Bravarice! Izađi iz AD!

Pricala sam.
Razne su ljubavi.
Ali je svaka na svoj nacin lepa.

Pricala sam.
Volim sto volim.
Uvek, bez rezerve.

I prijateljstvo je ljubav.
Sa prijateljem mozes sve -
i da se smejes
i da places
i da poletis
i da padnes.

Pravi prijatelj je uvek tu!

volem sto mi to jesi:)))

ево мене, из прикрајка, вирим

јебеш снове, ја волим на јаави
да ти даха по врату осетим
и шакама пребирам ти дражи
те умислим лептир сам па летим

ливадама цветова препуним
а уствари то су дојке твоје
што мамљиве шакама пасују
све нудећи облине ми своје

ил превоји брежуљкастих шуума
што уствари Твој венерин брег
те штуцујућ ту пубис рунделу
у зубима да наслутим . . . свег

умишљаја овог. . . . узалудност
истина је поодмакла старост
завидност ме несвесно походи
док крај себе уочавам младост

pa na javi je kuul, bas:))

i ti snovi, stvarno….

„da bi mogao da dodirneš snove….
treba da …

pronađeš put…

Ovako znaci
Moze on da misli sta hoce.
Da veruje, ili ne.
Crta je podvucena
Njemu su lepo objasnili da je ne prelazi
Prvo normalno, a onda radi visih ciljeva
On razume vise ciljeve
Tako da ne prelazi vise nista
Ni preko ulice…….
Ni most ne prelazi …..
Tako da :
Ne zove
Ne pise
Ne jede
Ne spava
Ne dise a
Sanja……..
Sve ga Pandorina kutija svrbi i cesa istovremeno
I veruje, bez obzira na to sto kaze
When I first looked into your eyes

all time and space were paralyzed
When I first looked into your eyes
The Air
Sun
Moon
Day
Night
everything was cold and grey, and wasn’t right.
Than Your look had touched my soul
The Air
Sun
Moon
Day
Night
just everything was warm and right……..
Tako da :
Ne zove
Ne pise
Ne jede
Ne spava
Ne dise a
Sanja i
Boli ga nada, a boli ga vera, a boli ga………………….

No matter where you are
In the night……………..
Kissing is always right……
And I will kiss you in my mind
Thinking of your kisses
when the kisses can be real……
Your kisses in greeting,
A kiss of your lips, your face,
Your eyes, your hands….
Growing into a passion of life
No more thinking, just feeling…
A heart pounding
You must have heard,
Face flushed, lips swollen
Lips are bleeding
The secretly crying soul
Wide open seeing
Only you…..
No matter where I am
Lips are bleeding
In the night……..

@trener:
i da znas gde je:
srce stvari

@Slavujka:

most..

When youre weary, feeling small,
When tears are in your eyes, I will dry them all;
Im on your side. when times get rough
And friends just cant be found,
Like a bridge over troubled water
I will lay me down.
Like a bridge over troubled water
I will lay me down.

When youre down and out,
When youre on the street,
When evening falls so hard
I will comfort you.
Ill take your part.
When darkness comes
And pains is all around,
Like a bridge over troubled water
I will lay me down.
Like a bridge over troubled water
I will lay me down.

Sail on silvergirl,
Sail on by.
Your time has come to shine.
All your dreams are on their way.
See how they shine.
If you need a friend
Im sailing right behind.
Like a bridge over troubled water
I will ease your mind.
Like a bridge over troubled water
I will ease your mind.

AlexDunja

ti znaš

bravarice, izadji – udji, i… sve po redu

al ajde udji malo i u help, pa nacrtaj kako si dosla do

dalje…

tj. kako si prelomila tekst, pa je izasao samo prvi pasus.
budi tako fina ko sto si bravar, pa nam narezi kljuc za to.

@blue:

draga, uvek, uvek, uvek…
tu sam… cak i kad izadjem…
i naravno… ruku uvek dajem… nesebicno:-)))

a prelom teksta:)
toj si ‘tela.
Vako… imas ikonicu u gornjem redu desno… kao da je pravougaonik podeljen na dva nejednaka dela.
citava mudrost…
treba biti pazljiviji:-)))

a ima i precica na kaskature:-)

alt+shift+T

PS a ovdi, kud Ti udje… mogla bi jos sto sta reci… znas i ti… sa recima:-)))

Razvezi maramu
Raspleti kiku
Raspusti kosu
Pogledaj sliku
pred sobom.

I ti se dajes…

Vidim Te,
a ne vidim Te.
Slusam Te,
a ne cujem Te.
Dodirujem Te,
a ne dodirujem Te.
Ljubim Te,
a ne ljubim Te.
Volim Te,
to sigurno…

Vidis me,
a ne vidis me.
Slusas me,
a ne cujes me.
Dodirujes me,
a ne dodirujes me.
Ljubis me,
a ne ljubis me.
Volis me,
znam…

uuuh:
sanjala…daleko,
sve dalje

@bravar:

znas i ti… sa recima

ko ? ja ?
ma kakvi.
al’ zato: znaju reči sa mnom.
mislim, znaju kako da mi drže pažnju.

treba da vidiš kad me postroje ispred sebe
pa kad padne preslišavanje..
i ne retko reč komanduje:
blue, na crtu !
molim ? xaxa. ‘ajde.
ja na crtu, a reči zbrišu;
ja obrišem a one se nacrtaju..
one se maskiraju i napumpaju
do neprepoznavanja,
ja ix ogolim i turim u briket.
one bi da me iznenade u snu
a ja im dosanjam javu.
one bi da udju al da im noge ostanu napolju
a ja ix stavim naglavačke i uvedem unutra.
bez da oću, vidim gde su kad su i zašto su
a one se traže i slabo nalaze.
kad puknem po slogovima:
pokažem im čemu sve nečasnom služe,
i dok ja zgroženo ćutim i pušim,
one zgrožene sopstvom zbrišu.
a onda, kad ne mogu da se nadju
dodju i opet dreknu: blue, na crtu !
i ..
oćeš da ti pričam priču ispočetka ?

@blue:

Naravno da hocu.
ja mnogo dobro slusam.
a kad je iz pocetka… prosto, obozavam:-)))

mada, nije na odmet i malko inventivnosti, pa recimo,
da pricu izokrenes ili stagodj slicno.
mnogo sam volela igre recima…
znas, ono
jesi li to tu ti
jesi li ti to tu…

lepo:-)

al’ ako neces… moze i po redu… kako valja.
nego…
posto curis…
da zapalimo.
ja nudim pljugu,. a ti daj neki mjuz:-)

PS eh! da sam rec … pa da ti viknem… blue, na crtu:-)))

oćeš da ti pričam priču ispočetka ?
ma to je samo iskaz kojem opako nedostaje jedna klupa i jedna četka.. a o babi i dedi da ne pričam…

elem, evo just perfect mjuz:

@blue:

Mislila sam da mozda vredi
a ona se i dalje jedi
i mudruje.
nekaje.
Basne su njeno
prirodno stivo
njih zivi zivo
kao osica.
bocka na sitno
i nije bitno
zbog cega???

Hvala za muziku.
vise nego prikladna:)

mada zivim u stvarnom zivotu – veoma
volim da sanjam – uvek:) jer…

covek bez snova je
kao
cvet bez mirisa
usna bez osmeha
ptica bez oblaka

kao
zedan bez vode
dimnjak bez rode…
a vratice se…

PS i… jope si mi ulepsala vece

Samo da .. )

@Loader:
radost:)))

ljubavno pismo, bez sexa:.

dobijam sms:
jebale te preduge šetnje kroz stix
pokaži se u jednom dugačkom ljubavnom pismu
al da nema sexa
ajd da vidim

ajd:

skladište sam poxote
aa nigde vraata
ti mi rekla da smo lepi u
zamrznutim fotka zagrljajima
i da treba više da budemo obučeni
doooobro
šteta za te tvoje sise
al ajd

obukosmo se

tako obučeni
uništismo se od pameti
nigde kontre
nigde razlika u vaspitanju
sve si ti u pravu
a znaš da ja sam
posle jučerašnjeg kovanja mašte
svu noć sanjam
kako pičimo kroz severni deo londona
sumorno neko vreme
zabrađene face nam prolaze kroz mimo
neka ludačka muzika mu ga dala
ulazimo u glavni razglas od sna
i pitamo bradatog

jel majke ti ko to svira

a on naravno u svom fazonu:
ne jebe živu silu
didžejiše se sklopljenix očiju
nabacio pionirove sluške hdj 25
samo na jedno uvo
vrti ono
vrti nas
daje nam još neko vreme
za dizanje
i baca tuu spiku:

trčite kući gospodo
dok još imate gde kad i s kim
ne sumnjite vreme
kad vas tako mallo ima

posle toga
žurimo negde unatrag
ti bez da te ja molim
razgolićiješ grudi u xodu
psuješ mi mater
jer sam opet u pravu
pokušavaš da odbaciš bič svojbožiji
predomišljaš se kao:
trebaće mi jošš
neka
navikao sam se
daj bre moja jovanko mori
orleanke
daj mi ovde
ostariću dok ne stignemo do kuće

ko će nas jebati ovake?

mi
mi ćemo nas jebati
dok još možemo
dok imamo mozga
za te radnje:

simbioze spazam
ukrutio mi čežnju

u glavi mi u isto vreme orgazam
kad i njoj
kad i njoj

sve je duplo
pijana željo

FIXER:ljubavno pismo, bez sexa:.

Konačno i ti da napišeš neštoo a sex da ne pomeneš…

seh.net

Ja imam cilj!

Da besciljno s’Tobom plovim
po oblacima,
Da besciljno s’Tobom trcim
po livadama,
Da besciljno s’Tobom letim
po snovima
I da Te ciljano poljubim
u oko.

qt -- fixer
svu noć sanjam
kako pičimo kroz severni deo londona
sumorno neko vreme
unqt

You sexy thing……

Sve najlepse reci tebi sam
rekao u zudnji, you sexy thing,
u zalosti za svakim
propustenim slogom
U radosti, za svakim treptajem
duse koja zna da prepozna
sta je to,
kada mu se zapali srednje uho
na dan majki, a on zakacen za
mene vec bez snage cvili, a
ja ga nosim, drzim, pricam mu,
i okrecem se u krug, da pomognem
svojoj nemoci……
Ti si sva vanvremenski
dezorijentisana, i blage
veze nemas o planetama
suncevog sistema, sa izuzetkom
Saturna, on ti bas lezi
valjda zato sto ima 30 meseca
sateliti su tvoji omiljeni
insekti, i Neptun nije los,
em je plav, em je mesecav.
Za tebe mnogobostvo znaci
mnogo voleti boga……….
podsecas me na Majakovskog
sa cipelama koje nisu vise
u modi a ti uprno tvdis,
bice u modi, bice, videces
I kad onako totalno umorna
ispustis tu malu energiju
na zrno prasine u sopstvenoj
kosi, i prevrnes se kolutom
velikih ocekivanja……..
ja pomislim
Sve najlepse reci tebi sam
rekao u zudnji, you sexy thing,
u zalosti za svakim
propustenim slogom
U radosti, za svakim treptajem
duse koja zna da prepozna
sta je to,
kako to da ja odjednom verujem u cuda
saljes mi misli crvene kao
srce lubenice, a ja njegove suze
u svoje srce presujem, da se
suse, da ga prodje, da ga ne boli
i uho i tuga sto nas dvojica nikome
danas nismo kupili cvece……

I kad onako totalno umorna
ispustis tu malu energiju
na zrno prasine u sopstvenoj
kosi, i prevrnes se kolutom
velikih ocekivanja……..

a tek stav o sakama:)
iz mesta, utrupacke:)

У јутро волим
да с ветром причам.
О косу ми се плете
по лицу ме мије
у руке ми нежно силази
и шапће
причу о ноћи
која је прошла.

Док дан одлази
у своје снове
ја кишу чекам
да ме дозове
да ми пожели
слатке снове…
Јер, само је она
вешта у томе!
мајсторправи

@AlexDunja:

sam ti reknula da mi se
dopada ovaj tvoj plavi vragolan…

dodaske:)))

Raširio paun
perje svoje
da pokaže
sve lepe boje
kojima pleni.

Mnogo je važan,
šeta ko pravi,
ponekad – tek
glasom se javi
da je dozove.

A paunica,
ko žena svaka,
prilično zateže,
i… koketira.

Ne vidi njega,
tog carskog stvora,
pa, kao, mora
vode da pije.

Trajala, trajala
ta igra slatka.
Malo na izvor,
na ladnu vodu,
malo da njega
u oči gleda.

Eno ih sada,
ogradu krase
od rajskog vrta.
A on njoj, još uvek,
osmehe po licu
crta.

Takva sam. Kad me pozovu upomoc, ja stizem.
Na drvenom hatu, na treperavoj zvezdi,
na usisivacu. Nije vazno na cemu. Vazno je
da uvek dodjem.

A nocas me pozvala moja prijateljica Ozma.
Kaze da je guravi carobnjak Pipls,
pokusavajuci da izmesa prasak zivota,
napravio takvu pometnju u kraljevstvu njemom,
da joj samo ja mogu pomoci. Znala sam sve.
I sta ce da mi rade i kako ce da boli, ali…

Hitra sam bila. Na svetlosni zrak sam sela i
stigla brzinom munje.
Kakav je docek bio:) Sjajno! Kod nje se uvek osecam
tako posebnom – neko vreme. Jer…

[ Da pojasnim - kad guravi carobnjak krene da mucka,
nikad nisi siguran sta ce da se dogodi. Juce je sve puklo.
Izmesala se i zemlja Saptaca i zemlja Zmirkavaca,
a Smaragdni Grad pretvorio se u bledu sliku plavog horizonta.
Antidot se brzo spravlja. Kap praha sa levog krila
zutog leptira, tri dlake sa Vuzijevog repa, trag vode
iz neprozirnog bunara i... naravno... kap ulja iz tela
zivog coveka. Taj sam bila:) ]

Da nastavim…
Kad krenuse da me cede, uvijaju, savijaju, da se trude…
Nije bas lako da se iz covecijeg tela kap
ulja iscedi. Da je suza…
No, dala sam… ispod desnog nokta malog prsta – kanula je:)
Jer, uvek se dam za dobro, za ono sto valja,
za ono sto treba da bude.

I vratise se zelene boje Smaragdnog Grada, i razmesase se
Saptaci i Zmirkavci i…

Sad sam malko umorna. Nisam bas puno spavala…
Ali sam zadovoljna i srecna…

znam – dobro se uvek dobrim vraca, a zlo zlim…
A moja snaga … nadoknadicu… ubrzo… za dan, danipo:)

Mozes govoriti na svim jezicima
zivim i mrtvim….
Mozes iscitati sve knjige
ikada napisane…
Mozes prepoznavati svaku ariju
davno zapisanu notama
na pozutelom papiru…
Ali…
Ako titraj srca, ljubav sto ima,
ne prepoznas,
Ti si neuk covek…

Слушам од јутрос и бележим:

- Лепа си!

- Мислиш?! И са овим трећим оком што ми са чела свет гледа
и са ове две руке што ми под мишкама расту?!

- Да, лепа си!

- Хех! А што ми је краћа десна нога и што ми леви кук
на десној страни?!

– Ма, лепа си, бре!

- Невероватно! Не смета ти што по седам прстију на свакој
руци имам и сто ми међ’ ножним кожица израсла?!

- Ух! Кад кажем лепа, мислим лепа – мени!

- А то што ми кључић за навијање на леђима стоји?! Не смета ти?

- То ми је посебно драго

- Али, знаш, ни један механизам не ради до века. Шта кад се поквари?

Даљу конверзацију нисам могла да запишем. Црко механизам…

~ Opet na razboju tkas
tankim nitima maste
pricu o sreci.

~Tkam.

~ Ponovo suzama zalivas
cvece sto samo je niklo
u vrtu snova.

~Znam.

~ Iznova krijes lice od Sunca
sto ti se daje na dar
nesebicno.

Tisina. Glavu lagano dize ka meni.
Kroz trepavice, snenog pogleda pita

~Pa da mu se predam?

)))))))))

Kada me sutra budes ljubio
ucini to polako,
ali dovoljno strasno
da ispijes iz mene sve
i suzu i tugu
i osmeh i radost
i…
zivot!

jer…
sta ce mi on bez tebe prekosutra .

Jos samo nocas otvoricu
prozor na dusi svojoj
za dusu tvoju.
I…
ako svratis bicu
najsrecnija devojka na svetu,
a ako ne…
Znam…
Koracas izmedju zvezda
i prosipas vilinski prah
po dusama drugih,
nesretnih i tuznih.
i to je lepo…

Opet ti se razvezala pertla na patikama,
pa si nezgrapno, kako znas ponekad, stao na levu
i pao. I kako sad opet, po hiljaditi put da
ustanes? Mozda je bolje valjati se malo u toj
prasini ~ kao dete ili jednostavno zaspati tu.
Ma…

~ Das ruku!
~Necu!
~ Hoces!
~Necu!
~ Hoces!
~Hocu!
~ E, neces!
~Hooocuuu, bre!!!

A od njihovog smeha,
vasiona je na trenutak zastala.

A da zokruzimo na сорок:)

Ne!
Ne vrtimo se u krug.
To smo samo seli u
pogresan tramvaj
(dvojka li je:)
pa, zaboravljajuci
na kojoj stanici
treba da izadjemo,
sedimo i seedimo
nesposobni da
napravimo taj jedan
jedini korak
do leeta.

Lepo si me pitao
sta hocu i
sta mi treba,
pa da izadjes
na prvoj krivini.
A ja, mutava, uvek
kad ne treba,
gledala sam u
ta tvoja dva,
kao mutni neprozir
crna i duboka ~ oka…
i cutala,
tugu gutala
i plutala ~ u sebi.

Dvojka… jos uvek vozi…

Vidim!
Odlucio si
da me volis!

Oznacicu Ti u srcu
i mesto za dugu
i mesto za tugu
i jedan mali prostor
za drugu ~ da je trazis.

Jer,
vreme je moje limitirano!
Nisam tu kad je dan,
trajem kao prosecan san
i ostavljam sluzav trag
u ustima ~ kao da lan si jeo…

Posle cemo da placemo i da se radujemo:)
Sad prvo moram OVO, posto sam, smotka, zaboravila juce:-)))
Prica je, stvarno… neverovatna:-)))

Zamrzni skazaljke ~ u ponoc
dok se ljube
i reci trubačima ~ u zoru
da ne trube.

Zamoli travke ~ u jutro
da ne trepere
a ptičice ~ u podne
da me ne vesele.

Šapni vetru ~ popodne
da me više ne mazi
a Suncu javi ~ predveče
da danas ne zalazi.

A onda do mene dođi
da Ti usne celivam ~ dok celivati jos mogu,
da Te za ruku podržim ~ dok molim se Bogu
da me na put povede i da me… gde~god odvede,
samo da ovde nisam.

O,koliko Te ljubim
da pomisao da cu
jednom da Te izgubim
u meni okean tuge stvara
i istog casa mogla bih
potoke suza da iz sebe izlijem,
dah da zadrzim, pa da se ubijem,
sebe o pod da bapnem, pa da se razbijem.

Sreca je, ipak,
da Ti otkucaje srca cujem,
da u njima jos uvek stanujem,
da tecem venama Tvojim
i da sa imenom mojim
na usnama svojim
u san se uvlacis ~ lako…
I tu, eto, postojim!

Ne kupaj se, Mesece
u mom oku vise.
Teske su mi tuge tvoje
i tvoja secanja
koja prizivas stalno.
Teske su ti i olovne suze
kojima moje lice
posle umivas.

Idi!

Neko drugo
jezero nadji
da u njemu plivas
i krila svoja posle
na obrazu susis
i palis
oganj u srcu
toj drugoj seni
dok i ona
ne sagori i
pepeo lazi
za sobom
ostavi
tako mrtva.

Ranjenom dusom
po zicama prebiras
melodiju staru
o dvoje mladih
koji su hteli,
koji su se voleli,
a nisu smeli.

Ti sviras.
Ja placem.

I rdjaju zice Tvoje.
Ti stajes.
Gledas me duugo
i kazes:
Dovidjenja tugo,
dobrodosla…

Ljubav

Da li je istina ono sto piše Kalevali:

„Ruka što daje, uvek je iznad ruke koja prima?“

Da li je istina ono što govore u Basri:

„Ljubav je kao senka. Ako trčis za njom, nikad je nećes stići.
Ako joj okreneš leđa pratiće te“.

Neko je negde rekao i hvala mu:

„Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta“
Nasmej se zato ako ti kažu da si mali čovek.

Nema male sreće i male bolesti.
Nema male krađe i male smrti.
Nema malog rata niti malog poštenja.
Nema maloga prijatelja i male tajne.
Nema maloga čoveka i male ljubavi.

Ne okreći nikad leđa da bi te voleo.

Sećam se tvojih prvih zuba.
Sećam se tvojih prvih koraka.
Sećam se: Dečja bolnica u Novom Sadu.
Sedim kraj tvog kreveta i molim sve na svetu da mi ozdraviš.
I ozdravio si.
No Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni ljudi.
Verovala je samo naša ogromna ljubav.
Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci,
dok je kao kičica slikala azurnu svetlost po mojim dlanovima.
Mi se prevrćemo naglavce kao pešcani sat.
I menjamo se jedan s drugim.

Dobićeš jednog dana dublji glas. Počećeš da se briješ.
Oženićeš se i zaposliti.Imaćeš svoju decu i pričaćeš im svoje bajke.
A ja ću biti sve detinjastiji i bezazleniji.

Prepoznaćeš me po tome kako naivno verujem da ću večito živeti,
opčinjen unutrašnjim govorom poput drevnoga boga Ptaha,
koji je prvo smislio ceo svet u sebi
zatim izdahnuo okolo svoje neverovatne misli, i tako, ogromnom maštom,
sam u Ničemu, jedini, oživeo sve ono što je još bilo nestvoreno.

Onda će doći sve naglo: moji poslednji zubi.
I odmah posle toga: moji poslednji koraci.
Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu.
Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo veče makar samo sat ili pola sata.
Biće to sasvim dosta za sve proklete godine.
I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.
I neka kao kičica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak na tvojim dlanovima
znak da ti nikad nisam, nikad okrenuo ledja da bi me poštovao i voleo.

Ljubav je kao snaga: ako je vise trošiš, više ćeš je i imati.

Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja, već bi se pretvorile u vetar.
Kad bi potoci ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali okeani.
Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali beskonačni.
Kad bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, već bi se pretvorili u večnost.
Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, već davno bila bi zvezda.

Miroslav Antić

U titraju lista breze
ja te vidim.
U odbljesku kaplje rose
je te cujem.
U otkucaju srca moga
ja te imam.

pazimuziku:)))

I, ne usudi se da
Odes
Jer cu te naci
bilo gde.

I ne usudi se da
Kazes
Jer poljubicu ti
usne
medne:-)))

Izvinjavam se:)
Morala sam cerez necega copy-paste:)))
pet i tri su osam cik pogodi… ne to!!!
pao meda s’ mosta -- za danas je dosta:-))))))))

TO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

a ocete li neku muzikicu ili slicikicu?
Muzikicu!
Oki:-)))
eve:)))

Aaaaaaa
procice i ovi dan… oce, oce, oce…
Eee… a da sam mogla da ga editujem, pa makar mi se admin i naljutio…

sanjaj da sam ptica
da ti na grudi slecem
da ti pevam.

sanjaj da sam sena
da te na putu pratim
da ga bojim.

sanjaj da sam vatra
da ti u dusi plamtim
vecno.

Foolish Things

Kako mirna
povrsina vode
zna da te ponese,
da te zavara,
daleko odvede,
pa umesto spokoja
da ti damari
telom prostruje,
da bol osetis
dok je gledas
kako bas na toj
povrsini mirnog
jezera ~ igra
visoko, na prstima.
Ne boli je!
Nezna je voda
prema njoj.
Miluje joj
bose noge.
I nije vazno
koji je dan u nedelji.
Ona igra
visoko na prstima
poslednji ples,
dok tragovi
na povrsini
lagano nestaju.

Kosu mi cupavu
ocesljaj prstima

Usne mi bezbojne
namazi poljupcima

Dusu mi ranjenu
zaleci osmesima

Ljubav mi nezno iskazi
na svim jezicima

Pa me pusti da spavam
kraj potoka planinskog
sto zuri do reke
neke nepoznate
i daleke, da stigne,
pa da u njoj nestane.

Znam tu kornjacu.
Spora je kao sporo vreme
i sad ja moram da
nosim breme
sto mi ga dade…
Blesava, spora kornjaca
ne zna…
Pojavice se, uskoro,
zornjaca…
na horizontu!

U san mi dodjes
tiho, na prstima.
Ni ne pokucas
na vrata.
Sakrijes se
iza gomile
papira i
gviris dok
te ne primetim.
Onda prilazis
lagano.
Zvezdani prah
po meni sipas
pa ja zazmurim
jako
i onda brzo
sa mene skidas
okove moje,
burmu i prsten,
lancic i bros
i taman kad
pomislim sta
hoces jos,
ti prstima
zapucketas
i ja se budim
i:.
ne ludim ~ vise.
Samo osecam
moje kise
kako me kvase
i pitam se:
Koga Ti Sanjas?

Poslednja suza moja
medj’ tvoje prste
se uplela
i ni maramica
bela
obrisati je
nece…
A da je srece
ni da kanula
nije
bili bismo
skupa
i pravili
carolije:)))

Sad bih ti
šapnula
moju tajnu
al’ si daleko
i čekaš nekog
ko neće da dodje!

A ovde padaju
jake kiše
i moja tajna
sa kišom diše
i gde baš sad
taj cvet beli
da zamiriše
i da me mirisom
svojim zavodi,
da me mami
da ja ti dodjem
i da ti šapnem
moju tajnu.

Kada poslednjim
atomom snage
noć iskopa tunel
za svetlo svoje
znaću da gotovo je ~ sve
što do tada bilo je.

A osećam taj zrak
svetlosti
što se kroz pukotinu
noći javlja ~ i znam
došlo je vreme
da laž se ostavlja
za sobom.

Opet ključićem
čačkaš bravu
na vratima sobe
koju smo odavno
označili kao
strogo zabranjenu!
A lepo smo se
dogovorili da joj
prilaziti nećemo,
jer… iz nje
bije teška
artiljerija reči
nižući stihove
od sna i pene,
od vetrova
severnih i južnih…
Poezija u narastaju!
Već čujem
kako se po zidovima
pale prekidači
lažne nade,
osećajuće tuge,
razuzdane strasti,
virova bezdana…
Ubitačne su kombinacije.
A… Ti bi
opet na prste svoje
da se uzdigneš,
da se zavrtiš,
pa da se okrenes
prema meni…
prema ženi
koja Te… voli!
A to zna i da zaboli
kao juce…

Hodi
da zajedno disemo
na usta
Hodi
da zajedno pisemo
po nama
Hodi
da zajedno mirisemo
noc,
da je bojimo u belo
i vicemo UPOMOC !

Jutros si
do Istocnog mora
odleteo
da na horizontu
Sunce docekas
i da ga,
kao Skarabej sveti,
sto ga po nebu voza,
dokotrljas u nasu sobu.
Za dobro jutro!

Brzo si stigao.
Sobu nam
suncanim prahom
posuo
Mene u svetlost
obojio
Postelju nam
plamickom strasti
potpalio,
a onda si otisao ~!
da bi mogao sutra
ponovo da se vratis.

Hvala ti za svako
.:!dobrojutro!:.

Putnice,
Ti koji svetom brodis
i trazis srecu
osmehni se.
Mozda te ona nadje sama.

Putnice,
Ti koji bez pravca lutas
i ljubav trazis
otvori se.
Mozda te ona nadje sama.

Putnice,
Ti koji u suton zaspis
i snove snujes
probudi se.
Mozda si vec stigao
do svog cilja.

nevolim66pataakoo:)))

madajemuzikavisezapostosnovima:)))

Sad znam!
Sigurna sam!
Srescemo se!
Ali, ja ti necu
dati ni da jedes
ni da pijes.
Dozvolicu ti,
dok se u tebi
glad javlja
i usne ti se suse,
da gledas
kako se vetar
igra oko
mog tela,
kako me miluje
i kako se
uvlaci u mene,
kako me kisa
lagano kvasi
i osmeh na
lice mami
i kako se parim,
a hladim
do kocke leda.
A ti, u agoniji,
bezlican,
razvlacices
se do mene
i ni prstom
me dotaci neces
jer umreces
tog trenutka
u meni.

Danas sam
u tacku
gledala
pa u toj
tacki
svoje oko
prepoznala
i u njemu
tebe videla
…
o, koliko
sam se
od sebe
otudjila
…

Eto, zeznula sam se, pa sam dvaredisti komentar… ccc…
ovi krek nis ne valja… samo me zbunjuje:-)))
ma… idemo dalje:-)))

Gvozdjem cu te okovati
Ekserima zakovati
I suzama zaliti
Da zardjas ~ srce moje.

Onda cu moliti mocnog
Da leptirovu srecu mi da
Pa da zivim jos samo taj dan.

Čekam te da se vratiš
da sebe u tvom oku vidim
da dah tvoj na mom vratu osetim
pa da poletim, da se prepustim.

I ne znam koliko ću dugo
još moći da stojim na nozi ovoj
jer zrela je za gipsani povoj
al trpim, kao ni jedna druga
dok tuga u mom praznom oku
meni se ruga i jača i…
dovodi me do plača.

Večno je proleće u meni sada
ko da sam opet tako mlada
šetamo ulicama najlepšeg grada
na mojoj kosi, ovlaš naslonjena, tvoja brada.

Na nebu, visoko, Mesec se smeši
gledaš me mazno i kažeš: Hajde, zapleši!
a ruka tvoja pantljike dreši
u meni ~ sve se kostreši.

Miluješ moje grudi i bedra
ja nežno ljubim tvoja nedra
i ova pesma bila bi vedra
da nema strasti što širi jedra.

Jutro je tiho. U zraku umor.
Biće da smo začeli tumor
proleća našeg.

PSSad imam dilemu, pa da Vas pitam:)
Ko piše, zna, da dok ispisuje ili teče ko reka ili se mučiš do veka. A ja sam je ovako privela kraju, u dahu, ali kad je pročitah, nešto mi ovaj tumor izaziva graju u glavi, te zamolih sebe da da stihove poslednje promenim zarad milote. Eh, izadjem sama sebi u susret i napišem onda ovako:

Jutro je tiho. Umor u zraku.
Jos smo u onom noćašnjem mraku.
Dišemo skupa!

E, sad, kome se sta više svidja:)
A možete i da glasate putem SMS-a ovako:
Ukucate
predlog razmak 1 ili
predlog razmak 2
i pošaljete na
„#$%* vazi za sve mreže:-)))

Vidim te kao senu u daljini.
Okrećeš se prema meni, dižeš ruke
mlataraš njima.
~ Hoćeš nešto da mi kažeš? vičem
klimaš glavom.
~ Hoćeš da se igramo pantomime? vičem
Klimaš glavom.
Mašeš sa obe ruke, visoko podignute.
~ Odlaziš? vičem
Klimaš glavom.
~ Zauvek? vičem
Klimaš glavom.
~ To sam znala i malo pre. Nisi morao da
se igraš baš do kraja! mislim se u sebi i
o.d.l.a.z.i.m!

Ooo
Otvori se Sur – du – lice
Ooo
Otvori se Si – ja – lice
Ooo
Otvori se San – ja – lice
Ooo
Otvori se Sve – zna – lice
Ooo
Otvori se Si – za – me ?

Nikadnaucitinecu

! da otvaram !

I neka se na horizontu
izgubi poslednja svetlost nade…
I neka u tebi umre sve ono
sto zivot lepim cini…
I neka te nema duhovno…
Znaj!
Jedno ce seme sigurno niknuti
nahranjeno sokovima
slanih suza sto se kotrljase
niz lice Tvoje.

Mi smo se ipak negdje sreli
Izvan života izvan kruga
Iako sami još nas veže
Od misli most od suza duga.
Željko Krznarić
 

Da sam zveda morska
pa da krake svoje
regenerisati mogu!

Da sam pena morska
da se o hridi razbijem
i da nestanem!

Da sam plamicak
sto jenjava i sto gasne
bas u ovom trenu.

Ali ja sam zena
sto polomljeno
ne zna da lepi,
sto izgubljeno
ne zna da trazi,
ali gori jos uvek…
i jos uvek…
i jos uvek…
i jos…
i jos..
i jos…
i…

Ko me poli kofom
vode ladne?
On?
Ma, ne!
Ja!!!

Umrsila mi se kosa
duga
Povredila mi se bosa
noga
Al’ dala mi se rosa
sveza.
Okrepila mi telo i dusu
osvezila mi lice i gusu
sad samo da nadjem busu
pa da pobedimo i sledecu susu.

O, iluziJo -
nista mi
ostavila nisi
do praznog
pogleda,
do okamenjenog
dodira,
do tisine
sto u dusi
svira nemo
i u grcu
moje telo
sklupcano
na fotelji
sa koje je
Ona
vec odavno
iscurela.

- Hoću! Daj ruke!

Ringe, ringe raja
došo čika Paja,
pa odgrize jaja
jedno-dva jaja muć
mi u vodu buć!

~ Upomoć! Davim se!
- Nećeš! Daj ruke!
~ A jaja?
- Pusti jaja! Izede ih čika Paja!

Oj, pravedna!
Daj, ukaži
i reci mu
da su laži
loša roba.

Oj, pravedna!
Daj, presudi
i reci mu
da ne budi
mene noću.

Oj, pravedna!
Daj, odmori
i prestani
da govoriš.
Džaba priča!

Nemoj brezo da mi šapćeš
nemoj da mi tugu sviraš
Nemoj noćas da me diraš
Noćas hocu da sam sama.

Razapni pipke
hobotnice
i mastilom me
otrovnim poprskaj
što bliže licu.
U oko, ako možeš,
da ga sprži ,
da ga ispeče,
da ga ne gledam
ni jedno veče
više!

Ne,ne…
No – no!
Ne dirajte mene!
Radim!
Pravim potku,
pa ću da snujem.
Tkaću na razboju
najlepšu tkanicu na svetu.
Biće tu i pčela na cvetu
i ptica u slobodnom letu
i ja… u kocki leda,
u sopstvenom getu.

Eho tišine
duboko odzvanja
u mojim grudima.

dobro je bravarice iziđi više iz ovog posta…

@Šuky:

))
ocu, cim nabavim papucice setalice:-))
Za sada ih nikud nema…

PS A bas mi je lep:-)))
I mlogo ga volem:-)))
A tek sto volem da se igram… DETE!!! Eto:-)))

PS1 a mogo si da kazes : Jaooj, sto ti lepo ovdi! Jel primas i gosti:-)))
CcCcCcC (jel mi lep talas moj:-)))

@bravar:
pa jeste lep, ali da ne preteraš i sve ne pokvariš…
pusti ga malo da uživa. znaš kako deca na kraju uvek oplaču dobru igru…
pa možemo kasnije da dođemo i da se igramo…
važi?

@Šuky:

Pih!
Bogca ti… sto bi reko bravar:-)))
kud ja da pokvarim?
Ne mere!
I…
kod mene je
SAD ili NIKAD
i
SVE ili NISTA

Ja ne znam to kao malko vako, malko nako…
na kasicicu…

@bravar:

Čudo

skinite kape kad prolaze slepi
nenaseljeno granje je kostur odlutalih vetrova

uvezi sa tim:

ljudi ne vide zanimljiviju polovinu čuda:
ono iza njih
zato su svi ljudi upola slepi, smrtni
i liče na suncokret.
B.M.

Svaka će ti se laž
kao bumerang vraćati
i svaku ćeš otrovnu strelu
mrvicama duše svoje plaćati.

A ja ću do smrti patiti
jer sam u laž slepo verovala
i nadala se da iza svake izgovorene
reči stojiš čvrsto – kao čovek!

I sad, dok pišem…

Svaki mi slog
komadić duše popije
i svaki stih
u srce nož zabije
pa kaplje i krvari…
Jer, još uvek
I am inconplete…

~ Mislim da ću dehidrirati ~ skroz!

… neko mi je rekao
da umeš da lečiš …
pa… eto ja …došao

@trener:

Dobrosevratio:)

Gde ima dima ~ ima i vatre:)))
Valjda:)
Ne znam gde si cuo, ali ako je tako,
meni drago:) Lepo je da sam nekome
pomogla, da sam ga izlecila:)))
odcegagod:)
Mada nisam sigurna kao to radim ~ ako uopste radim:)

Verujem da su to samo glasine, rekla~kazala:-)))

I, rado bih ti pomogla, ali kako?
Volje nemam, snage nemam, jer…

Potroslili smo sva
godisnja doba.
Pauci su ispleli
mreze svoje i
sada spavaju.
Kisa je sprala
sve tragove,
a princeza barska,
cudom nekim,
ponovo se u
zabu pretvorila
i u mulj barski
uronila pa trune.
Beli je zec utekao.
Selice su
na jug odletele.
Lavica je kandze
svoje posekla,
a zmaj je
plamen u ustima
vatrenom vodom
ugasio.
Vrata su se
sva zatvorila,
a on i dalje
kljuc u ruci
drzi cvrsto…
U meni
sve je pusto…

PS hvala za Billie, ali sad mi nesto Avril legnula:)

sade

@AlexDunja:

vidi svoje vreme:-)))
cool…
a volemo… brez obzira:-)))

Laku noc najmoja AD, laku noc Maya, laku noc gosti nasi i…
laku noc i Botu:-)))

ooouuu~ps(t) danas se vec radi:-)))

)) vreme…
a volimo, neobicno

kapljice mudrosti

„Postoji jedan divni tajanstveni zakon: ljubav, sreca i sloboda dobijaju se tek onda kad ih drugima dajemo.“

Trazila sam ga u
prostranim dubinamam
dalekih okeana,
medju skoljkama i koralima.
Pela sam se po vrletnim stenama
snegom okupanih planina.
Lutala sam po pescanim dinama
u nadi da cu ga sresti u nekoj oazi.
Letela sam po bespucu,
svemirom…
A onda sam jednog proleca,
u trenutku radjanja tresnjinog cveta,
shvatila da je tu.
U mom srcu se skrio!

))

Nakrivio se
vodenicni tocak
od tereta vodenog
Zuti maslacak se razlio
po livadi prolecnoj i ljubi
najmeksi oblak nebeski koji
je Irida krcagom vode nadojila.

. . . . . . .. . . . . . .

Pripremila sam se
za sebe
Bocu sa kiseonikom
na ledja stavila
masku, peraja i
ronilacko odelo
nabavila
Jos samo da
u sebe zaronim
i da se nadjem,
ako od njega
po sebi, na sebi,
u sebi ~ uspem!

Obletao je oko mene

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
Kao što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio teško
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kad me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on.
Žak Prever

@AlexDunja:

Obuci me…
Na sebe…
Stavi
Tri kapi
Duse…
Ruzine
Crvene
Na mene…
Disimo
Skupa…
A kad se
Nasilno
Svuces
Potrci
Jako
Do sebe
Od mene.

Znam…
Pitaces:
„Kako?“

@bravar:

Kako, lako …..

@Slavujka:

Come 2 me
I’ll take care of you
Protect you
Calm, calm down
You’re exhausted
Come lie down
You don’t have to explain
I understand

You know
That I adore you
You know
That I love you
So don’t make me say it
It would burst the bubble
Break the charm

Jump off
Your building’s on fire
I’ll catch you
I’ll catch you
Destroy all that is keeping you back
And then I’ll nurse you
I’ll nurse you

Come to me
I’ll take care of you
You don’t have to explain
I understand

Dok olovka srcem piše
moja duša sneno uzdiše
za samo jednom kapi kiše
što će u meni još više
i telo i dušu da… isiše

Jutros sam te dugo gledala kako, nadvijen nad papirom belim, guscijim perom, sonetni venac ispisujes ~ o nama..
A onda sam od gledanja ozednela, tebe pozvala i vode se sa tvojih usana napila…
I tako pijana
od vode, od slobode
od bas te rode
sto je sletela
ja visoko poletela
do ljubavi…

Kako ti se vešto
to slovo uvilo,
kao zmija kraljevska
pa SSSsssSSSsssikće
i u talasima
otrovne strele
ispaljuje bez nekog
posebnog razloga,
tek radi sporta,
rekreacije,
prosečne zmijske
zanimacije…
uglavnom dnevne…
Zbunjujuće…
to nije po zmijskom…
Ona se time obično brani,
a tebe baš niko napao nije…

~ * * ~

Hej, Stranče!
Ne žuri, zastani,
pogledaj iza sebe.
Ispadaju ti iz dzepova
sitnice. Možda su ti važne,
a ti ne primećuješ, zbog svoje
veličine, zbog svoje ~ gordosti.

Hej, vidi, kamenčići
neki zeleni. Kako su lepi!
Pazi!
Za malo na cvetak
beli da zgazim.
Uuu! I trnje neko
po dzepovima nosiš,
da te bocka?!
Aaa! Koja kocka!!!
Zar ona već nije bačena?

U zelenu maskaru
trepavice sam svoje obukla
da oči plakale ne bi ~ danas!

I ruke sam na ledjima svezala
da se dlanovi ne bi prevarili
pa molili ~ ne, nikako danas!

Ali kako misao da okujem
u koje baletanke da je obujem
i kojim napitkom da je otrujem
i da je ubijem ~ baš danas!

*** ***

@bravar:
ok, nije samo koen:)
ima i jefferson

@AlexDunja:

oki:)))

Čitav smo svemir :
oko nas spustili
do naše sobe
pa sve iskričavosti
ispreplitali
prstima
u oreol osećanja
što je lebdeo
iznad nas.
Tananim bojama
vatre iscrtali smo
puteve ljubavi
po dušama našim.
I…
za taj trenutak
večnosti
zaboravili
na bol, na suze,
na sutra…
koje, kao da
nikad doći neće.

sinoć sam te duuuugo
zapušenu sa svix strana
gledao zaljubljeno u oči

neizrasle mi reči
pokušavale su nešto
što već bilo je očigledno

volim te koliko god umem
imam s čim
i kako jedino mogu

sve ostalo ćemo izrasti
urasti
prerasti

Hajde da trcimo
do kraja price
do kraja sveta
do kraja duge
Hajde, pa da
nestanu ove tuge
u nama

Ja sam verovala da je svet
nastao nakon velikog praska,
a ti mi sad govoris da je
nastao kad su se sreli
nasi pogledi vreli
te veceri ~ u Provansi.
I ja ti verujem!

„zdravo tu sam da te još malo davim “

uf
smiiššššljam
čime da te odjavim

evo gaaaa:
!tugo!
golicaću te našim čežnjivim pogledima

ček: samo da ti ga stavim

Opet si me
imenom mojim
pozvao
i srce je moje
na tren prestalo
da kuca.
Uplasila sam se
da ni nastaviti
nece,
ali sam shvatila
da je to bio
samo trenutak
tvoje slabosti
dok i dalje
zivis u kocki leda
koju ni ovo,
letnje sunce
istopiti ne moze.

Kako su hladne
dirke klavirske
po kojima sviras
I kako je topla
muzika koju cujem.

Kako je hladan
vetar severni
kojim me zoves
I kako je toplo
meni od tog zova.

Kako je hladno
na severnom polu
gde trenutno zivim
I kako je toplo
meni u nasem snu.

Sta ce ti On,
Snezna kraljice ?
Dozvoli da mu
otopim ledenu
suzu sto si mu
u oko zasadila.
Pusti me
da ga volim
i pusti
da On mene voli
kao nekad.

A ti…
Pronadji drugog
da seta stazama
kraljevstva tvoga
i da te prati,
kao sena…
A ja…
ja sam njegova zena !

Moracu da izvršim pretumbaciju
i podhitnu sinhronizaciju
zapocecu sa sobom konverzaciju
i rešiti stecenu problemaciju.

evo je…

Hej …ako se otopim …

Postoji reka
duboka,
ali daleka
u kojoj bih
da plivam
cak iako ne znam.
Da se davim !
Da potonem
pa da iznenada
po vazduh
podjem,
dok on ne dodje
da me spasi…
i da mi svoja
pluca ponudi
da kroz njih disem…

Pospremicu za sobom. Pokupicu svoje
krpice i lutkice, svoje nade, ceznje,
mastanja, iluzije i u veliki, beli sal
spakovati ih. Zavezljaj, kao zavezljaj
putnika bez pravca i cilja, na rame cu
prebaciti i poci da te trazim.
I… mada znam, nikad se necemo sresti
nas dvoje, ja cu da hodam, da tumaram,
prevrcem zemlju, dok te ne ugledam i
potrcim da se u jezeru tom, planinskom,
kristalno zelenom utopim…

U daljini ~ modrina.
Oko mene ~ vrelina!
U kamenu usahla i
poslednja kap ceznje.
Jos samo cempresi,
zeleni i visoki,
vriju zivotom
nad zidinama
primorskog grada.

@bravar:
„Razdražljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
lepotu tvoju da zatvorim.

Gle kako su preobražene
u žaru kućice abažura,
kraj zida, kraj okna, naše sene
i obrisi naših figura.

S nogama sediš na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno -- na svetlu i u tami
ti uvek sudiš kao dete.

Pričajući na konac nižeš
zrnca što ti padoše s vrata.
Pogled je tvoj i odavno tužan,
a reč naivna, umiljata.

Reč „ljubav“ prošla, ti si prava;
drugo ću ime naći lako,
za te ću sav svet preimenovati,
samo ako ti želiš tako.

Možda će čuvstva blago tajno
tvoj tamni pogled da istoči
i tvog srca bogatstvo sjajno?
Zašto li tugom mutiš oči?“

Boris Pasternak

„Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oči slede,
preletajući one kolutove blede,
oko usana…

Što drhte, protkani,
mutnom tišinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomešani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
teško i tmurno
u grudi udara me.

Tad se dižem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova večeri,
šapućem, nesigurno,
i moje ime.“
Miloš Crnjanski

@bravar:

qt:“I… mada znam, nikad se necemo sresti
nas dvoje,“

„Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da,mora da je tako“
Mika

… ako te slučajno pronađem
sviraću da te uspavam
da
dosanjaš sve svoje snove

@trener: @trener: @trener: @trener:

Ostala sam brez reci i teksta…

Vasko Popa

Naš dan je zelena jabuka
Na dvoje presečena

Gledam te
Ti me ne vidiš
između nas je slepo sunce

Na stepenicama
Zagrljaj naš rastrgnut

Zoveš me
Ja te ne čujem
Između nas je gluhi vazduh

Po izlozima Usne moje traže
Tvoj osmeh

Na raskrsnici
Poljubac naš pregažen

Ruku sam ti dao
Ti je ne osećaš
Praznina te je zagrlila

Po tragovima
Suza tvoja traži
Moje oči

Uveče se dan moj mrtav
S mrtvim danom tvojim sastane

Samo u snu
Istim predelima hodamo

@bravar:
qt:“Ostala sam brez reci i teksta…“
Neeeee,neee
ne tako ne može
a šta ću ja
bez reči tvojih
što se množe
ko iz sna
ovoj,punoj bola mojih
duši željnoj tvog melema

@trener:

))

Ne brini:)
Tu sam
i uvek bicu…
Samo me previse paznje,
koju, po difoltu mislim da
ne zasluzujem, ostavi bez reci…
Ali… logoreicna, kakva jesam, ne traje dugo:)))

I…
slicne nam duse…
oplemenjene bolom sto snazi
i razum kurazi da ne poklekne…
al dugo traje i slabo mi se
daje ~ ta kuraz…

bice jednom…

PS uzivam u Natasi:)))
I… bas bih tako volela da mi svira… dok placem…

Svu noc je kisa padala.

Da li znate kako je
svu noc slusati
romon o prozore
i ne moci usniti?

Kisa, ko mati, tiho pjeva
a sna nema tek misli kisne noci.

Zasto na svaki dodir zivota
ostaje dusom kao jeka – bol?

I.Andric

@bravar:
Promenila si sličicu!

@jedan blues za ovo:

@bravar:

„Zato se vratiti moram
na tolika buduća mesta
da sretnem se sa sobom
bez prestanka se propitujući
s mesecom kao jedinim svedokom
i onda pevušiti od radosti
gazeći kamenje i grude
i jedini cilj biće mi da živim
a put jedini rod “
Pablo Neruda

@trener: @trener:

Jesam. Nesta sam burickala po avataru, ali nisam tela da budem vanzemaljac… qq… valjda ce da se ispravi uskoro:)

edit: 07.09.2009.
ovo stvarno nije fer:(
necu da budem vanzemaljac:(((

edit: 09.09.2009.
niko nije srecniji od mene:)))
vratio mi se avatar:)))
uh! bas je bilo gusto:)

Ćutim.
Sve lažne nade
sva maštanja
sve emocije
umotala
sam u klupko
privida
i čekam
da ga obojiš
u boje šarene duge
ili samrtne tuge
pa da nestanem
zauvek!

Gledam
u beskonacni
niz tackica
i u svakoj
vidim
tragove
tvog daha,
osecam
miris
tvog znoja,
cujem
krik
duse tvoje.

Ne,
nemoj,
ti…..
divlji…..
covece…….

dominacija:.

streljaše me više puta
:
zbog toga što mi je ljubav plava
zbog mojix crvenix šala
zbog mojix pomamnix žvalla
zbog toga što se ne okretax, sine
na njene naqrčene visine

čeesto
ona me kara
a želi dse ponašam
kao bubamara
kao karaj me karaj
al ja crkox za tobom
evo udri me udri
sumnjama me smaraj
ne smem da dišem
u okolnoj žezi do
svitanja
jebeš i mo re
u kome nismo mi
il zajednička maštanja
kao nisu važna sva moja pušenja
dok tebe izjede ta tvoja jaf fa
zavolećeš majci jela bez sol
ija
la lala la la
pevaćeš kad ja kažem
si sisi se ću da ti ja pokažem
samo ako si do
bar
mali tix i povlačen
ii tako potlačen
aj
da vidim šta umeš:

umem samo da cvilim
dok ustaješ da mi doneseš vodu
davim se bez tebe
dok gledam kako ustaješ
gola
moja
toliko bi x teo
da sam ti
al ipak nekako ja
da tako tvojinski
xodam
a ja da se ovde palim
vrati se jebeš vodu
daj mi svoju put
i ne odlazi od mene
tako lako
da mi donosiš vodu
odnoseći zagrljaj
ne idi po vodu
idi tamo po mene
jer ja bi x teo da sam i tamo
i ovde
i da sam voda
tamo gde si pošla
po mene
zbog mene
ako treba
prestaću da pijem
napajaću se tobom
i iz tebe
moje večite želje
o nezasitosti
u savršenstvu
moja nezasita
savršenostiiiii

Kap prokletstva

Normalno stanje zivota je ludilo . Kristal se uviruje . Zapravo
samo onaj koji bunca ; pravilno govori……
Zivot nije razumljiv sam po sebi . Znacaj zivota nije u prirodnosti nego u caroliji.
Ziveti ; znaci biti POTRESEN ; BITI IZVAN SEBE ; BITI UZDRMAN ; BITI OTRGNUT OD SVOJIH KORENA ; MUCITI SE I BESNJETI OD IZNENADJENJA I CUDJENJA ; OD BOLI I POMUTNJE ; OD UZASA I RADOSTI ; OD POUZDANOSTI I STRAHA ; OD PATNJE I DIVOTE.
Nema niceg protivprirodnijeg od zivota . Zivot je milost…Zbog milosrdja sam ovde ; gotovo kao slucajna i neistraziva pojava !

Hamvas

@fixer:

: )))

Neki se datumi ne zaboravljaju ; )))
Ovaj, danasnji, bitan mi je iz raznih razloga. Jedan od njih je i taj sto sam pre tacno godinu dana objavila prvi blog na BOB-u. Doduse, uz nesebicnu pomoc drage mi AD ; ) Ona ga je osmislila, napisala, upakovala, a ja… samo objavila. Hvala joj na ovako predivnoj pesmi ; )
Mislila sam tada da nikad vise necu objaviti ni jedan. Al’ sam se prevarila : )

Tako! Eto! Volem ovaj blog, jaaakooo! Mada ga nisam obilazila duze vreme. Danas jesam i… kad citam… uh!!! Izvin’te na dosadi! Mora da sam Vas smorila… bar ponekad! Priznajte!

A ovaj datum vazan je i svetu, jer… Na danasnji dan, pre mnogo godina, rodio se Nat King Cole, koga slusasmo ovdi ; ))) Za sve koji vole i koji su voljeni :

@bravar:
Da, on je

A Vama Madam, srecna godisnjica. Odlicno ste postupili

@ Sl avujka:

: )))
Vidis kako sam se setila : )))
Uh! Koju sad da ti pucsam od njeg’ kad mu je svaka lepa na svoj nacin : ))) Mozda… ovu :

Hvala, Mister : )

PS pazi sad! al’ sam te okruzila… i… kako ces sad da mi pobegnes : )))

ja samo da pozdravim
kelte danas,
smaragdno vam bilo doveka