Laže mesec,lažu zvezdice!

I dobro si kazes

Imam srece:)
Gotovo nikad ne kacim jutarnju guzvu u busu, pa su mi asocijacije sasvim drugacije. Ali… ne bih o njima:))) stidim se… vako:)))

@Slavujka:
U stvari jesam…mislim nisam,ovaj jesam

@Šuky:

@bravar:
Hej baš ti se slaže ta kutijica sa majčicom )) nego vako…

i nek laze mesec, i nek lazu zvezdice
samo nek ne laze moje sunce

(i nek je mecka dobro predvidela
skori kraj zime. aman vise. )

@blue:
A tek mečka na čemu je ))

Sunce nikad ne laže

@hope: Sunce nikad ne laže

to i on kaze

a ja onda izvadim snimak eklipse

@hope:

: )))

Obozavam da mi se sve slaze, al’ stvarno:)))
Cak i kutija na glavi:)))

Dobri su ti ovi Jinx-i:)))
A moze li vako sad;)

@bravar:
))
I wanna fly like an eagle…

…hope …:

„Nadati se uprkos svakoj nadi“ je velika mudrost koju je do sada dosegla samo ljubav.
Belu magiju želje neće niko naučiti iz tuđeg iskustva ma koliko svedočanstvo i primer bili očigledni,
ma koliko snažno bilo čudo tuđeg života. Oni mogu služiti samo kao podsticaj, kao predlog, nikad kao primer,
jer kao što postoje opšti zakoni kojima smo svi podložni, tako postoje i individualni.
Upravo je čovek jedinstven, neuporediv i nezamenjiv.
Ja ne mogu stići do sreće po vašem tragu, ni vi po mom jer mi dolazimo iz različitih smerova večnosti.
Naša jezgra bića zastrta su životom, međusobno stranim.
Ni dve reči nemaju isto značenje za dvoje ljudi, još manje isto iskustvo.
Kada se severni medved raduje, tigar dobija promrzline..

Prentice Mulford

@trener:

I svi neki na nama ostave tragove zbog kojih hodamo, lako se njišuči u kukovima, podignute ili spuštene glave, sa jasnim ili manje jasnim idejama kuda idemo, šta smo tražili, šta naslutili i šta našli. Ili promašili.Važni su samo neki i obično ih je toliko malo da ih, sve i da živete osamdeset i više, ne morate ni brojati…

@hope:

“Kad prestanemo da se igramo, kad pod uticajem godina zamre u nama potreba za igrom I vera u istinitost i „stvarnost“ igre – tada svaki od nas zalazi u gustu neprohodnu šumu iz koje treba izboriti sebi izlaz na čistinu, svetlost i slobodan put.
Pola života nam prođe u tom.
Na tom putu, koji je u stvari naš „ozbiljni“ i svesni žovot, nama je utoliko lakše i lepše ukoliko je u nama još ostalo smisla za igru i sposobnosti da joj se s vremena na vreme predamo potpuno i da iz nje izađemo osveženi i okrepljeni za dalji put“

Andrić …

@ovako:

za laku noć jedna vesela šuma

@hope:

„Vrati joj se osećaj da beskraj i večnost idu jedno s drugim, i dovoljno je postati svestan samo
jednoga — recimo, posmatrajući svemir bez kraja — da bi se spoznala istinitost drugog, vremena koje nikada
ne završava, koje ne prolazi, koje ostaje i traje u sadašnjosti, a u njoj su sve tajne života.

Na putu od spavaće sobe do dnevnog boravka, bila je sposobna da mrzii, tako snažno i duboko
da joj nije ostala ni trunka gorčine u srcu. Pustila je da negativni osećaji, godinama potisnuti u njenoj duši,
konačno izrone na površinu.

Osetila ih je i više joj nisu trebali — mogla ih je ostaviti za sobom.
Ostala je u tišini, proživljavajući svoj trenutak sadašnjosti, puštajući da ljubav ispuni prostor koji je mržnja ostavila praznim.

Kad je osetila da je došao pravi trenutak, okrene se prema Mesecu i odsvira jednu sonatu
u njegovu čast — znajući da je on čuje, da je dirnut, što je budilo ljubomoru zvezda.

Onda odsvira jednu pesmu za zvezde, sledeću za stabala ispred prozora i još jednu za planine,
koje u mraku nije mogla videti, ali je znala da su tamo.
Paulo Coelho

samo ovako

@hope:

Davno je bilo. Pocetkom osamdesetih.
Zeleznicka stanica. Ljudi dolaze, odlaze, tiskaju se
oko sebe u zurbi. Neki drugi stoje nemo, cekajuci nekog
ko bi trebao da dodje.
Nas tri smo cekale voz iz Zagreba, koji je po pravilu JZ kasnio.
Blesavile se, radovale susretu sa prijateljima koje nismo videli
bar sest meseci i uz put pevale.
Pojavila se sa jednim detetom na kuku i drugim koji je
trckarao za njima.
- Ajde, lepe, pruzite dlan da vi kazem sudbinu.
- Da, bas! Za celu istinu licno nama…
Nasmejala sam se. Pa ko jos veruje u babine vradzbine. Ali,
njih dve su odmah prihvatile. Svasta im napricala o ljubavi,
o poslovnom upehu, o trajanju zivota. Onda su krenule mene
da ubedjuju, pa sam, da bih skratila maltretiranje, pristala.
Nista nije govorila. Samo je odmahivala glavom i uhtala. Dugo.
Na kraju se osmelila i rekla gotovo naricuci:
- Ti ces, dete sama da budes uvek.
Dale smo joj nesto novca. Za mleko i hleb decici. Zahvalila se
uz sve one poznate kletve -- dabogda dugo zivele i srecu nasle i…
Mene nije gldeala.
Ne znam zasto sam se bas sada toga setila. Nije ni vazno…
Vazno je da mi slusamo dobru muziku : ) Jos malko o mesecu : )

@bravar:
e, draga, a vidi meni sta rece tarot:
My Daily Tarot Card
The World
Fulfillment of one’s dreams and hopes. The World is literally at your feet! The journey that began with the Fool is now complete with the World. The universe’s energies are at your command now. Act with bravery and confidence that what you have worked for is here. The e…nd of a long journey. Completion. Reward. Accomplishment. Time to enjoy the fruits of your labors. Success and attainment. The sum of all things coming together to work for same cause.
bas bi bilo lepo:))))

@trener:

Ono što ja tražim nije tamo negde, nego je u meni.

Helen Keller

@bravar:

„Vazno je da mi slusamo dobru muziku : ) Jos malko o mesecu : )“

YELLOW MOON..: )

@hope:

Da, veoma vazno ; )))

Pada kiša,ne znam koliko je to važno…ali uz muziku,ovako..; )))