Biblioteka………

iskoristi ovo da skratiš tekst na prvoj strani, stavi negde kursor sa početka i klikni na ovaj dugmence…

Hvala Suky, neki drugi put cu probati

@Slavujka:
samo ga [edit] i ubaciš negde, pa [update post]…
ovako zauzme celu home stranu, a lepo je da se vide i ostali…
zar ne?

чудо јесте но грицка га време
вавилона ,књига ,недорека
тешко да ће открити се тајна
машти љуцкој устребаће лека

млого Вам бре оку / уху пријатан овај састав г Славујка.
хвала за њ , вече ми улепшасте.

Kasno je:)
Moze li jedan zajecarac umesto tijeh latino ili kako god:)
a o njima cemo sutra… kad svane:)

Meni su juce
Sve reci
Iz usta poispadale
Nikako nisam mogla
Da ih pokupim
I da ih tebi posaljem
Bilo mi je tesko
U tvojoj kuci
Da te zamislim
Stalno mi je
Izmicao
Tvoj lik i
Tvoje telo
Zato sto su
U tvoju sliku
Hteli da udju
Neki drugi likovi
Jutros sam te videla
I ljubila sam te
Nisi bio sam
Ali ostale likove
San ja uramila
I na neke
Zidove okacila
Sad kad si sam
Mogu da ti kazem
Kako sam te volela
Prvo sam te ljubila
Po grudima
Sa sakama punim
Tvoje duse
Tvoje volje i
Tvoje zelje
Koja je bila ista
Kao sto sam je
Zapamtila
Videla sam to jutros
U tvojim ocima
I tada sam znala
Da je to
Sve
Najvise
Sto moze
Da oseti zena

Na samojedsko-litvanskom dijalektu guaranija,

e, sl:))
a o llosi ce pricamo:))

I love books

@sveta:

A ja zamisljam da je bila 8-ugaona
Da bih mogao tamo citajuci da
Zaspim sa katalogom svih kataloga
Cvrsto drzeci ga u ruci, i vratim se, mozda…

Hvala Gosn Sveto, cast mi je i zadovoljstvo

@bravar:

hahahahahaha
Davno bese, bas tako clan biblioteke

@AlexDunja:

AD jel to pomeranski spic, pile je u napadu,
a ja posle Marsupilamija, ne bih nista dugodlako ?

@AlexDunja:

pazi kad umbra vidi ovo
qt
Na samojedsko-litvanskom dijalektu guaranija
unqt
hahahahha
Pisemo se AD

@Maya Sangoma:

Jednom recju, kroz ispadanje
Nestajale.
Meni se cesto desi dok sam u
Kolima, dok sam negde gde
Ne mogu, ne smem, da
Ih skupljam, da vidim
Da na ocigled nestaju
Nepovratno se gube ili
Vracaju u svoje crnim
Mastilom ispisane domove
U gnosticko Basilidovo
Jevandjelje, u trtaktat o
Mitologiji saksonaca, u
Mnostvo knjiga o ljubavi
Koje su, jesu, nisu,
Bice SIGURNO napisane.
I trazim najfiniju
Mrezicu za lepe reci.
Da im se prhut prasine
Po zvezdama ne raspe
Pa da onda zaista za
Sva vremena ostanem
Osiromasen i sam…..

Hvala Maya, divna pesma

@Šuky:

U pravu si Suky naravno. Usavrsicemo i
hvala ti sto se trudis.

Bio je maj, skoro kao sada
Trazio sam opasnu knjigu
Za decake.
Kroz police, slucajno, video
Sam par ociju.
Neprozir. Crnji od tmine u
Najtamnijoj noci.
Rekao sam joj kada se Mars
Priblizi, i kad bude blizu kao
Mesec ja cu da te nadjem doci.
Avgust kazete ?

SL, ova moja pesma je hvala za
tvoju divnu pesmu na mom blogu.

@Anjale:

We all do

@Maya Sangoma:

Qt
Lepo je samo srcu vidljivo
unqt

@Slavujka:
napraviste vavilonsku supu od jeezikaa (pl).

streber umbra se ne buni uopste. svako moze da skuva svoju vavilonsku corbu. ja svoju nosim u glavi.

mozak u pravoj opasnosti:.

kada me teetak prvi put odveo u biblioteku
moja centrala straxa
stavi me na narandžasto
pred tim količinama nepoznatog

kad sam pročitao prvu knjigu u životu
amigdala mi se urušila

duuuugo me to držalo
nikoga se nisam plašio
dok sam čitao

strah je nestao sa spiska
mojih ment-korica

korteks mi se šepurio
jezik mi otkri nova čupanja

hipokampusom mi poteče parfem mirte

sve je bilo kao u vodama mile majke
dok se ti nisi uperila u mene

uf:
kad krenuše signalizacije da se odhrđavaju
kad krenuše ćelije da mi se tresu
i piškaju neurotransmitere
ešerihija mi se skolila
jer sam joj gurnuo prst u oko
pa je postala daltonista:
manitol joj pomešao priplazmu i citoplazmu

joooooj

zastajci daxova
vežbanje plaša
srce na froncle
donji pretisak 110
mišići mi učili facu kakva treba da izgleda kad se utronja

eeee vavilone
mali si ti baky

mali

I…
Kao sto slikar
cetkicu svoju
u boju umazuje,
ja prste svoje
u reci umacem
i bojim
po pisarskom platnu,
po belom papiru,
nesavrsene oblike.

A svaka rec ima
boju svoju
u nekom trenutku.
Zavisi samo kome
je namenjena,
cijom je misli u
moj oreol dospela
pa me maze
i tera me da slaazem
po pravilu ~
nekad kao kontrast,
nekad kao sklad,
a ponekad, bogami,
i nemir i jad
upravljaju mnome
po pravilu.

No, to bitno nije,
te moje reci,
sarene laze…
Uvek zavrse
na nekom groblju…
Za vreme…

Vise volim kad citam druge,
pa iscitavam nekol’kih puta
i onda novi smisao vidim
u reci nekoj, na drugu stranu
napisanoj.

Komuniciram sa novim likom,
slazem ko pazle,
pravim ih slikom
svojom ~ u glavi.
I to mi prija.

Posebno ovde, na ovom blogu
takozvanom BOB~u… zapravo…
ovo je moja Biblioteka opasnih Blogera
I… svaki nik je po necem poseban,
meni vazan,
drag i mio
i ma sta rekao
i ma gde bio
on je u meni
jer mi znaci
knjiga svaka…

Ponekad pomislim ~ bas smo jaci
ovako skupa…
Zbog neke reci i
srce mi zalupa
i to je sasvim u redu…

Ma,
drugo sam htela,
al’reci same
u ovom komentaru napisane
rekle su svoje
i sad uopste ne znam
koje su boje!
Ko da je vazno:)))

cist sarenis… da ne reknem ~ zelenis:)))

PS pisacu jope’ to sto sam ‘tela… al sutra:)

kažu da je kula vavilonska bila toliko visooka
da je čovek mogao satima xodati
a da ne izadje iz njene senke
i to samo zato što je nabukodonosor ‘teo da s vrxa
a preko sokaka kibicuje ljubljenu semiramidu
dok se šepurila po svojim vrtovima i zalivala
bugenvilije i mimoze jureći svojim
plemenitim nozdrvama miris mirte.
naravno, radnju je obavljala takoreći naga
u skladu sa tadašnjom modom.
al nije samo nabuko.do moga dugog li imena
uzivao u čarima se.mira . axx opet ta imena
već i mnoštvo nubijaca i crnotravaca
dovedenix da zidaju to čudo nevidjeno.
dok su tako zijali, počeli su da pišu pesme o njojzi
i kad su hteli da sve te xvalospeve sažmu u 1
koji bi se zvao borxesovi mokri snovi o semira..
odjednom puče tikva onako kako već puca kad se
izadje iz suštine na periferiju forme.
a i Onaj Gore se malo naljutio
jer su mu tim hodom u viis ušli u energetsko polje
sve pikirajući na božansku auru nedodirljivosti, te on
onda lepo razbuca sve to pod oblake
a da ni prstom mrdnuo nije.
samo ix je pustio da se sjebu i uruše sami od sebe
pošto su sasvim dovoljno glupi za takvo što.
džabe je i onaj veliki aleksandar iz BJRM
sanjao jedinstvo svih naroda kad mu se od svih snova
ispunio eto samo taj, da tamo i umre,
jer mu je koji milenijum okasnio kinin. a on čeko jadan.
a jaaa, sve pogleedam kaće već jednom vavilonska ribicaaaaa.
exx.. nije to obična ribica, postoje ribice, i Ribice.
vlasnik prave Ribice razume sve jebene jezike sveeetaaa.

@umbra:

Ovo umbra zaista pripada svetu kombinovane
maste. A lici na corbu, jos da je samojedsko-pavlakasti…..
Hvala ti

@fixer:

Kao da neumorno trazim
Knjigu sopstvene sudbine
One koja nekada neuhvatljivo
Protrci kroz snove
I ja se budim u neobicnim
Uglovima i sigurno znam
Nisam bio sam………

@blue:

Nasmeja me za crnotravce, mada
zaista ko zna ?

Borhes pak, koji nikada
Nije prestao da veruje da
Biblioteka zaista i sada,
Namerno skrivena od nas,
Stoji i postoji,
Govorio je da su postojali
Specijalno obuceni tragaci ukoliko
Se neka knjiga izgubi.
Zvali sa se -- INKVIZITORI.
On je cak i za mene
Previse napredan mastalac

Bas se sve nekako vremenom
Poveze, ako pratimo redosled.
Imamo znanje, nemamo znanje,
Necemo znanje.
Znanje manje boli, a mi zudimo
Krecemo se u pravcu drugih boli…..

@bravar:

qt
Posebno ovde, na ovom blogu
takozvanom BOB~u… zapravo…
ovo je moja Biblioteka opasnih Blogera
unqt

Ovo si jako lepo rekla. Znas da je The league of Extraordinary
Gentlemen mahom sniman u Pragu i u cuvenoj praskoj biblioteci retkih knjiga. E samo da znas da nisu hteli da me
puste unutra, samo do konopca. Jos sam uvredjen

Ono o cemu se uglavnom cuti je da je Djavo sam ili da iskoristimo jedno od njegovih imena { The Devil, Azazel, Asael, Baphomet, Beelzebub, Master of the flies or Lord of the Flies, Belial, Beliar, Bheliar, Lord of Pride, Mastema,
Sammael, Samiel, Sammael, 666 or 616, the Number of the Beast, Angra Mainyu, Ahriman, Antichrist, Der Leibhaftige,
Diabolus, Diavolus, Iblis, Lord of the underworld, Old Hob
Prince of Darkness, Satan itd } sam napravio planove za savrsenu biblioteku, jer je poznati knjigoljubac………

Ih, duboko grlo..bas je bez veze film
Ali gledaj sta ti hoces
Ja cu da gledam bez tona
Lindu Lovelace…eh…
Ako si bas zapeo,
ti gledaj a ja cu da ti citam
Nesto na duboko uho
Znas kako ja citam?
Udjem u usnu skoljku
Pa se zavucem ispod cekica
I tamo odzvanjam
Sta hoces da ti citam?
Ti izaberi zlato
Volim kada mi citas.
Ne cujem smisao, samo
Tvoj glas.
Je l moze nesto bosansko?
Naravno da moze…
“…mozda je tvoj nacin korisniji. Bolje se drzati nebeskih mjera nego obicnih, ovdasnjih. Neuspjesi te ne uznemiruju, uvijek racunas na beskrajno vrijeme, opravdanje je u razlozima izvan tebe. Licni gubitak postaje manje vazan. I bol. I covjek. I danasnji dan. Sve se produzava na trajanje, bezlicno I ogromno, pospano tromo I svecano ravnodusno. Kao more: ne moze da zali bezbrojne smrti sto se u njemu neprestano desavaju..”
Je l ti se svidja kako citam?
Svidja mi se tvoj ritam..
Volim I ja kad ti meni citas
Nesto tvoje..
I tvoje slovo L
Luda sam za njim…

Moj covek iz izgubljenog vremena ,rekao mi je, u jednoj epizodi kajanja, da cu kad me dodirne ,ponovo ,videti sve moje iz detinjstva igracke, na sred naseg dvorista . Da ce se svi puzevi svecano obuci za docek zakasnelih zrenja. Da ce se jagode okupati u jezerima mojih ociju. Da ce se zvuci violine u moju kosu uplesti. Da ce , ako ja pobegnem ,vlazna suma pred njega svoja nedra istresti …. Sve sam, otvorenih ociju, otsanjala .

@Visnja:

Necu ni pokusati da
Uludo ispitujem tri svoje,
Licne, nezaboravne istine.
Necu ni pokusati
Da raspletem dugu.
Necu ni o usponima
I padovima u raznim ritmovima.
Necu ni o spokojnom poletu
Koji mi nije svojstven.
Cak ni kada citas u ritmu
Tisine u dubokom uhu.
Necu ni o svom staklenom stilu
Koji bilo ko moze da proguta,
Dobrim svevremenskim slogom sna.
Necu o andjelima,
O zamkama od dragulja,
O tropskim vrucinama,
O zednim pustinjama,
O velikim sumama zla,
Gde sam se gubio i pronalazio.
Necu ni pokusati da
Neposrednu lepotu
Dotaknem leproznom
Rukom nekog ko je
Vec dodirivao sljam…….
Na bosanskom, samojedskom,
Litvij-americkom,
Arktik-svajcarskom…
Uzasavajuce distancirana
Elegancija divljih zivotinja
Me je toliko ocarala, da nisam
Primetio velika otkrica.
Ni kako izgorese biblioteke,
Ni Lindu kako je ostarila,
Ni sebe kako sam nekako
Sam od sebe ponovo postao ja.
Tako, mogu da prenebegnem i
Cinjenicu koliko su moje
Teznje sitne,
U konacnosti lepote.
Ipak ih gajim, i svima dajem
Pelcer, u vidu malih i velikih slova,
A nekad, u vidu zareza, kojih kazu,
Puna je bila vavilonska biblioteka.

@Maya Sangoma:

Kako da nadjemo prikladnu
Odecu za puzeve golace ?
Treba da otvorimo mnostvo
Knjiga, i pogledamo puno filmova…..
Traba da budemo spremni.
Poneti jagode do najsanjanijeg
Potoka u severnoj hemisferi
Drzati ih u potoku samo dok
Ogledalo ne vikne: u pomoc !!!
Jedna zena u modroj svili sa svitom
Prolazi kroz mene celu, celcijatu
Belu, najbelju noc…….

Ozbiljno ?
Ozbiljno !

Umemo mi budalasto da se radujemo
Narocito kada poverujemo da smo mi svi
Vlasnici tajnog, netaknutog blaga.
Zasto nas prica o Alibabi toliko opseda ?

Ozbiljno ?
Ozbiljno !
Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaali
Do tih dragocenih knjiga
Ne moze se doci
Ni ove ni bilo koje druge noci
U mesecu knjiga, ovna ili byka ili ….

Ozbiljno ?
Ozbiljno !

A kako bi ti oplakivao riznice ?
Lako…..
Stavio bih plocu na gramofon
I pojacao ton……..

a kako bi ti oplakivao riznice?

@AlexDunja:

I Can’t Quit You – bas tako, a ekipa, mogao bih da ne disem,
ne jedem, ne spavam, samo da ih slusam.
Hvala AD

ima nekix mesta u „knjigama“
na kojima me čekaju
znam
moje ortakinje i ortaci po duši
čekaju me da saam dođem dotle
pa da onda zajedno uživamo
u potvrdama istosti
u muzici prepoznavanja

volim što vas imam
nekoliko

@fixer: @fixer:

„… vi ste moj svemir
vi ste mi proba za onaj svet

volim sto vas imam
nekoliko“

Tvojim Citacima je buducnost neodredjena ,
zbog citanja u puckim skolama,
koja se sasvim bila priblizila svojim ciljevima –
citalackim ludim kamenovima ….
Neko od tvojih Citaca na njemu stoji ,
Neko od tvojih Citaca na njemu jos uvek cita,
a neko je vec kamen obesio oko vrata ….
Batice, kazi bar meni, gde je tvoj kamen.

Rekoh – sutra. Ali, znamo svi da je sutra ono sto uvek dolazi, a nikako da stigne:)

Da! Biblioteka – idealna – ta, bas ta u kojoj se nalaze sve, ali bas sve ikada napisane reci, recenice, knjige… i + ona koja ih sistematizuje po nekom redu…

NE!!! Ali bas izricito NE!!!

Nikada ne bih volela da se ostvari i da postane… pravougaona, petougaona, osmougaona, sferna ili bilo koja druga!

Jer, sigurna sam da bi se na ovoj milionskoj planeti nasao barem jedan idiot, spreman da vidi kako nestaju u trenu, jedan koji bi napalm ili neku drugu (nisam bas upucena u raznovrsnost i dejsvo istih) bacio sa zadovoljstvom… i onda…
STA ONDA?!

Najlepse je dok se traze…
Slatki trzaj misica lica kad se iznenada, u nekoj petoj ulici, na sasvim neuobicajenom mestu pronalaze i sebi daruju…

I jope’ nista od onoga sto sam zapravo tela reci… Sutra cu:)
ponese me ideja o jednoj.
A jedno… nikako samo jedno…
barem par…
A pregrst… to je vec nesto!

@fixer:
Maya, Bravar

Za svakog od nas ima leka.
Za nekog apoteka.
Za nekog biblioteka.
Da nema vas/nas kako
Bi bilo ovog jakog svereka.
Kako bi moglo da bude
Da niz nedoslednosti cine
Razgovetnost bez pobude.
Kako eto mi bez gnostika
Mistika, idealista, pesimista
Uzivamo u horizontu nedoreka…..

E moj Kurpatove……..
Sta bi ti Andrey-u na mom mestu radio ?

Joj sto me iznervirala u subotu.
Hladno joj je, toplo joj je,
Ima nervni svrab, ide joj se nekud…
Cekaj, sad idemo u setnju,
/ Ja mislio jednu brzohodajucu oko zgrade /
Samo da izracunam kada Hatton boxuje.
Ma .ebote Hatton vise, I Floyd, I Tyson,
Ko da su ti braca rodjena.
Sto nisi isao onda u L.V. pa da gledas
Na miru kako s tim Paqulijem boksuje ?
Molim te draga ne izgovaraj imena
Boxera pogresno / idi do vraga /
Pazi u 10 sati, ja se naspavao, okupao,
Dovukao hajnekena u
Nevnu sobu sto kaze pile,
Kad, eto ti ponovo nje,
Ko utvara bogte.
Ja taman zaboravio na nju.
Nasminkana u crnoj haljini, spremna……
Ja u pidzami, uzeo Kurpatova :
Kako promeniti
Odnos prema zivotu.
Citam I divim se sam sebi….
Ja je onako nezainteresovano preko
Ramena pitam, kurtoazije radi : ides nekud ?
Aha, kaze ona sva u podmuklom osmehu,
Idemo ti I ja sada zajedno na veceru.
Ne mogu ja nikuda da idem sada !
Zasto ? pita ona.
Pa box je tek za 5 sati ?
Jeste, ali ima dobrih borbi pre toga !!!!!!!!!
Hocu reci boli me jako stomak.
Uzasno me boli, mora da sam se
Otrovao od nekog jajeta.
E Kurpatove a da mi vidis sto brate:
Dovukao ja sir, kobasice, paradajz, slaninu,
Lebac, duvan – cvarke, luka, strudlu……….
Naravno jaja…….
Zovi neku drugaricu pa idi s njom.
E u to vreme zvone Slobodan I Dusan
/ Hvala ti Boze /
Jednom mene sunce nocu da ogreje.
Slusaj SL, mnogo se ti za…… s
Ja idem sada sa Sanjom na veceru,
A ti ako se pile slucajno
Probudi I Vera mi kaze da se
Probudio od vaseg urlanja gotov si !
Dobro dok smo dosli do Hattona,
I njegovih rundicicu – ipo
Vec smo se bili toliko ozverili
Od alkohola, zdranja I dranja,
Da nit sam ja primetio kad je ona dosla,
Secam se da sam ovoj dvojici
Pobacao neke jastuke I cebad, I
Otisao mrtav ladan kod pileta da spavam.
Stvarno mislim….uzas…….
Vera, nesretna smugnula u drugu sobu.
Sigurno sam mnogo krivudao dok sam
Pogodio krevet…….
Jadno pile kao u gasnoj komori da je spavao.
U nedelju mi je stvarno bilo muka
Pa sam prelezao ceo dan.
Ona I pile nisu usli ni da vide dal sam ziv.
Uh sto je kompilikovan taj boxing………..

@fixer:

Ovo je licna prica
bez gresnih misli,
koje ti na strnjici sapet
u snopove vezes.
Na zegi je zapoceo u
osinjaku koncert o
jesenjim branjima i
planiranim kisama….
Cekam da ponovo u
autobus udjes i da me
sa svemirom spojis.

@Slavujka:

Dok sam sanjala, moja se dusa
tobom odmarala ,dok je u sebi ,
bez glasa, lutala.
Prepunila se Glad u Tvojim Sakama
za kao paucina sitnim tkanjima,
u medovini sa zaokama,
na razbojima….
Kad sam se probudila
vec je bila pocela
Sezona Parenja Zednih Pcela

@Slavujka:

SL, gde si nas’o tu nevaspitanu:)

Mislim, stvarnooo:)))

@bravar:

Bravarice, znas da cu odmah da skocim, srce mi zalupalo
kad sam video clip, jednom drugom prilikom cu ozbiljno, najozbiljnije o boxingu, i o stvarnim mucenjima ljubitelja, a sada samo da cudniji match od drugog Mike Tyson V Evander Holyfields nisam video. Ne radi se tu samo o uvetu, ali necu da nastavljam, tisina je u biblioteci smo……

Maya Sangoma

Jednom me je davno
Vilinska kraljica naucila
Sapnula, zapravo
Kako da pcele odvedem
Do vode ukoliko imam
Gladne prijatelje medvede.
Ali i oni ce biti zedni posle
Hrane, medene, zar ne ?

prošlog proleća
il predprošlog
tamo gde se iz karneџijeve ulice
skreće u bul revolucije
pa još malčice niže
kod onix ruža što cvetaju u dvorištu arxiva
primetio sam jedan par kako se ljubi
matorci neki
ali srećni
bez ikakve računice
i potrebe za raportom
čisto
uživali su u sebi
proleću
zagrljaju
bez:
ja sam ti si fora
i potreba da se nešto gunđa
i zaserava
blago je njima
pomislix
želim im jošš

beograd je vavilon

@Slavujka:

Ih, bre, SL… tolike ti lepe reci publikum ovdi iskazao, a tebe srce da iskoci cerez boksa:)))
Drobro:) pisi:) objazateljno o tom… a u medjuvremenu…
eve ti njih:)))

Spustili su se sest vetrova
na raskrsnicu izmedju dva grada .
Iza svojih pokrova,Cekanja i Nemanja,
su krenuli putevima vetrova,
prema onima ,koji svaki put
kad trepnu nesto u sebi streljaju…
Kad vetrovi prodju ,sve ce ponovo ,
biti spremno za Cvetanja.

Nije sistematika reči samo pisanje
nego i čitanje:
ustanem, ogrnem moj pufnasti roze penjoar
nataknem si naočare
udahnem duboko i počnem:
prvo vesti samo bilo kakve vesti, najbolje- gluposti
bilo šta drugo da mogu da pređem, tj.
onda pravim prelaz na prave reči..
i znate, tada iznova, svaki dan
otkrijem sa čuđenjem da
u ušima ima nešto
odakle diše duša
ona skilizne iz očiju
spušta se duša u liftu…
tako sklizne bez kontrole
bez ikakve kontrole
batice…

p.s. izvinjavam se za krsenje autorskih prava na Batice

@Visnja:

Ja cesto hodam mojom bibliotekom
Unazad na-gore
I onda kao i Vi znam da dusa zaista
Dise, nekako malko za sebe,
Kad je na vreme nismo culi
Jer dusa je zapravo kao dete
Mi samo mislimo da nece na
Nas roditelje da se uvredi, naljuti…….

ps : nije problem za Batice, nema autorskih
prava

@Maya Sangoma:

Kod mene samo 4 vetra stanuje
Jos ona dva cekam
Pa da mi raskupusaju sve listove
Svu hartiju na kojoj se i jedno slovo nalazi
Pa da onda krenem da pisem
Za sebe i Vas, svoju
Pesmu nad Pesmama……

priroda često sama ispravi svoje greške
a j?a
još uvek čekam
da stari grci prestanu da preziru
i počnu da vole
!ljubav nije bolest

ili ipak jeste

maaaa
nek su samo viseći vrtoviiii

@fixer:

Moze malo manje viseci vrtovi ?

O ljubavi…….
Dok citam mislim da nije.
Sada mislim da jeste.
Teska i nesinhrono zarazna.
Cesto neizleciva…..

@fixer:

A onda opet, u nekom stihu,
U nekoj sablasnoj rimi,
Na nekoj slepljenoj stranici,
Pronadjem, njih sve, i lecnem se…….

Direktna asocijacija igra sa delom pesmom Mike Antica
Qt
A ja cu crci, jer crci treba kada se drugima
sreca deli, zbog svega sto smo nejlepse hteli.
Unqt
Nisam vise siguran u sebe.
Hteo bih ja da budem.
Stabilan kao stena.
Kao recnik stranih reci
I izraza.
Da cvrsto stojim na svojim
Izubijanim kolenima i cuvam
One koji treba na
Mene da se oslone.
Ti si kao bolest, zaraza….
Povukao bih se u neke sume
Naso neku reku i
Znas kako je duso kad se javi
Muka u coveku.
Ja bih tako jako zeleo da mogu da
Se secam svega lepoga,
Ali sta da radimo Gospodo
U akciji je racija.
Osim sto se tebe tice ali
to je ipak nasa tajna.
Racija me vraca na mesto i
Nece da vilenim i bludim
Racija nece da se ponovo
U tebe zaljubim.
Ni da crknem, ni da ludim……
A i u pravu je, kako vec lud
da poludim?

ps: best practices are in second edition

Na svom poslednjem putovanju koje
mi je dozvolilo luksuz odlaska u biblioteku
imao sam cudan osecaj.
Posto se radilo o pomorskoj biblioteci,
sve vreme mi se cinilo da je citavu tu
zbirku :
putopisa,
mapa,
opisa dalekih
i neverovatnih pejsaza,
ostrva sa drevnim rusevinama,
golih igracica na mesecini koje
pozdravljaju brodovlje i posadu,
opise paluba,sidra,
visine jarbola,
sitnu tugu suzenih ociju pomoraca kada
se oprastaju od nekog velicanstvenog kopna
gde su bili domacinski docekani,

azurirao neko potpuno lud.
Zapravo, neko ko je proziveo svaku tu pricu i
tkao se u nju do te mere dok nije poceo da
zapravo stvara svoju viziju biblioteke koja
nije bila ni nalik necemu sto sam bilo
gde i bilo kada video.
Kao da je osetio moje misli kako
puzu po njegovom cedu, dovodeci u sumnju
legitimnost njegovog rasporeda,
stari bibliotekar mi je rekao :
Zaboravices da se opterecujes tudjim
otpatcima, bio u Paklu ili u Raju……

Slusam hor kastrata
Iz Requiema
Verdi mi zagonetno namiguje
Iz ratova zvezda,
Zivot ne osecam,
Kao da setam po fantasticnoj
Biblioteci, nedodirnuvsi
Knjigu, ni jednom
Kao da nestajem, nedodirnuvsi
Telo tvoje, ni jednom…….

Neobjasnjivo je
to osecanje
dok stojis pred
zakljucanom
bibliotekom
prepunoj cudesa
koje te mame,
prepunoj istina
koje bi da dosegnes.
I onda, iznenada,
otvaraju se vrata,
ulazis i…
Nepogresivo uzimas
najvredniju knjigu.
Citas, ali…
vremena je malo.
Izbacuju te
severni vetrovi.
Onda…

*******
tisina
*******

Ostaje
knjiga neprocitana .
Cuvam je u
dobro skrivenom
kutku duse moje
i znam…
doci ce dan
kada cu je
ponovo
u rukama
nezno drzati
i zavrsiti
zapoceto citanje.

@Slavujka:

jos jedan rekvijem:)))

@bravar: @Slavujka:
requiem for a dream
tim barton nightmare before christmas

@bravar:

inspiracija
qt
Edgar Allan Poe
The Raven

[First published in 1845]
Once upon a midnight dreary, while I pondered weak and weary,
Over many a quaint and curious volume of forgotten lore,
While I nodded, nearly napping, suddenly there came a tapping,
As of some one gently rapping, rapping at my chamber door.
`’Tis some visitor,’ I muttered, `tapping at my chamber door -
Only this, and nothing more.’

Ah, distinctly I remember it was in the bleak December,
And each separate dying ember wrought its ghost upon the floor.
Eagerly I wished the morrow; – vainly I had sought to borrow
From my books surcease of sorrow – sorrow for the lost Lenore -
For the rare and radiant maiden whom the angels named Lenore -
Nameless here for evermore.

And the silken sad uncertain rustling of each purple curtain
Thrilled me – filled me with fantastic terrors never felt before;
So that now, to still the beating of my heart, I stood repeating
`’Tis some visitor entreating entrance at my chamber door -
Some late visitor entreating entrance at my chamber door; -
This it is, and nothing more,’

Presently my soul grew stronger; hesitating then no longer,
`Sir,’ said I, `or Madam, truly your forgiveness I implore;
But the fact is I was napping, and so gently you came rapping,
And so faintly you came tapping, tapping at my chamber door,
That I scarce was sure I heard you’ – here I opened wide the door; -
Darkness there, and nothing more.

Deep into that darkness peering, long I stood there wondering, fearing,
Doubting, dreaming dreams no mortal ever dared to dream before
But the silence was unbroken, and the darkness gave no token,
And the only word there spoken was the whispered word, `Lenore!’
This I whispered, and an echo murmured back the word, `Lenore!’
Merely this and nothing more.

Back into the chamber turning, all my soul within me burning,
Soon again I heard a tapping somewhat louder than before.
`Surely,’ said I, `surely that is something at my window lattice;
Let me see then, what thereat is, and this mystery explore -
Let my heart be still a moment and this mystery explore; -
‘Tis the wind and nothing more!’

Open here I flung the shutter, when, with many a flirt and flutter,
In there stepped a stately raven of the saintly days of yore.
Not the least obeisance made he; not a minute stopped or stayed he;
But, with mien of lord or lady, perched above my chamber door -
Perched upon a bust of Pallas just above my chamber door -
Perched, and sat, and nothing more.

Then this ebony bird beguiling my sad fancy into smiling,
By the grave and stern decorum of the countenance it wore,
`Though thy crest be shorn and shaven, thou,’ I said, `art sure no craven.
Ghastly grim and ancient raven wandering from the nightly shore -
Tell me what thy lordly name is on the Night’s Plutonian shore!’
Quoth the raven, `Nevermore.’

Much I marvelled this ungainly fowl to hear discourse so plainly,
Though its answer little meaning – little relevancy bore;
For we cannot help agreeing that no living human being
Ever yet was blessed with seeing bird above his chamber door -
Bird or beast above the sculptured bust above his chamber door,
With such name as `Nevermore.’

But the raven, sitting lonely on the placid bust, spoke only,
That one word, as if his soul in that one word he did outpour.
Nothing further then he uttered – not a feather then he fluttered -
Till I scarcely more than muttered `Other friends have flown before -
On the morrow he will leave me, as my hopes have flown before.’
Then the bird said, `Nevermore.’

Startled at the stillness broken by reply so aptly spoken,
`Doubtless,’ said I, `what it utters is its only stock and store,
Caught from some unhappy master whom unmerciful disaster
Followed fast and followed faster till his songs one burden bore -
Till the dirges of his hope that melancholy burden bore
Of „Never-nevermore.“‘

But the raven still beguiling all my sad soul into smiling,
Straight I wheeled a cushioned seat in front of bird and bust and door;
Then, upon the velvet sinking, I betook myself to linking
Fancy unto fancy, thinking what this ominous bird of yore -
What this grim, ungainly, ghastly, gaunt, and ominous bird of yore
Meant in croaking `Nevermore.’

This I sat engaged in guessing, but no syllable expressing
To the fowl whose fiery eyes now burned into my bosom’s core;
This and more I sat divining, with my head at ease reclining
On the cushion’s velvet lining that the lamp-light gloated o’er,
But whose velvet violet lining with the lamp-light gloating o’er,
She shall press, ah, nevermore!

Then, methought, the air grew denser, perfumed from an unseen censer
Swung by Seraphim whose foot-falls tinkled on the tufted floor.
`Wretch,’ I cried, `thy God hath lent thee – by these angels he has sent thee
Respite – respite and nepenthe from thy memories of Lenore!
Quaff, oh quaff this kind nepenthe, and forget this lost Lenore!’
Quoth the raven, `Nevermore.’

`Prophet!’ said I, `thing of evil! – prophet still, if bird or devil! -
Whether tempter sent, or whether tempest tossed thee here ashore,
Desolate yet all undaunted, on this desert land enchanted -
On this home by horror haunted – tell me truly, I implore -
Is there – is there balm in Gilead? – tell me – tell me, I implore!’
Quoth the raven, `Nevermore.’

`Prophet!’ said I, `thing of evil! – prophet still, if bird or devil!
By that Heaven that bends above us – by that God we both adore -
Tell this soul with sorrow laden if, within the distant Aidenn,
It shall clasp a sainted maiden whom the angels named Lenore -
Clasp a rare and radiant maiden, whom the angels named Lenore?’
Quoth the raven, `Nevermore.’

`Be that word our sign of parting, bird or fiend!’ I shrieked upstarting -
`Get thee back into the tempest and the Night’s Plutonian shore!
Leave no black plume as a token of that lie thy soul hath spoken!
Leave my loneliness unbroken! – quit the bust above my door!
Take thy beak from out my heart, and take thy form from off my door!’
Quoth the raven, `Nevermore.’

And the raven, never flitting, still is sitting, still is sitting
On the pallid bust of Pallas just above my chamber door;
And his eyes have all the seeming of a demon’s that is dreaming,
And the lamp-light o’er him streaming throws his shadow on the floor;
And my soul from out that shadow that lies floating on the floor
Shall be lifted – nevermore!
unqt

Prilicno me ljulja ovo nevermore
Pisanje nije kao crtanje
Nije kao pevanje
Ne treba da bude varanje
Ne treba da ljulja
Od dosade trula potpalublja
Govoriti je kao otvarati
Stranice knjige u
Biblioteci u kojoj se
Bezvremeno cuti
Kao kratke pouke
Za formiranje
Zivotnog stila za do
Barem sutra,
Kao aforizmi za izbegavanje
Dubokih misli u korenu i
Sirokom luku
Biblioteke nisu statue,
Sare kararskog mermera
Imaju dar predaje samo
Za odabrane
Char biblioteke je u
Carskoj ishrani volje
I ne prenosim preko
Praga ovo nevermore………………..

@AlexDunja:

sjajni momci-cudaci

osim naravno, Corpse Bride, moj omiljeni:

@AlexDunja:

sapucem: kako sad da ti puscam nesta kad ce jope’ da me grde:)))

@Slavujka:

Sad sapucem najtise sto mogu:
- Hoces da izadjes ispred biblioteke da ti nesta kazem:)

***********************************************
- Dobro je da si izasao. Znam da nije lepo remetiti tisinu u
biblioteci. Izvini. Sad mi neprijatno i sto sam svracala.
A zaludeli me oni iz galaksije No Ril Mor:)
Ja u biblioteku da knjigu nadjem, da procitam, kad ono, medjutim:)))
Zabrbljala se brbljivica:)))
Od sad, pa na dalje i u buduce u biblioteku samo sa flasterom na
ustima:)))
Evo mali prst…
mir, mir, mir, niko nije kriv.
kupus i pecenje slatko pomirenje:)))

Sad mozes da se vratis u biblioteku ako oces:)

@bravar:

Jos sam ispred biblioteke. Smejem se sama sebi:)))
Bolje da sam nocas isla da spavam kao svi normalnmi ljudi:)))
A… posto jos nemam flaster na ustima, da kazem jos nekake:)))
Ispred biblioteeeke:)))

I sad ga vidim
kako kraj kioska,
sa rukama
u dzepovima
stoji zamisljen.
Pod miskom mu knjiga
iz biblioteke
na cosku.
Ceka nekog.
Osvrce se oko sebe.
Klupu trazi da sedne.
Da vreme prekrati
pocinje da cita.
I toliko ga knjiga ponela
da nije ni primetio
kada je ta osoba
dosla i otisla
do biblioteke svoje
da potrazi knjigu
za citanje u dvoje:)))

@bravar: @bravar:

Bravarice, pa mi pravimo novu policu
U Biblioteci.
Knjiga Maye Sangome, knjiga Gosn Svete,
Ovo ce biti nasa omiljena polica…..

Probaj da unovcis pesak u Sahari

Pokusaj da citas sve sto pise

Izmedju redova

Nevidljivim mastilom u mom

Najtezem zadatku, pletenju mreze

Za hvatanje srca u

Vrtoglavom poskakivanju

U dubokom, opojnom snu…………….

Čitaj mi sa usana;)))
Zar nismo postigli cilj;)))
Biblioteka je baš tamo gde joj je mesto;)))

@bravar:

Citao. I cini me ta polica biblioteke boljim, na dnevnoj bazi

Reci
Promrzle
Od cuvanja kljuceva
Moje utrnule price.

@Maya Sangoma:

Nekako se desilo da ovo nisam video draga Maya
- Reci promrzle – Maya Sangoma

Ima neceg nedostiznog
U tim zamrznutim
Gotovo belim
Neizgovorenim,
Utrnulim recima koje
Kao da cekaju
I svog pripovedaca
I svog citaca
A svaka stoji za sebe,
Kao musica zarobljena
U kapi smole koja se u protoku
Vremena pretvorila u cilibar,
Tako i reci koje je led okovao,
Ne mogu da se tope, mogu
Da se kristalizuju, i onda tiho
I dugotrajno trpe, da bi
Svima kojima bejahu uskracene
Nesavrsene, a meke,
Kao naprecac, a ustvari polako,
Postale ostre i tvrde,
Skidale plisanu paucinu
Popodneva koje silazi
Ali sa stapom, i zaslepljenim
Ocima i promrzlim pogledom
U suton, i kao dijamanti
Pretvarajuci se u nisku u trenu,
Sekle sve sto su otrpele.
Usnim pelinom i drhtecom
Rukom, neko ih pazljivo
Ali veoma oprezno
Redja u biblioteku
Knjiga koje nisu i nikada
Biti nece, na prodaju …………..

Reci promrzle
Reci utrnule
Zakljucane reci
Reci od olova
Reci od pamuka
Reci na usnama
Reci na bregovima
Reci snene
Reci snezne
Reci osedele
Reci zaturene
Reci izgubljene
Bolesne reci
Sahranjene reci
Tisine

Da sam danas cutao
U Biblioteci, naravno
Bio bih zauvek
U ovom cemernom vakumu
Koji tesko nosim
Jos teze podnosim
Da sam danas stao
Kao sto obicno stanem na
Svemu zebrastom
Jos bi mi jedna japanska
Polu-polomljena slika
Kidala lepotu zaborava
Da sam danas ostao
Sve bi bilo kao uvek
Ravnomerno, po meri
Tebe i tvoga poimanja mene
E pa ja sve to nisam uradio
Nisam te lagao
Nisam te slagao
Nisam te nikada, ali bas nikada
U tudje romane redjao,
Ali ipak sam pogresio
Sto sam ti danas rekao
Ono sto nikada nikom
Nisam govorio na taj nacin
Bezglasno…………..

stigla mi danas opomena pred isključenje
da vratim neke tri knjige u biblioteku kozara
gde sam bio učlanjen 1974.
kažu, u protivnom doči ćemo da vam popišemo stvari
mislim se ma popišaću se ja sam to je bar lako
nešto mi pantljike otpustile pa časčas pa pišnem
nego gde su mi te tri knjige i koje li su

1 max friš štiler.(ružice vraćaj knjigu, viš će me apse)

2 ejvind jonson snovi o ružama i ognju.(nek se javi
kod koga mi je ova knjiga neću mu ništa. eventualno da se i njemu popišam na stvari)

3 ph newby something to answer for.(ova mi je negde na gajbi, nju ne vraćam.
podmetnuću neku drugu)

nego ima li neko neku kombinu sa milkom bibliotekarkom
da je malo pripremi i opomene kad se pojavim ovix dana u biblioteci
da me slučajno ne neprepozna

Biblioteka

Seca knezova
U knjigama
Po vajatima
Vrletima
Goletima
Tuk na luk
Tamni vilajet
Kandilo
S kamena
Pod kamen
Uzvodno
Nizvodno
Carsavi plavi
Carsavi beli
…………….
Ozidan
Zid placa

Fixer : „1 max friš štiler.“

Provalio sam da me zbog te knjige pitaš „Šta ti radi balerina ?“… a nije balerina… mada nekaka Julika jeste…

Dao sam naslov
Nenapisanoj knjizi
Ne zato sto je
V.J.
Utihnuo u momentu
Prolaska mom oku
Nikada vidjene
Repate komete
Ne zato sto je
Je bio mislilac i
Pisac mom ukusu
Podoban
Ne.
Samo zato jer
Je lepo mislio i
Bio lepo vaspitan……..

Act as if what you do makes a difference. It does.
William James