da

Necu da vas imam kraj sebe.
Samo vi lagano u svom maniru
Pravite za sebe prostor u vremenu
Bez mene.
Znao sam slicne, ali nikada
Nikog poput vas.
Svi su igracke, sve je igra,
A ako ti mis izmice, stignes
Nevoravatnom brzinom da ga
Dokacis sapom.
Necu da vi mene imate kraj sebe.
Ja imam druge planove.
Ogradicu svoje stope.
Na ogradi ce biti zastava
Za metke i osmehe meni
Namenjene.
Zasadicu punu livadu razlicka
I jos tako par nekih biljcica
I beli luk, jer se krvolokinje
Sa svojim krvolocima
Navodno istog plase.
Pa cu u drvenoj kuci
Da palim i gasim vatru u kaminu i
Gledam kosutu i jelena
U ljubavi. Bez vas…….

Budio je.
Budio se u Helginom krevetu.
A nije smeo biti tamo.
Cim je srusen berlinski zid
Krenuo je u pravcu suma
U pravcu Poljske.
Imao je na dusi 5 ljudi.
Svojih, svoje brace, na koje
Je pucao kada su pokusavali na zapad.
Sada je on krenuo na istok.
Ponovo ju je budio.
Znao je da je u sumi.
Morao je biti u sumi.
Nije vise smeo da se seca Helginog
Labuda.
Ni groba svoje majke.
Ni svojih prijatelja.
Onda je shvatio.
Pao je u gustoj sumi
I smrt je u najlepsem obliku dosla
Po njega. Poslednji put je osetio dodir
Njenih golih grudi.
S pesmom njenih nogu…..

Pa bilo je rekao bih prilicno davno.
Otkud ja u kuci Dizdarevica, vise se
I ne secam…
I zasto smo isli na Plitvice….
Secam se samo mirisa kafe, nekih besnih
Kola, jedne lepe Azre kojom sam odmah
I momentalno hteo da zenim

Posto je bas nekako u to vreme bilo tamo
Neko grupno vencanje…..
i ne secam se…….
I secam se jednog naseg slikara koji odavno
Zivi u Parizu, kako je citav performance imao
Tamo u necijoj lepoj kuci….

A najvise se secam boje vode…..
S mirom se secam. Kao zelenog utocista
u dugoj I teskoj bolesti…
Posle sam puno gledao jednu fotografiju,
druge vrste….
Sa nevericom…sve misleci kako lek nekom
Moze i otrov biti….

sred pušaka bajoneta, straže oko nas
tixo kreće naša četa da potraži spas
!čuje !se odjek koraka po vremenu
izgubljenom xeej xaj xooo

daleko si zavičaju, mi prognani smo
prognaše nas zbog zločina što te ljubimo
čuje se zuuj meteora smešimo se
a nema motora xej xaj xoooo

kroz progonstvo i trpljenje
dolazi nam novi život čujte mu korak

Srcojed

Sta hoces ?
Izgledas kao balegar
Zastava ti govnarska….lici…
pod mikroskopom, meni
Barem…
Gde si jurnuo ?
Suplje ti mesto…
Probaj kod Aniko na 3-cem
Spratu, please.
Bolis me….ej bolis me
meni se peva…..

Vidi, kod mene dodji
Na dobru dijetu
Nista s nicim,
Duplo golo…..
E bre srcojedac,
Gde si mene naso…….
Kelly is in charge….

malo u-iz zivota

Vidi, moram da ti kazem,
look all …..
moj otac je bio neki super hyper
dzudista, Kosovo 2,5 godina, vojska..
on i Kraja,…. zeka pije vodice,,,,
+ 2,5 godine jer je pustio jednog mnogo
Grdno-bogatog amera da pobegne
sto je puco na 3-ci STOJ / preko Prokletija/
Dva puta videh svog oca da isinski place
jedan put
video da dusevno place, ne da se
pretvara pred nama jer je Neretva,
i ta poznata prica o Prokletijama,
Prica o vukovia
Hamovicima, ajd se malo pro -- setali
10 km jugo zapadno pa pogledali jame….
ajde setnja….. kap spanske krvi…..
ajde veselo, veselo

Drugi put, to o pravom drugarstvu
MUSKOM

ovde je grcao, i rekao mi prvi put
PRVI PUT ,
SL, ne treba prevod, prevodi sam sebe
Kako, pitam se ja?

samo na navratim u prolazu
nemam vremena za smisao
jure me raspomamljeni demoni
spoljašnji
i unutrašnji
(neprincipijelna koalicija)

ali moram, onako iz trka,
- jer stvar je od izuzetnog značaja -
da objavim BEZUSLOVNU KAPITULACIJU
opkoljen livadom punom različka
bez izgleda da se spasim
od lepote

PS. Idijote
različak raste U ŽITU
a ne U LIVADI!!!

nema veze, gde je različak, tu je i lovac,
a gde je lovac, tu je i žito..

il tako neki redosled.. nije ni važno..

Like
by Frank Bidart

Woe is blunted not erased;
Like;
Hands;
Death;
Graves

Woe is blunted not erased

by like. Your hands were too full, then

empty. At the grave’s

lip, secretly you imagine then

refuse to imagine

a spectre

so like what you watched die, the unique

soul you loved endures a second death.

The dead hate like, bitter

when the living with too-small

grief replace them. You dread

loving again, exhausted by the hungers

ineradicable in his presence. You resist

strangers until a stranger makes the old hungers

brutally wake. We live by symbolic

substitution. At the grave’s lip, what is

but is not is what

returns you to what is not.

The sea so deep and blind
The sun, the wild regret
The club, the wheel, the mind,
O love, aren’t you tired yet?
The club, the wheel, the mind
O love, aren’t you tired yet?
The blood, the soil, the faith
These words you can’t forget
Your vow, your holy place
O love, aren’t you tired yet?
The blood, the soil, the faith
O love, aren’t you tired yet?
A cross on every hill
A star, a minaret
So many graves to fill
O love, aren’t you tired yet?
So many graves to fill
O love, aren’t you tired yet?
The sea so deep and blind
Where still the sun must set
And time itself unwind
O love, aren’t you tired yet?
And time itself unwind
O love, aren’t you tired yet?

(LEONARD COHEN – The Faith)

@antrax:

Sad nikada necu smetnuti s uma gde raste razlicak.

NE ! nepromeni.

Sad je vreme…