Postovanje BOB

play durex:

to whom it may concern

za sve

koji jedemo govna, ja sam zaslađivač

onaj najopasniji po gorkost

i opale vrednosti kičmene vuče

za fucnute minerale

laž

da sve može biti kao pre

za one

koje bi se radije izvinule

nego izvinile

a posebno za one pametne

sa idiotskim pitanjem

šta si ti to umislio

sa mnom

pa evo:

ja bix te jebo jebo jebo jebo jebo jebo itosve

ako bix imao s kim s čim poda mnom poda tnom

uzbuđen

ljubavnim popalom

i pronađenim razlogom za prepoznavanje tvoje milote

uz zaxvalnost bogu slučajnosti

što mi baš tebe šalje

koja mi trebaš

a koju prepoznajem u gladi

koju su izgladnjivali svi smrdljivci iz moje cmizdrave genetike

svi uzaludni konjanici

koji su bili pokošeni u prvom kosu

izmišljivači kopija

krvonoša u transfuzionim periodama

i onim najgorim

ljigavim laskavcima

kojima su sve sise

uključujući i te tvoje

najlepše na svetu

i koji taman pred početak tvog koncerta

kad treba da pokažeš svoju kreaciju

oni ti ometu umetnost na tren

poznatom vikom

!TAKE YOU SHIRT OFF!

pa posle

kad im skineš

oni uživaju u kompletu

sise & umetnost

manje morala & više orala

em duvana & em kofeina

drkanje & a ne=drkadžijstvo

uživanje u slikama a ne u rečima vlasnice reči

pišanje u sve satove

sad

kad nemamo više vremena

i nemoj da me više loviš preko blefa

aj da uvedemo veštaka i u tvoja razmišljanja

i u tvoja telefoniranja vuku preda mnom=antivukom

gde on, vuk traži uslugu i nudi pojeb

a ti mu kažeš, zbunjeno

vuče, allo, tu mi je dečko

a vuk, tamo, vuk ko vuk

verovatno ga boli vučiji q

sve poooolaaako vodi prema pančevačkom mostu

da se bacom u vučiji dunav

svi oko njega operu od ludila

iako je on, vuk pun para

i ima oca koji mu pokriva iskrivljenja

i ima živix novčanika

koji mu šetaju i mrze ga po kući

i koji stalno viču vuk vuk vuk

da ti ga umanje, ogade

i opravdaju

kad te ipak jednom

pojede

a znam  da i ti želiš
da te napišem.

hoću te njima

a ti se vratiš.
yo – yo.

Puno ljubavi i topline…

***

Lila je kao iz kabla. Bez prestanka. Dosadna i krupna. Zvali su ga
iz policije da je identifikuje. Glava mu je pucala po svim šavovima.
Hiljade pitanja prolazilo  mu je kroz glavu. Ni jedan odgovor. Svih
ovih dana od kad se nije pojavila, nadao se. Sada je, izgleda, kasno!

Još jutros je pročitao u novinama da je lokalna lutalica pronašao, u
šumarku kraj jezera, beživotno telo nepoznate žene. Imala je
najmanje trideset uboda oštrim predmetom (predpostavlja se da je od
noža) svuda po telu, od kojih je 17 bilo u predelu srca i tri
slomljena prsta na desnoj ruci (palac, kažiprst i srednji). Nikakvih
dokumenata nije imala kod sebe. Bila je bez odeće, oblepljena
novinskim papirom. Čudno je bilo to što joj srce nije kucalo, a telesna
temperatura bila je normalna. Sve ga je bunilo. Verovao je da su
pogrešili i da će se brzo vratiti kući. I ona.

***

Soba u koju su ga uveli bila je bezbojna i samrtno hladna. Ležala je na
stolu prekrivena belim čaršavom. Otkrili su je i on… klimnuo je glavom.
U trenutku je, iznenađujući i sebe, kao iz bunara, progovorio:
- Mogu li na trenutak ostati sam sa njom?
Inspektro je izašao. Izgledala je kao da spava. Zračila je neobično.
Pružio je ruku, pomilovao je po licu i krenuo da je poljubi u čelo.
Otvorila je oči. Iskezila bele očnjake. Onda je osetio jak ugriz u
predelu vrata.

***

Inspektor se vratio u sobu. Zaprepašćen izraz lica. Osvrtao se oko
sebe. Ništa nije bilo kao kada je izašao. Na stolu je ležalo beživotno
telo muškarca. Glava mu je bila okrenuta na levu stranu, a na vratu je
imao dve ranice, kao od ujeda zmije.

***
Žene – nigde nije bilo.

***

Istraga tek sad može da počne!

Kad bih mogao ponovo proživeti svoj život.
Pokušao bih učiniti što više pogrešaka.
Ne bih toliko nastojao biti savršen, bio bih opušteniji.
Bio bih gluplji nego što sam bio,
U stvari, jako bih malo stvari uzimao ozbiljno.
Bio bih manje čistunac,više bih riskirao,
Više putovao, gledao više zalazaka sunca,
Penjao se na više vrhova, preplivao više reka.
Išao na više mesta na kojima nikad nisam bio.
Jeo više sladoleda, a manje mahuna.
Imao više stvarnih problema, a manje izmišljenih.

Ja sam bio jedan od onih ljudi koji su živeli razborito i promišljeno svaki trenutak svoga života.
Naravno da sam imao trenutaka radosti.
Ali kada bih se mogao vratiti unatrag,
Pokušao bih uvek imati lepe trenutke,
Jer se jedino od toga sastoji život, od trenutaka.
Kada bih se mogao vratiti unatrag, borio bih se da nikada ne izgubim „sada“.

Ja sam bio jedan od onih koji nikada nisu nikuda išli
Bez termometra, termofora,
Kišobrana i padobrana.
Kada bih mogao ponovo živeti, putovao bih manje opterećen.
Kada bih mogao ponovo živeti, počeo bih hodati bos
Početkom proleća i nastavio tako do kasno u jesen.
Provozao bih se više puta u kočijama, promatrao više svitanja,
Igrao se sa više dece…

Da imam ponovo život pred sobom.
Ali, vidite, već imam 85 godina i znam da umirem.

Jorge Luis Borges

Mogu da pronađem lepotu u ovoj kišnoj noći, dok vetar nemilosrdno šiba hladnoću oko mog toplog tela. Stojim na raskrsnici sa kišobranom u rukama a pogled mi uprt u daljinu. Iza grada,dalje… iza golih grana,dalje…iza ravnice,prema reci. Mogu da čujem tišinu iz dubine srca svog i još dublje do sićušne ćelije iz koje sam nastala. Mogu da te zaboravim, samo ako poželim…kao što i ovaj kišobran mogu da bacim iz ruku ako poželim ali ne želim…..osmehujem se.Zvezde su visoko.

Znaš…
To je jako težak zahtev
lakše bi mi bilo ukrotiti vulkan
Ili se boriti sa lavom
Ko još može
Smejati se svom bolu
A ti me boliš

пуна шака стидних длака

нежности нам кадгод
неки манир биле нису
ил је штипнеш за гузицу
ил заватиш шаком сису

поетика . . . лепе речи
то је нама страно било
да се дообро поватамо
једино нам било мило

присећам се кума дрнде
свима поднос гурао је
шаку пуну стидних длака
баш куждравих једне Маје