se nikad stideti.

Svetlost znanja je slicna svetlosti vasione.
Sve su se misli dogodile odavno, kao
zvezde.
Lepota trazenja nije u nalazenju, nego u nasoj
odluci da trazimo.

Mika

“ Pritiskala ih je duboka tisina koja je zavladala, ali Sebastijan je
osecao da ima tisina koje ne treba prekinuti; one su lomne kao staklo, a iza njih lezi s mukom skrivena tuga.“

Iz romana „Sebastijan i Bel“ Sesil Obri

***** *****

voleo bi da me neko napiše
al odma da krene na suštinu
ako je zna
da mi tu ne tupi
kao sija sunce lišće otpada i tajrad

aa i da ne provalim iz prve rečenice
šta će sve biti do kraja
neizrecivog

charlieva verzija:

izlazak

sranje je, majstore
7 x veće
eto, na današnji q dan

jeste tišina.

„Kada ste u veoma teškoj situaciji, onda samo jaka ideja može da vas drži u životu“

sticky, sweet, bitter… kao sto to znaju latinosi
oni cak imaju i rec za neuzvracenu ljubav _ PENA, sa talasom na N

stumblin in:.

danas sam poljubio svog brata
napunio 60 godina
ljudina je taj moj brat

da bix ga poljubio
prošao sam oba pravca završene
nove sramote
uništenog bulevara u mom gradu
strašno
u svakom pogledu

vratix se domu
posle nikad besmislenije gužve
a ono

sto mi zarastao
nit mogu da podvučem rukoxvate stolice
niti da smestim svoja kolena ispod
svoje čvornovate potrebe za zajedništvom
onakvim kakvim ga maštam

sedox dobrovoljno
priteran u šrex od života
šrex mi ga i kroji
pa se sa šrexom i mirim
skoro da smo paralelni
svetovi i ja
i pomirenje sa sudbinom

palim fip radio
i puštam da me na sitno izgužva
uzorni duet iz svačije mladosti
suzi quatro & chris norman sa fip radija
brišem suze s belim vinogradskim breskvama
kriškom kozijeg sira sa zemunske pijace
salatom od rukole i kupina odporedputa
tarskim bezmasnim jogurtom
đevrekom od crnog brašna i piva
crvenim crnim lukom
paradajizom šljivarom

i pršutom sa tvoga boka

koji sam prvo dugo masirao
pa dugo lizao
pa dugo jebao

pa ga sad jedem

slatko

slađe
od xendmejd džema od šljiva sa cimeetom žutim šećerom i rumom
koji jedva da je osetio ključ
da ne ispare svi vitamini
naše majstorske čorbe odbiločega
kolidovix grancli sa bademima
dorinine čokolade sa kokosom
bugarskim muskatom otonel

ex taj tvoj bok
slađi čak i od onix ivinix kozica iz nekad cavtata
od onih prepričanix magija iz opatijske bevande
od one tišine iz štrmca pokraj labina
moćnije od stepenica ispred svete eufemije u rovinju
crvenijeg od crvene braće svetog andrije i maškina

ax tvoj bok

moj bog

prodorniji od tartufa iz motovuna
od onog pucanja pogleda na more bilo kojeg
bilo čijeg
ono kad kao svako dete uzvikuješ
moooore eno ga mooore
u trenutku odmorenog od realnosti
neumornijeg od naše želje
naše gladi
cene umora koji se sve više deklariše
kao sastavni deo preskakanja
najnužnijeg

one baze

a to je naša odluka

da i ako nismo stalno zajedno

da se stalno volimo

pa kud puklo da puklo