joj je krivo sto ni najbrizljivija ispitivanja nisu dala odgovore na ocekivano. Nekada opovrgava sve pratece a cvilece zvuke istrazivanja i pobedonosno kliche.
Nekada joj je dovoljna samo senka izbegavanja mnozine, a nekada stvarno trazi dokaz.
Nekada je potakne razuzdanost mashte, nekada samo san.
Nekada se siri kao haos, nekada kao opaka bolest, nekada kao posalica.
Nekada argumenti nemaju znacaj ni obicnog prigovora, nekada bash oni postaju vezivno tkivo njene nevezane i nesinhrone aritmetike.
Nekada je ona ziva i kao sto idealizam osnazuje nauku, tako i ona osnazuje paradoxe.
Nekada ne moze ne prizvati nepojmljivo, a nekada se ne moze vratiti na predjasnje stanje.
Nikada nije tako bolna i teska kao sopstvena………..

Sumnjacu u sve mesece
Ako mi ovaj septembar
Ne upakujes u Novogodisnji
Poklon.
U Deda Mraza cu sumnjati.
U Uskrsnjeg zeca.
U prodaju neba.
U izdaju hleba.
Ako mi ne zavezes masnu
Mira i razuma oko poklona
Ostacu u sumnji za ono sto
Trece oko vidi
Samo kroz tebe.
Svakako su mu vec zamrsene
I rashtrkane trepavice.
U konje cu sumnjati.
Narocito u belog i
Raspletenu kisu u kosi.
Sumnjacu u obalu.
I u pogled sto je priblizava.
Ako mi uzmes ovaj
Septembar, sumnjacu da mi
Nikada pre, bash nijedan
Nisi na levom dlanu dala………….

www.youtube.com/watch?v=kJhUs9PQvHs

„Reč koju hoću da kažem lako je reći, pa ipak je to najteža reč koju sam ikad pokušao da izgovorim.

Ona nastoji da razjasni sva moja osećanja, ali koju bih to onda jednu reč morao reći da bi sve iskazao njome?

Obično pokušam da je kažem, ali je nikad odista ne izreknem, a kad se pomučim da je pripremim, uvek mi izneveri nade i klizne mi sa vrha jezika.

Trudim se da budem pevač što peva bez rečnika, i pesnik nesputan policama knjiga.

Moja polica za knjige je ionako povisoka, na njoj su mnoge druge reči iz drugih usta, ,spremne da se sa njima poigram ili zgrlim, ali ja nastojim da izbegnem sve te knjige koliko mogu i da svoje reči uobličim sopstvenim, slobodnijim rukama.

Reč koju hoću da kažem već je ovde, i to blizu, slobodna je i laka na mojoj usni i jeziku, ali se retko izrekne.

Ona je kao i ribica u mutljagu koja iskače iz mojih mreža pre no što stignem da ih pritegnem.

Ja znam šta znači ta moja reč.

I znam šta kaže.

Znam joj težinu i razmere, znam joj ime, oznaku, zaštitni znak.

Znam joj oblik i oset, znam joj kuću i dom, znam joj ukus u miris, dodir njega tela..

Znam joj nerečenu reč bolje nego što moja nerečena reč zna mene.

Kao što znam i vas poznajem bolje nego što ćete me vi ikada  poznavati.

Ta jedinstvena reč koju hoću da kažem razjasnila bi sve između moje žene i mene, ili bi me bar učinila jasnim  koliko je i ona jasna.

Ona je inače uvek jasnija nego ja.

Ja sam večito mutan i smeten, ona me uvek nadmisli i nadgovori.

Kad bih joj samo mogao reći tu nerečenu reč, sve bi između nas bilo kao gipki, neodigrani ples, kao što bi i trebalo da bude.

Naš dom je kljast i pozleđen upravo zato što tu jednu jedinu reč nisam u stanju da kažem.

Ta jedna jedina reč bi učinila da shvatim svoju decu i da me moja deca shvate.

Kada bih mogao reći tu jednu jedinu reč, i deca moje dece znala bi da smo slični, i da tu nema razlike dovoljno velike da nas razdvoji  i otrgne jedne od drugih.

Svi bismo mi u mislima , čini mi se , mogli obići čitav svet i svakoga na svetu, kad bismo samo našli i izgovorili tu jednu te istu reč.

A ta reč nije ni tajna, ni vradžbina.

Nijedna reč nije tajna.

Nijedna nije magična.

Išao sam tragom te reči godinama, i u samoj kući još od kada sam ovde rođen.

Puštao sam je da me dohvati za ruku i izvede tamo gde rastresiti sneg zavejava korov i žbunje.

Pentrao sam se za njom  uz kočije, bokove brodova, kamione, kapije, požarne stube, vagone i ambare.

Govorio sam je policajcima, stražarima, čuvarima,vojnicima i mornarima, ratarkama i starim i mladim, domaćicama, i starim i mladim, hotelskim sobaricama starim i mladim,uličarkama starim i mladim,muškarcima i dečacima što su negde na Jugu šindrom pokrivali kućerke ,ukivali klinove u brdima negde na Zapadu, kopali mulj na Istoku, krečili i zavarivali u bilo kom kraju Zemlje.

Govorio sam tu reč na svakom jeziku, i svakoj boji lica, usana, ušiju, ili kose. Mrkima, crvenima, žutima, tamnoputima i crnoputima.

Prepoznali biste tu reč kada biste je čuli izgovorenu, otpevanu, mahnutu , naznačenu ili odigranu.

A najčudnija je ta reč zato što i nije neka određena reč, ali dobro pristaje prstenu i sazvučju svake reči.

Ta je reč u svim drugim našim rečima, to je reč koja svim drugim našim rečima daje oblik i lik, i bistriji smisao.

To je slobodna reč, koju nikakav zatvor, ne može da zadrži, nikakava ćelija da utamniči, nikakav lanac da sputa, nikakav konopac da pridavi, nikakvo oružje da rani ili zaustavi.

Kažem vam, to je ta reč što čini čitavu demokratiju jasnom i jednostavnom, što demokratiju održava u životu, kao što i demokratija održava u životu mene samog, kao što i ja održavam u životu tu reč.

Umreću lako i zadovoljno samo ako uspem da tu reč održim u životu, jer ona pomaže čitavom mome rodu da živi, radi, voli i raste da bi više saznao i više osećao.

To je ta reč koju hoću da kažem.

Woody Guthrie

(„Dragoslav Andrić“)

Song For My Guitar

******************

May Be a Fool

Open Book

Her Other Man

Common Ground

Danger Zone

Hudson Had Help

Loaded Gun

Eyes of a Child

No Regrets

Wrapped Up In The Blues

Excess Baggage

Walter Trout – „Common Ground „

Dowager Holy Roman Empress; Queen of Hungary, of Bohemia, of Dalmatia, of Croatia, of Slavonia, of Galicia, of Lodomeria, etc; Archduchess of Austria; Duchess of Burgundy, of Styria, of Carinthia and of Carniola; Grand Princess of Transylvania; Margravine of Moravia; Duchess of Brabant, of Limburg, of Luxemburg, of Guelders, of Württemberg, of Upper and Lower Silesia, of Milan, of Mantua, of Parma, of Piacenza, of Guastalla, of Auschwitz and of Zator; Princess of Swabia; Princely Countess of Habsburg, of Flanders, of Tyrol, of Hennegau, of Kyburg, of Gorizia and of Gradisca; Margravine of Burgau, of Upper and Lower Lusatia; Countess of Namur; Lady on the Wendish Mark and of Mechlin; Dowager Duchess of Lorraine and Bar, Dowager Grand Duchess of Tuscany
Rodjena Maja 13, 1717 u Becu, umrla Novembera 29, 1780 u Becu.

&

Wenzel Anton Kaunitz
Austrijski Princ, Kancelar, Diplomata, Svestenik, Pravnik, rodjen u Becu 2 Februara, 1711 umro u Becu 27 Juna, 1794

Savez neverovatno mocne I harizmaticne zene I muskarca blistavog uma

Carica

Rodjenje njeno, 13 maj 1717, bio je dan velikog razocarenja za njenog oca Karl VI , I majku njenju Elisabethu Christinu od Brunswick-Wolfenbütte-a.
Ocekivali su naravno, muskog naslednika. Karl VI bio je poslednji muski potomak Dinastije Habsburg, I Tereza je ultimativno morala biti muskog roda.
Kako nije bila sin, hitno se morao doneti carski edikt o izmeni naslednog prava, tkz Pragmatic Sanction iz 1713 obezbedjujuci vlast i krunu zenskom nasledniku.
Karl VI goruce je ubedjivao evropske zemlje o neminovnosti prihvata edikta.
Imao je prilicno uspeha sa izuzetcima nekolicine drzava ciju podrsku je izgubio odmah tj Napulj, Siciliju I Srbiju I dosta odlozenog uspeha kod Spanije, Bavarske, Francuske, koje su tek kasnije priznale edikt. Sve do svoje nasilne smrti 1740 ( bio je otrovan tartufima ), lobirao je za Mariju, ali nju nije pripremio za Caricu. Nije ju rado ni vidjao ni primecivao.
Dan njegove smrti bio je za Mariju Thereziju dan preokreta. Ostala je na celu Imperije, bez pouzdanih ljudi, sa praznom carskom blagajnom, bez ideje o nacinu carevanja, sa muzem na koga se mogla osloniti samo u postelji. ( Franz Stephan od Lorraine)
Bila je u stalnim ratovima I bila je gotovo stalno u blagoslovenom stanju.
Bila je neverovatno jaka I ciste krvi. Njeni roditelji nisu bili u bliskom srodstvu. Bila je napadnuta 8 nedelja posle stupanja na presto 1740. Frederick II se prvi bacio na naizgled slabu zrtvu. Za njim, Francuska, Spanija, Bavarska I Saxonija. Marija Theresia je nasla podrsku u madjarskom plemstvu kome je prethodno dala gotovo neogranicena prava. Imala je dvor u izbeglistvu, ali I skoro 20 godina ratovanja pred sobom. Bec je spasehen u poslednjem tenutku, dobrim I neocekivanim manevrom trupa iz pravca Italije. Do sat pred porodjajem sedela je u Operi, a nekoliko sati posle porodjaja, vec je radila. Muza je volela, ali ga je cesto odstranjivala sa sednica vlade. Ne samo kada je pokazivao slabost, vec I kada bi joj protivurecio. Sa njim u braku izrodila je 16-toro dece, I nakon njegove smrti nije se vishe udavala.

Kancelar

Posle 5 godina stalnog rata od momenta njenog stupanja na presto, mir je uspostavljen 1745 godine Drezdenskim sporazumom, sto je Carici ostavilo vremena za siroke reforme, ali I za obnovu vojske pred veliki 7-mogodisnji rat (1756 – 63) I za odabir Kaunitza, naravno, koji ce biti glavni cinilac njenje spoljne I unutrasnje politike.
Ovaj rodjeni beclija, nesudjeni svestenik, bio je rodonacelinik danasnjih uspeshnih advokata, koji se odmah pripremaju za politicku karijeru. Samo sa mnogo vecom harizmom, sa neogranicenom moci I neogranicenim mogucnostima. Prva zapazena uloga novog ministra spoljnih poslova bila je udaja njenje kceri Marie Antoinette za francuskog princa. Druga, ugovor o nenapadanju
izmedju Francuske I Austrije ( I i II Treaty of Versailles ) sa Rusijom uz sebe, a protiv Prussi-je. Taj 7-mo godisnji rat, sa Marijinog aspekta, bio je rat za povratak izgubljenih teritorija tj Silesie I Glantza, a za Kaunitza utvrdjivanje apsolutnog uticaja na Caricu.
U periodu tokom 7-mo godisnjeg rata nije bilo reforme koja nije bila usaglasena sa Sefom drzave Kaunitz-om, buducim Princom – Count von Rittberg-om.
Mada je sam imao panican strah od bolesti I zaraza, Caricin zakon o obaveznom vakcinisanju protiv malih boginja propratio je klasicno-sraksticnom notom : “ Sva sreca Velicanstvo da ste ih preziveli, I to bez vakcine ! “
Na jos neke od Caricinih zakona imao je primedbe, ali ih je ipak odobrio, a najvishe spletki i ogovaranja je izazvao takozvani becki-potkazivacki zakon, gde su gradjani bili u obavezi da prijave zandarmeriji nedolicna ponasanja, pojavu prostitutki I slicno. Znalo se da je Caricin muz sklon nemoralu, pa je iz besa I ljubomore, eto posezala I za takvim metodama, a sve radi kontrole razbludnog muza.
1760 Kaunitz je formirao Drzavni Komitet Austrije koji je imao 6 stalnih clanova, a bavio se finansijskim pitanjima, kao I direktnim uplitanjem vlade u finansijska I ekonomska pitanja od drzavne vaznosti. Tesko da bi jevreji izgubili svoju super dominaciju u naprimer tkackoj industriji I to u jeku industrijske revolucije, da ih upravo ovaj Komitet nije sprecavao zakonskim merama te da otkupljuju, te da izvoze, te da uvoze tkaninu, a na koncu I tesko kaznjavao za krijumcarenje.
Naravno da je Kaunitzov uticaj mogao samo rasti kada je na celo carstva stupio Marijin sin Josep II, ali nezamisliva je cinjenica da je Kaunitz imao takvu moc da Cara ne primi na razgovore citave 2 godine zbog straha od zaraze, a da njegov polozaj tokom vremena bude sve cvrsci i nedodirljiviji.
Bio je Voltaire-ov postovaoc, ali I prijatelj. Jedno vreme Jean-Jacques Rousseau mu je bio privatni sekretar. U svom cuvenom eseju „What is Enlightenment? (1784), Immanuel Kant opisao je prosvetljenje kao slobodu koriscenja sopstvene inteligencije. Kancelar je prosvetljenje zastupao, popularizovao, a sigurno da ga je u potpunosti ziveo I dozivljavao.

Ovaj cvrst I dokazno dobar savez mocne zene I mocnog muskarca potkrepljen je ogromnom literaturom I bazom podataka koja naravno nije mogla stati u post.

Literatura :
Beales, Derek. Joseph II: In the Shadow of Maria Theresa, 1741–1780. Cambridge, U.K., 1987. Dicksin, P. G. M. Finance and Government under Maria Theresa, 1740–1780. 2 vols. Oxford, 1987. Mc Gill, William. Maria Theresa. New York, 1972. Roider, Karl A., ed. Maria Theresa. N.J., 1973. Szabo, Franz A. J. Kaunitz and Enlightened Absolutism, 1753–1780. Cambridge, U.K., 1994. Wangermann, Ernst. The Austrian Achievement, 1700–1800. London, 1973 Dorn, W. L., Competition for Empire, 1740-1763 (New York, 1940). Duffy, Christopher, Frederick the Great: A Military Life (London, 985).Middleton, Richard, The Bells of Victory: The Pitt-Newcastle Ministry and the Conduct of the Seven Years’ War, 1757-1762 (Cambridge, 1985).Peters, Marie, The Elder Pitt (London, 1998).Showalter, Dennis E., The Wars of Frederick the Great (London, 1996)

postojala je neobjašnjiva
lepota
i beskrajna ljubav

njihova snaga
oduzima dah,
vezuje pogled
otvara srca

od prvog dana
do danas
ljudi pripisuju bogovima
čudesni dodir
u tim savršenim proporcijama

ja ne znam odakle nam,
ali znam da nosimo u sebi

u svakom otkucaju srca

u samoj osnovi

taj savršeni kod.

i ne samo mi,
već i sve živo pod suncem
sve što se razvija i raste

ja hoću
da moja ljubav
ima temelje kao

da me
zanosi
vrtoglavo

da upamtim svoj
zlatni dan…

da ljubav bude

I cele sfere ,
Ljudi se uce da grabe za svoje ,
Nikad za tudje ,
Jer postenje je majka ,svih generacija ,
I da je oduvek bilo tako ,
Nikad ne bi bilo migracija ,
Ratova ,ubijanja I dusevnog bola ,
I psihickog prsnjavanja , ljudi ,
Koji znaju da su pobili pola sveta…
I nikad nije bitan nacin ,
Za lose postupke ,
Jer cilj je uvek drugaciji od idealizma ,
Srusis svet da bi napravio novi ,bolji ,
A onda napravis svet koji je od samog pakla gori…
I svi znaju da si ti sam djavo ,
Dok ne dodje novi,gori od tebe ,
I svi tek onda shvate da si ti ,
Bar imao ideju ,
Da si pobio 30 procenata dobrog I 20 loseg ,
Al si se trudio ,da sagradis za svet nesto bolje ,
Dok tvoj naslednik ,sedi I gleda raspad sveta I pusi marihuanu…
Bog je zatvorio djavola ,I napravio raj,
Mi smo ubili boga ,srusili raj,oslobodili djavola ,
I napravili MU raj.
Pa onda mora da nesto nije u redu sa nama…

Čarobnjak –u belom- :tražiš svoju „maju“ ?

–  Vi znate? Izgubila me je, da li će me pronaći?

Čarobnjak -u crnom -  možda da , možda ne :

Čarobnjak -u belom -   treba da ideš ovim pravcem ,u suprotnom smeru njenim tragom

- -- imao sam sliku, ali  je izgubilo sećanje , nisam video njen trag , išao sam i u krug

Čarobnjak- u crnom – onda ne .

Čarobnjak -u belom -  ipak ako pronađeš“ veru“ , ,

Čarobnjak -  u crnom – možda …

- kako da pronađem veru ?

Čarobnjak – u belom -- treba da pronađeš „nadu“

Čarobnjak -  u crnom –možda… možda …

-kako da pronađem nadu?

Čarobnjak -- u belom – treba da  pronađeš „sećanje“

Čarobnjak -  u crnom – huh …

.

- kako da pronađem sećanje ?

Čarobnjak – u belom -  pronađi  „maju“ …

Čarobnjak -  u crnom –huh…da…ipak ne…

…

*Ima ono, kad,

napraviš plan, čvrsto odlučiš ,  šta ćeš i kako dalje,

podvučeš crtu; staviš tačku na i…

znate kako to ide …

, i ipak

napišeš za svaki slučaj, da ne zaboraviš,

par crtica ispred….

…znam nekog lika koji je to stalno radio, inače teška picajzla, ovako  je govorio :

“ Autosugestija je najvažnija i treba imati plan, da upotpuniš vreme , a ne da ga trošiš bez veze, na lenstvovanje, fantaziju, ljudi koji nemaju plan su budale i ne znaju da se odrede prema nekom problemu ,ako nastane, ne znaju da se izbore, i propadaju jer problem ne rešavaju nego samo odlažu rešenje, ulazeći u još veći problem i tako dalje , sve dok ne puknu-

Znači napraviš plan , analiziraš, predvidiš moguće prepreke, prostudiraš rešenja I držiš se toga striktno, bez odstupanja  …

Znači od momenta , (taksativno nabrojiš ), kad se probudiš , pa sve dok ne kreneš ponovo na spavanje,I videćeš, kako je sve mnogo lakše , znaš unapred  sve kako bi trebalo pa tako imaš i o čemu da razmišljaš, ja tako radim i nemam problema”

”…kažem mu …

*Auuu mnogo ti je to komplikovano , nekako po ps-u, ja to ne volim, ja sam čovek koji nikad nema neki određen plan, sve radim po osećaju, pa gde stignem, mislim imam jedino plan da ne riknem u nevreme,postoji još mnogo stvari koje nisam okušao, a voleo bih.. ”

“ A , nećeš stići nigde., ako tako radiš.kontrola I autokontrola!

* k`o tomos automatic…

“ Zezaj se ti, ali to je ono što naučiš baveći se borilačkim veštinama ,askeza … čudim se tebi i ti si to naučio , ali ne poštuješ …”

“Mani me mudrosti, molim te.Jbt trebao si da budeš neki vojnik”

Jbš pametnjakoviće , samo bi da pametuju i savetuju…. glodari

….U redu,pomislim, hajde i ja da pokušam…isplaniram , ono , znaš kako

tad i tad to i to, i tako… i

I …znaš organizujem se i tako…

I onda detalj ti razbije koncepciju , jbg….

teško je opisati rečima

kako osećaš

kad odlaziš ,ostavljaš ono što ćeš

posle nekog vremena nazvati uspomene,

i nije važno da li ćeš ih nazvatii lepe ili one druge

neko bi to nazvao, ne znam ni ja …kako

hvatam se

,kao za slamku ,

za poslednji odblesak ,

svih onih mesta na kojima sam voleo ,

možda bio i voljen, makar bih želeo da je tako …bilo

žarko želim da tako pamtim, da ostane u sećanju,

možda uspem u tome….

„Voli te jedan  crusader

Sa povezom preko oka

Tu sam kao senka tvog samoljublja

Tvoj rob

I tu sam samo da bih porobio one koji te slede

A da mnogi  ne znaju

već odavno

Kada smo krenuli

Da li se sećaš ? ….

Kako te je voleo ovaj grešnik.“..

….

-Cila  (čin četvrti)…

-a.l…oo..molim?..

*Pronto!!!pronto…

-Moliiim? Alo ,…Alo ..

*Pronto .. prontoskuzisinjor…

-Alo , ma ko je to?

*(izmenjenim glasom)

„oprostite molim, ja nisam iz tog grada…pa vas molim ..da kažete gde ovako tu…negde gde …ima najpogodnije mjesto …za …samoubistvo“

- …jbš mi ma…ako si ti normalan…pa znaš li ti koje je doba…

* pravo vreme

da se razreše neke

dileme…eto malo rime…

-..O .bože mili… (glas u daljini…šta se desilo  (čuje se iz daljine)..  spavaj ,…spavaj , nije ništa …

*slušaj bezbožniče, ne moli onog koga ne poštuješ …

pokušavam da smislim neki dobar razlog ,da ti kažem zašto sam te zvao… ne uspevam, ništa pametno mi ne pada na pamet , baš o tome pričam sa džonijem…

-džoni? Ko je džoni?

*džoni , moj dobar drugar… on me bar sasluša , ne zanoveta , ne prigovara i ne kuka kao neka baba tzv .tojest ti .. između džonija i mene komunikacija je sjajna…ja pričam on sve odobrava , razumemo se bez problema

- ma daj, molim te…( čuje se iz daljine“ ko je to  ?-ma… ( trener ) je…zaboravio je nešto … spavaj “ …sada? Pa mogao je kasnije da zove , da li taj čovek uopšte spava?…

(ne slušam, ….neka diskusija …nerazumljiva… oseti se nervoza u glasu ,

baš me čudi zašto…hm…)

Alo… evo sad moram sa Anitom da se raspravljam … pa razišli smo se pre par sati

*hm… malo si ljut i  nervozan ?

-ma kakvi… ne , ja obožavam kad me neko zove u 3 ujutru i zajebava …

*slušao sam 3klok blues , pa sam te zvao da čuješ …evo slušaj….(slušalica na zvučnik)..

Hej…nisam Anitu valjda probudio? Stvarno nisam hteo…tebe sam tražio

-e stvarno… ne zvoni telefon u mojoj ,glavi nego u sobi…

* vidi vidi ,nisam znao da spavate zajedno vidi, vidi ti njih … e vidiš ti moj džoni …blud i razvrat na sve strane, kakvo je vreme došlo …e gde su prošla ona nevina vremena

-Puko si …skroz …

*Ko ? Zar ja ? Neeeee… ni najmanje .. odlično se osećam, samo što ne poletim…hmmmm možda i hoću ako džoni legne kako treba…

-opet si ….odakle zoveš?

*rešio sam da se dezintegrišem najozbiljnije …da …eto to sam hteo da ti javim… dobar razlog šta misliš?

-kako to misliš?

* lepo …smisliću nešto spektakularno … videćeš

- ne zezaj se …

*ne zezam …tako sam odlučio

-polako,polako, dolazim , ne mrdaj odatle …dolazim…jel` otključana kapija?

*znaš da je kod mene sve uvek otvoreno…otvoren sam za sve opcije…moš ovako, a moš i onako…

-ne fantaziraj … reci mi tačno gde se nalaziš?

*u međuprostoru…u vakumu…u interegnumu, dopada mi se ova reč …otvara me u struku

- polako , stani malo…heeeej…čuješ li ?…i ostavi tog džonija dok ne dođem, u redu?  Alo…alo….alo …( ne javlja se.! ) alo …idemo brzo…alo …

*čujem te ne viči , e … hoću nešto da ti kažem….čitao sam Herodota i znaš  , da ti kažem pravo …dopada mi se ono, slažem se s njim , treba nekada imati muda i uraditi pravu stvar kao kada su Atinjani jurišali na Persijance , napucali su ih, iako malobrojniji, izginulo ih puno, ali  njb li im se keve i oterali….tako treba otići slavno …

-šta pričaš ti polako…. evo dolazim …a šta je sa onim da nezreo čovek hoće za nešto slavno da  umre , a zreo za nešto skromno da živi… pričali smo o tome

*jbt gosn Antolini , ionako je bio peškir garant, pun mi je qc toga …

Kolf je bio u pravu sve je to licemerje , gde god se okreneš, mulj, talog….kaljuža…

Nema uopšte smisla…više…

- samo polako, pričaj, evo tu sam …skoro …pred kapijom …i Anita je sa mnom

*Odlično, imaću odličan ispraćaj.. dva svedoka…sve po propisu

-Ajde ne pričaj tako…Ostani samnom…

*stendbajminobadinouououououou…ouuuuu…..

-Gde si?

*hirajemondroudagen …gledam mesec kako putuje kroz lišće  smokvica, čekam da pređe na drugu stranu…znaš ono „darksjadofdmun“

-Čoveče uplašio si me, zašto mi to radiš?Šta ti je?kad smo se razišli sve je bilo ok

*hteo sam da vidim da li ćeš mi doći kao Platejci ili da okasniš kao Spartanci…

Anita, pa zašto je tebe dovodio ,  sram ga bilo… ..

.(poljubac u ruku) nemoj da se ljutiš  na mene?

-A: Ne ljutim se,  zabrinuli smo se oboje, mislili smo…je si li dobro?

*Jesam , ne brini, samo sam hteo ga probudim da odemo na pecanje, nismo odavno …ne misliš valjda da bih stvarno tako nešto uradio? Toliko još nisam odlepio, jesam malo, ali toliko nisam…nego ,hoćemo da napravimo žurku , tu je muzika, piće , ima tamo unutra i za klopu šta želiš, kao da si kod kuće , samo izvoli…

-Hvala ti,… neka ,ja bih ipak da spavam,umorna sam, vas dvojica radite šta hoćete ….

…

* Hej čoveče, to je prava žeena Cila, ne pravi frku kad te neki ludak zove u sred noći koji hoće da izvrši harikikiriki iz zasede…

-To je zbog tebe… pričao sam joj šta smo i gde, inače bi … znaš da mi je rekla da te zovem da dođeš, da te vodimo na pecanje po fjordovima, tamo kod nas?

*Može,ako ću da vidim auroru, pa da riknem

-E prestani više sa riknjavanjem, stvarno sam se zabrinuo…i koliko si ovoga popio?

*Što jel nema više….?…! stani !ko kaže da nema , tu je druga boca,pa treća, pa ..

-Dokle više čoveče? Nisam ti mama da ti delim savete, ali stvarno preteruješ…

*A što Cila? Nije ti nikad došlo da se ubiješ od R*-OH k`o životinja ? nemoj zezati , nego sipaj…Anita se stvarno neće ljutiti na mene’

-ne brini …

*Čuvaj je Cila, dobra je

- Znam , jeste …….

Ćutimo… znam šta mu se vrti po glavi ,svako od nas ( verovatno) misli o svojoj nekojAniti, bar ko je ima…to  su oni pravi trenuci kada znaš da imaš nekog , ko je tu  kad ti treba, ko će da oćuti s tobom,  ne zamera , ni zamara suvišnim rečima, pitanjima, ponekad su reči suvišne, nepotrebne da se razume…

….pijemo i pušimo duvan u tišini, samo neke ptičurine u daljini …grakću …

* ,sanjao sam belo ,Cila… sve belina neka ,kao onaj decembarski sneg kad zaveje …idem propadam do kolena,do pasa, jedva izvlačim noge,  za sledeći korak…pokušavam rukama ali nemam na šta da se oslonim… težina  neka kao olovo, idem ali , ne stižem nigde, …ništa gde god da se okrenem, ništa samo belina…ubija…okrećem se da se vratim , ne znam gde, ne vidim tragove , kao da stojim u mestu…odjednom vidim neki obris , lik , poznat ali ne mogu da se setim ko je , to me izjeda, pokušavam ali ne mogu, I vidim kako počinje da se povećava , govori nešto taj lik vidim da se ustne miču ali ne čujem, vidim samo da upire prstom prema meni i nešto govori…I on je beo …taj lik … sledio sam se… mislim da sam se onesvestio…

Ćutimo… … a i šta bi mogao da mi kaže , ništa …

-Šta si odlučio?…

* Ne znam… teško je …ne liči mi na odlazak …više na …

znaš kako kaže pesma:

“Kad jesen pogasi šumove,
I boje u predsmrtnom sjaju
Stanu polako da mru,
Kad se suncu otme vlast,

Ja ću se dati na put.

Znam da se neće vratiti
Leto sagorelo,

I da je mrtva radost i pogašena zeđ,
I da tuđina nikom
Još sreće nije dala,

Ali znam: da su za nesrećne oči
Novi krajevi lek,
I da se svaki bol jedino novim i većim
Sažiže i leči.”

..dobri stari Ivo…

Ćutimo … utapam se u vokeru, ne zna se više tu ko koga guta , on mene ili ja njega…

Čeka, …znam da čeka da ga pitam , zna da ću da pitam…i znam da zna , i znam…verovatno smišlja dobar odgovor, procenjuje…znam ga u dušu…

*I?…

-….Šta i..?

*Video si je?

- …A …to …da, jesam …ali , onako u prolazu ….

( otresa pepeo sa cigarete , zna da znam da je video, pričao sa njom, zna da čekam,da mi ispriča svaku sitnicu o tom susretu. Šta su pričali …kako izgleda, šta je nosila ….)

Osećam i po glasu da laže…znam kad laže…

ali ćutim, gladam ga , ali ne vidim mu dobro lice ,…

znao je da će doći do toga,…znam da zna …znam da zna  i da mi je teško da čujem bilo šta o tome, a opet moram….čist mazohizam hoćeš da saznaš ono što,… za šta si siguran da će boleti …

-…zašto je ne nazoveš ?….

Cutimo…

*…I šta da joj kažem ? ….jesi li joj rekao da … možda odlazim ?

Ćuti…čini mi se čitavu večnost…

*Jesi li rekao ?

-.Ne viči ..čuo sam te i prvi put ……nabacio sam , onako ..usput…

*Što me mučiš čoveče…izvlačim ti reči k`o klještima….i je li rekla nešto?

-….Ništa…

* Šta: ništa? Šta ti to znači? Rekla nešto ili nije?Govori čoveče!

…

-Šta da ti ja kažem? Zovi je i sam pitaj!

Gledam ga i ne verujem , zna da me muči ..ubija ,a ćuti ,neće ništa da kaže, da pogled ubija verovatno bi ga spalio na mestu….

*Hoćeš da izvlačim iz tebe reči silom ?govori!

Ćuti… ni ne gleda me … ćuti ko kurva…besnim gledam ga…ni ne gleda me , …

Kvarnjak … a zna celu priču, i zna sve zna …

*I šta da kažem ako me nešto pita …?

-istinu…reci istinu

*Koju  istinu ?Cila ? Koju?

-ti najbolje znaš šta je istina

*Jel ` onu: znaš to  je odlična prilika koja se pruža možda jedanput…

Ili onu : Dosadilo mi je ovde , pa hoću neku promenu ..

Ili … I još pitaš zašto idem?

Pa da pobegnem od  tebe

ludo jedna!“

-Jbg, šta ja da ti govorim ,znaš i sam da ne možeš pobeći… znaš to bolje od mene…zato..

*ne mogu …Cila ….ne mogu …

…. ćutanje…. trenutak kad ti se sve skupi pa krene

…* vidiš li onaj  mesec , Cila,

onaj jebeni mesec gore

kako mi se smeje …cereka …

đubre jedno licemerno, mamu mu jebem

,….vidiš li ga ? …

pobegao nam je …Cila…pobegao …

a bili smo mu tako blizu ..

.bili smo tako blizu da ga dohvatimo …

bili smo tako blizu…

www.youtube.com/watch?v=Pa68Uwbh1FY

Cila( čin drugi)

-Gde si ……(treneru)? Koliko je prošlo da se nismo videli?
* Par godina, Cila ! Jesi´li ovde ili u onim „skandinavskim zemaljama“, a i šire „majku ti božiju“?*
-He, he…Soprajz! Ovde sam , kod mojih „ludaka“ u Somboru! Sećaš se njih?
*Kako bi mogao da ih zaboravim*
- Daaaa, kakav su (smo) pichvajz pravili kad smo ih vodili na boom , pa kod „česme“,pa u „Begeš“ na Kleptona, pa…mnogo toga dobrog , pozitivna energija na sve strane, „good old times“ i …
….kullllaža meeen….„Sex & Drugs & Rock & Roll“, Uvauuuuu!
*Mladi, otkačeni , neozbiljni , nismo bili baš svesni ozbiljnosti vremena u kome živimo, šta drugo da ti kažem*
-Boteje,koji ti je? Zvučiš ko neki metuzalem, matori , nad..ani p. donja.
* Ma, nije nego…
-Gde je otišo onaj kuullll tip, „na spavanje“? Da li sam ja pogrešio broj, možda, Jel to onaj isti lik koji je

…..
….uporno maltretirao komšije svirkama na „Gitakordu“ i „lampašu“ ( skrpljena skalamerija domaće radinosti…..kakva distorzija jeeeebteeee)
…kidao sa časova na matine u „Narodni“, …
…caopee na „Šodrašu“ ( čamcem, više smo izbacivali vodu , nego što smo radili bilo šta drugo)…

…potapali čanac svakog prvog maja na kamenjaru… …..krao ruže iz dvorišta gospođe Sch… u Ruđera Boškovića…i nad..avao njenu keretinu…
…kupio „Jolanu“….u komisionu…. bela , kad gledaš iz aviona ista ko Hendrina….
..tapkao ( besplatne) karata ispred „doma jna“….(„i imao svesrdnu pomoć prijatelja“ u trošenju dobiti)…
* Tako nekako, ali samo par puta..
-A, da te podsetim…
…kupovine cigara na komad ( obično „morava“) na velikom odmoru…
…basket na „Ečegu“…
…fudbalica na „Đačkom“….
….jutarnji (obavezni) espreso kod Leca u “ Pandi“
…kafa kod Mlađe u „Carigradu“… gluvarenje na štrafti,… ispred ˝Caffea˝…
….“kibic“ preferansa u ˝Mrci˝ , penzionercu preko puta „Kabela“….
….školovanje u „Šumadiji, Šaranu“…. „birtijama naše mladosti“…
*Nema ih više , srušili su odavno…
-A nikada ti neću oprostti
…pogrešno šaputanje jel beše „nekih teeza o onom liku“ opasan najeb za obojicu…sprečio si nadahnuće mojih marksističkih misli…a
… „smrtonosni pogled“ Čanadin, zbog prepisivanja…
.. i neizostavno, u prvim redovima, na časovima kod prof. Nade An…obožavali smo njen predmet, niko nije imao pojma o čemu priča , al smo svi zevali u nju ko peševi…bila lepa…čoveče…
-Zaboravio si možda …
…najbolje partije prefa kod ˝Irenke˝ na Ribarcu…
…burek u „Apiki“…(najlošiji u gradu, ali najslađi u to vreme)…
…borbu sa gospođoM(namerno)…za još jedan ladan špricer u Mrci u 20h i 02 minuta…
…giljanje pešaka sa „Đave“ oko dva ujutru…ako smo kolima bežanija od murije,kroz „švalerski“ tunel…
…nezaboravne „pijane razgovore u pola tri noću“ sa Tanjom…
Obavezno slušanje na Štrandu „Uvek nedeljom ,nikad subotom…“ uz remi (puštao si je da pobedi), a na „Jambu“ je varala, pisala je uvek više nego što baci ( kockice su morale biti iz Trće , naravno,)… i kad si je vodio na noćno kupanje na „Bećarac“
*Samo jednom, priznajem
-A sećaš li se
…svirki na Mašincu…nezaboravne
…i za p….dlaku izbegnuta tuča sa uvek zahebanim „Podbarčanima“, ( ˝ vidiš koliko nas ima i ti si došao sa Limana da mažnjavaš ribe sa „Podbare“…˝ S….. ima piće zato , kad se setim samo kako si mogao da fasuješ… i odlazak na probe u kud“Toza … samo zbog nje
…*“Femme Fatale“ šta da kažem drugo
-A, žurke kod Marine u Cara Dušana… žurke(odlep…) u Čortanovcima…
* Sećam se, i jednom smo Ž….. i ja hteli prvo da pravimo riblju čorbu ,od kečige, pazi nije bilo druge ribe, a mi bili zaduženi za kupovinu i šta da radimo ajde kupimo 5 kila kečige, pa kada su videli ,one crviće ,dok smo čistili ,niko neće da jede a ukusna kad je pečena samo tako..
-A pecanje u „Deronjama“, pa zaglavili na muzici u kafani kod cigana..
* Uuu tu smo se dobili ..fest
-I „forsiranje.. preplivavanje „Jadrana“, od Poreča do Svetog Nikole,… ti i ja dva pijana idiota… ´mesto da odemo u „Lagunu“
A sve zbog ženskih…
i kušet do Rijeke…razbucavanje na trajektu…
…stopom po jadranskoj magistrali.. sa sve gitarom na ramenu…´četvrt leba i pašteta“ i sova na plaži u Primoštenu..
*Da ali kamp je bio skup ko hotel A kategorije, a imali su uvek toplu vodu i milion slobodnih tuševa*
- Ma da ,a zbog čega smo onda ostali… da nije možda zato što su Gretta i Marijanne bile pod tuševima…
* …pa dobro ,nije baš samo zbog toga… beše lep „krajolik“
-Pričaj mi malo o tome…a koji bludni sin nije sanjao u to vreme da mazne na moru rasnu plavu i bogatu Švabicu, da mu otplati letovanje, a mi naišli na totalni zez, lepo su nam objasnile da ni one nemaju puno love , pa da delimo sve troškove po pola, a nisu ni bile Švabice, nego Dankinje, ali švercovali smo se kod njih u šatoru par dana
* Da unutra toplo , a napolju krljaju komarci, katastrofa
-Ne sećam se da si kukao…

* pa dobro, bio mlad, nezajažljiv

- A …
K15…Jesenice…istorijska (.n…unf) nebuloza

˝Helou, Aj em from Jugoslavija! I odgovor˝ Helou, Aj from Jugoslavija tu!˝ na nekoj ž.stanici , u „stranim zemaljama“, a i nisu trebale vize,mogao si da ideš kada i gde hoćeš, samo pasoš i kinta….
A kažu,nije ništa bilo kako treba! Pa evo vam sad… Nije nego.. Ima još što bi mogao da ti kažem , da te podsetim
*Uh .. nemoj i ti već me.ubiše neka sećanja ovih dana…nije da se žalim,komplikovana vremena
. -- A kad su to vremena bila jednostavna! Nije nego…Probudi se čoveće..Seti se..„Break On Through (To the Other Side)“ Vidim ja da tebi fali malo „vatre „, nego mrdni se i dolazi ovamo nemoj sada da dolazimo „džumle!“ po tebe!
(„Teško žabu u vodu naterati“)

…..
*Slušaj zaboravio si nešto …..
-Šta?
*Smotaj ti nama po jednu… i da pustimo ,neka nas pocepa …k´o nekad

Ovo sam pisao u jednom  od “onih” momenata ( kojih? ..pa onih ) I davno je bilo

I šta sam hteo ?…Da …

Dolazio čovek u posetu (ovog leta)  ( koga pominjem, “dozvolio” sam mu da pročita I prvo je plakao  od smeha  , a ja sam bio strašno ozbiljan i uvredio bi se  ja( zezao me je opasno)

Sigurno,  samo da nije on, onaj  koji jeste…moj čovek, Cila, jedan od retko dobrih ljudi na ovom svetu…

Cila ( čin treći)

I u jednoj lepoj bašti pored Dunava , zvali smo i Kć.da dođe,( onu koja se pominje,)  jedno vreme smo bili nerazdvojni ,

Kć. je uvek bila  lepa, i svesna toga I ambiciozna I znala  šta hoće od života i znala to i da ostvari,uporna  , pametna, racionalna ,danas je neki važan fakat  u pokrajini,

dok smo nas dvojica lunjali,skupljali zvezde i pokušavali da dohvatimo mesec ,

“neizlečivi budni  sanjari (kako je znala ponekad da kaže)” još uvek , valjda smo joj zbog toga I prijali, kao društvo , mogla je da mašta sa nama do neslućenih granica ,

malo smo se promenili, koja vidljiva bora više, na licu,

poneki ožiljak , nevidljiv, na duši ,

, I podsetio me na mnogo toga što nisam pomenuo …

( « Da li može sve u pesmu da stane ? “ …

prebirali smo po nekim dragim , lepim (sada su sve lepe) uspomenama…

-          I da znaš , nikada ti nisam oprostio!(Cila)

*Koje?(ja)

- kao ,ne sećaš se šta si mi napravio na Ribarcu, dok sam bio u « klinču » u fići ,sa onom devojčicom iz Paraga … » tarzane ,jel` mogu malo  ja da se ubacim? «

* A ,to…hahahaha,…. Nije bilo baš tako, kako možeš da mi zameraš ,kad se ni ne sećaš kako je bilo , a i ruku na srce, nije bilo pravedno, ti da se omrsiš , a mi ostali da ostanemo suva qc…izvini Kć, na izrazu,

-sećam se dobro , nemoj ti da mi pričaš, dobro onda nisam umro na mestu

Kć. –Kako ja ne znam ništa o tome ?

*To je bilo pre nego si ti ušla u naše živote …pričaj Cila, samo nemoj da prećutiš nešto , znaš da znam  priču iz prve ruke

- naravno da znaš….

I priča….

-Uhvatim ti ja jednu, bila onako, dobra , riba, mislim , „za prvu pomoć“ od 5-10 , može sedam i po

* pre bih rekao jedva 6 , udarilo ti u glavu ,pa su ti pali kriterijumi, opasno …

- ćuti ne prekidaj me , neka Kć. Čuje i presudi , kakav si kvarnjak bio…

i sad ,gde da je vodim, oće mi se, onako mlad, i „ticu bi u letu“ a ne žensku u miniću, a lepo vreme. A vozao sam čaletovog fiću u to vreme.

I zeznem se , pitam ovog mog brata ludaka, ovo spadalo

(upućeno meni ,

na šta ja pravim onu nevnu facu ,tipa „ko zar ja ? taman posla!ja tako nešto nikada…“), gde da je vodim , on je uvek imao neku ideju! Maestralnu!I on meni ladno ,

„Vodi je na Ribarac, u šumicu, imaš tamo i muziku sa terase, , a njoj će sigurno da prija . piče narodnjaci, na razglas,ne može niko da te čuje, imaš i česmu u blizini ,da se zapereš, a posle možeš da je vodiš i na cugu „.

I šta ću , sednemo mi u  fiću i ja pravac na Ribarac, i ne slutim da je smislio neku nepodobštinu.

Leto, toplo, jeste da ima komaraca, ali ne marim. Parkiram  malo dalje od kafane, međ` drveće, čuje se muzika iz bašte, ja gledam nema nikog, vratim se u kola, , izvadim sedište vozača , gurnem napred ovo drugo suvozača ,sednem na rezervni točak( drž`o točak iza sedišta, nije bilo mesta u gepeku) i nekako mi tu se dogovorimo, poduvatimo se, uđemo u klinč i,..kad čujem , udara nešto a ona

„jao jao“

Šta je ,pitam,

Ma tesno ti ovde, udaram glavom u krov.

Ti jbt, šta ću, `ajde dogovorimo se nekako da se promenimo, pozicije, a fikus onako mali , ali nekako se mi tu,. snađemo se…počnemo opet, kad opet ona

“ Joj bode“

I treba da bode mislim se…i udaram ja, kad će ona opet

“ Ma ne to , leđa, bode me nešto..

Čekaj, pogledam “ pa jbg , legla si na menjač, „, „, i nekako se tu namestimo, počnem ja kad ona opet,

“ Joj boli “ Neka malotreba i da boli,,,

„Ma ne to, udari glavom u korman“.

E tu ja popizdim

„Pa jbt , drži se rukama tamo napred ,“

Osloni se ona, a ja nekako se izvijem , pa počnem , udaram i glavom o krov, ali trpim, jbš glavu, izvio se ja ,onako nakrivljen al` se ne dam.

Stenje ona, a ja sve od udaranja glavom u krov, ali …,udaram , kad će ona opet

-          „Udri me tarzane moj

-          a ja sve stis`o zube, što od glave ,boli od udaranja u krov, što od nekog alata na patosu, sve bodu u kolena,, boli ali trpim…

-           “udara Tarzan , udara .. vičem  i urlam k`o Tarzan u filmu

i osetim kako se ljulja fića , kao da je zemljotres

Kad odjednom kroz otvoren prozor pojavljuje se neki strašan lik,crn  učini mi se k`o neko čudovište  u onom mraku i  nekim strašnim glasom dobaci

-          A jel može Ćita malo da pripomogne?…

E,kad nisam umro  živ….ova vrtišti, a ja ne mogu da se iskobeljam, preko nje , ne mogu da otvorim vrata , a ovaj uhvatio i drma fiću , samo što se ne prevrne ,  katastrofa ,

Kć.- hahahaha, pokušavam da zamislim scenu i kako ti je bilo … *

-          ne možeš ni da zamisliš ,jedva sam ovu smirio, naravno više nije bilo šanse da bilo šta radimo , i što je najvažnije , nije mi ni rekao da je to on uradio, nego sam mislio da je neki manijak , tamo ih ima i voajera , pa sam mu ispričao…

-          pazi nagovorio me je pa smo  još išli da tražimo i bijemo tog ludaka,sve dok nije posle par dana došao sa maskom gorile do mene, čak me je i zvao jedno vreme gde si tarzane. Malo je falilo da ga odrobijam .

-          Kć.hahahaah e jesi bio lud treneru

-          *nemoj tako Kć to je bilo za njegovo dobro, i nije ženska bila za njega,

-          E  vratiću ti to kad- tad…da znaš

i ono…što si me izlevatio sa tezama o Fojerbahu !(ljut…)

*Ha…. Pa ko ti je kriv kad nisi učio ( he…

-          A znao si dobro da sam bio zacopan u nju , mlada, lepa ( prva godina kako je počela da predaje kao nastavnica marksizma 25 godina, a stanovala u mom dvorištu (podstanarka kod keve) ) …I gledao si je tako bezobrazno I dobacivao ,da je stalno bila zbunjena I menjala boje ko na  semaforu…I plakala je

-          Baš si bio kvaran (još uvek ljut…)

*ha..ha..ha.. nemoj zajebavati, bio je dobar fazon, a zaboravio si kako sam se žrtvovao za tebe ko Sirano …

-Kada?

-          *Pa kada sam svirao Kć* pod prozorom i recitovao pesme, dok si se ti pentrao na balkon …

-          I popio sam pedalu

Kć – jesi !

…*….a onda dobio punu kofu vode sa višeg sprata, a saksija me je okrznula , sreća neko je loše gađao ( žao mi bilo onog cveća , neko rastinje je u pitanju, koje nisam siguran))

-,…E neka , to ti je za ono što si mi uradio …hahaha, a bio si ko pokisli . ofucani komšijski mačor ,kakva je to bila scena  ….

jbg zaslužio si ,

mnogo si bre zezao ljude …

*Takvo je bilo vreme  idealno za zezanje

-          Jeste …a  bilo dobro, jbg  ( nije bio više ljut …!

*…bilo …

-          Nego dobro ti je ono na kraju …

*Koje?

-“Da nam smotaš ti po jednu” ?

*Još pitaš čoveče …šta čekaš …

( nastavlja se … koga interesuje )

www.youtube.com/watch?v=Gn09Xn9JF5s