nije lako pronaći prikladan pozdrav za važnu i dragu osobu, a u nekim okolnostima koje su sve samo ne svakodnevne.
želiš da kažeš, ali ništa nije dovoljno dobro ako samo na sekund promisliš kako su ponekad glupe uobičajene reči pozdrava: kao kad u sred rata kažeš nekom dobar dan ili besanom odcvrkutaš laku noć dok nepoznatom kojeg izvesno više nećeš videti maxneš dovidjenja.
nekada su ljudi više držali do toga. pozdravi su bili prepuni nijansi i uglavnom je svako dobijao baš prema zaslugama, rangu, trenutku.. moglo se, jer se imalo: vremena, stila, blizine. ako se imalo.
oni koji to nisu imali o pozdravima nisu ni razmišljali.
danas mi je ustrebao pravi pozdrav. onako. ni zbog čega a zbog svega. bilo mi je važno da bude poseban, zato što je i želja da pozdravim bila posebno jaka.
ali, ništa mi nije bilo dovoljno dobro, ništa dovoljno slikovito, primereno, ništa… ništa.. i bi ništa.
a mislim da mi je trebalo nešto iznijansirano, nešto poput ciao.
no… kao i mnogo toga, i ono je propušteno kroz makaze vremena zaboravilo pravo značenje sebe.
zato, da se podsetimo..
pozdrav ciao potice iz Venecije.
venecijanci su nekad davno, kad su xteli da budu posebno učtivi govorili jedan drugom schiavo vostro, što znači: vaš sluga.
Slavujka on 
hope on 
blue on 
trener on
9 comments… read them below or add one
Ti ces se maskirati
U Staklenu knjigu gutaca snova,
Ja u Nevidljivog,
Gledacu te u oci,
A u krinolinu cu ti
Zavlaciti lagano
I postepeno
Sve ritmove
Divljim rukama
O pricama koje znam
Ali ne o ovim pricama
Koje svi znamo,
I ne na mostu
Na kom bi ti htela
da uzdises. Neeeeeee
Zaboravi na trgove,
Crkve i muzeje
Zaboravi na sve.
Dok to bude oko krinoline
I violine radnja ce se
Odvijati na mostu
Ponte de le Tette
[ Bridge of the Tits ]……..
A pricacu ti samo,
Iskljucivo i jedino o
MUSEUM OF ART EROTICA OF VENICE…….
Lagano, kao Giovanni Bellini,
Koji je prvi akt mlade
Gole zene pred ogldalom
Naslikao kada mu je
Bilo 85 godinica…….
Lagano kao stari vajar koji
Nije za greske na tvojim
Grudima upotrebio
Vosak i mermernu
Prasinu, sin cera
Sincerely,
Nego ih je voleo bas tako
Nepravilne
Schiavo vostro………….
Dovidjorno
meni se najčešće,
kad mi je neko baš, baš drag omakne
portugalsko ola, sa onom crticom iznad a:)
nego ne znam kako da je metnem…
nekako je prisno, i toplo
i srdačno, a uzdržano. eto.
Pokazao sam joj kutijicu. Bila mi je dugo u dzepovima i vec sam
poceo da se pribojavam da mi negde uz put ne ispadne. Prsten ?
Sta hoces da me zenis ? Nasmejala se i stavila kutijicu u svoju
uvek prepunu tasnu, za koju smo jednom ustanovili da je prenosila i litarsku flasu mineralne vode na putu po bavarskim zamkovima i jezerima. Nije ga probala, nije ga cestito ni pogledala. Zasto ga ne pogledas ?
Cekaj SL, da vidm da li ce biti u torbi kada se vratimo iz setnje.
Ne razumem, rekao sam i gledao joj u nasmejane oci. Slusaj, rekla je, ja te volim, ali ti strasno lazes, i nista ti vise ne verujem. Tesko verujem i da sam sada sa tobom, tj kada sam sa tobom osecam tvoju neznost i neku toplinu, ali kada nismo zajedno, ne osecam nista. Ne osecam da mislis na mene, ne osecam tvoju ljubav, nista. Ali ja mislim na tebe najmanje 20 puta dnevno, rekao sam iskreno. A ja na tebe SL, mozda 20 sekundi dnevno ne mislim. Razumes, osecas razliku ?
Hladni vetar je dunuo i sa juga i ja sam skinuo jaknu da se umota. Nije htela. Drhtala je. U prolazu joj je jedna gospodja rekla da zatvori tasnu. Zatvorila je. Video sam da se vise ne osmehuje, i video sam da se krece kao pod teskim teretom. Drhtala je sve vise i vise. Hoces li da se vratimo, pitao sam je ? Imala je stegnuto srce i utrnule reci. Okrenuli smo se i pustili vetar da nam kao jato ptica u selidbi prhne u ledja. Kada smo se vratili, otvorila je torbu da uzme cigarete. Nije bilo njenog novcanika, i nije bilo kutijice. Neko te je opljackao, tasna ti je bila otvorena, rekao sam, drzeci u ruci telefon da pozovem banku da joj opozove kreditne kartice. Ne brini rekao sam, nacicemo drugi prsten. Ne, hvala SL rekla mi je, rekla sam ti da prsten nece biti tu. Sve je samo iluzija sa tobom, nista nije stvarno. Iz jednog oka joj se slivala ogromna ljubav, a iz drugog, onog malo veceg, tuga koja se uselila u njeno srce davno, cak ni ja ne mogu tacno da se setim kada.
Bez pozdrava je izasla iz mog vidokruga. Na stolu je ipak ostavila papir ne kome je pisalo : Pandora me je zeznula, ne ti SL, ostaj zdravo……………Zbogom
zovem te, kukajući stvarno, a i mazeći see:.
ja volim da te zovem
volim da te gledam
volim da te zovem i kad si nadrkana
zovem te
neznam koji mi je q
stalno te prizivam
skoro kao i kad te jebem
samo češće
zovem te dok ti ne pozli
i kad si pored mene zovem te
el me čuješ bre
zovem te
znam da me čuješ
al dal me čuješ čuješ
trebaš mi allo
zovem te
zovem te
zovem
ti se strpljivo odazivaš
:
molim
a
molim
kaži
ee
oću
aj
šta ti treba da ti donesem
da ti namažem koleno
s tobom volim da pevam na glass
al me jebe repertoatr
oćeš sise
opet? boli me sve al ajde
zovem teee
zovem po vasceli zovvek
dosadno je možda ali eto
tako je nastalo: zauvek
zauvekkee
раз два три
postoje sasma obični ljudi
koji i kad nemaju ipak imaju
pozdrave od reči
nastalix u čistoti sopstvenog
neizmišljenog a jedinog
aminovanog javosna.
a opet..
postoje pro seratori, proseravači
postoje zmijasti uxodavači
javno taaako vrlinasti
oni što viire i postojano žbiire
oni što su prazni u onim
najdubljim dubinama
sve do q visokoumnima
ustvari posve plitki i nedojebasti
bilo da su dugokosasti
bilo prekookeanasti
njima je, posve lako, vidim
da prošetaju, uzmu,
prisvoje tudje baš kao svoje
i onda na dva koraka dalje
popnu se na govornicu
i maznutim pozdravima
placeboidno šizoidno
očaravaju svoju prazninu
dok nadaxnuto pakuju
neispunjenost u šarene laže
koje lažnim deklaracijama kite. kite.
a opet..
postoje i beznadežno zjakavi
nesvesni svog leptirovog zamaxa.
oni ama ič ne paze na reči
koje ispuštaju iz sebe
i tako baš svemu jebu suštinu.
medju pozdravima koje imaju
jedan bi morao biti razlicit.
Pozdrav sa veeelikim P.
ti aerosoli kad bi se sabrali znali bi:
onaj koji ne čuva taj 1 Pozdrav
taj je stvarno bolestan.
Otvori pogled
sjajem umešen
i pusti oko
da me pozdravi.
Ispruži dlan
mekotom opleten
i pusti dodir
da me pozdravi.
Raskpčaj jelek
srmom optočen
i pusti grudi
da me pozdrave.
Ja sretan biću
bez jedne reči
tvoja ce duša
mene da leči.
„zdravo“ uz osmeh.
JAO
I sta kazes zaceshljava te na
Ozbiljno polenska kijavica
Aj se pretvorim u hajduka i
Strovalim te tu negde….
A neces….
Bellini ti treba za leka.
Vazi, Gazda Cipriani pravi
Pa taj najbolji
A ti meni ?
Ti meni pospi
Polenski prah po metalu
Da zaboravim da mi
Desnosrcasta dusa i
Dalje krvari, a levorukasta
Gondola plese za Boga Vatre,
Kao da nismo svi, jednim
Palcem u vodu ili podvodu
Zhezhene strasti umoceni
A ja cu ti zabraniti da te
Lecim miljeima mojih sudbina
Koja od koje je otrovnija
Draga, to samo ova voda zna…….
Ajd sad reci Ciao…….
Molimo vas da se ulogujete ili registrujete novi nalog da biste mogli da šaljete komentare.