пуна шака стидних длака

нежности нам кадгод
неки манир биле нису
ил је штипнеш за гузицу
ил заватиш шаком сису

поетика . . . лепе речи
то је нама страно било
да се дообро поватамо
једино нам било мило

присећам се кума дрнде
свима поднос гурао је
шаку пуну стидних длака
баш куждравих једне Маје

- Ал’ бих волео кад бих умео сву покиданост душе своје унутрашње и срца напапир метути, ал’ неумем пробо,неиде,а неко уме , па ме то једи баш.Умо бија да препишем одругих, ал невреди јерто није оно из мене изнутра, ако разумете шта би да кажем , па би воло кад би ми Ви, касти, написали како мије, да девојки пошаљем у писму ,да зна, па се на бази кајања предомисли и дође ,
отприлике у тој форми ал још умотаније, неки дан, на градилишту, казује ми’ Цветко , приучени армирач овдашњи из Шова у Бачкој, земљорадник пре Малте, 24 стар ,своје проблеме текуће, а нешто јаче разочаран.
Ништа му се овде не свиђа ,вели, једино зарада да, све остало безвезе, а и брдовито , не ко’ кодмене у ‘ Шовама, равно.
- Е Цвеле мој, ја очински, ти ми га смести овако у игрореку .
- Ма не само кажем , све ми безвезе, правда се
Послушан је радник, а и ко’ човек није лош, такве газда тражи, те му се смешкам у комплету са упакованим ми.
- Добро написаћу, а Ти преправи што ти се несвиђа
- Ма све ће ми пасирати , знам , видо сам оно што сте писали дебелом Циги ,е исто тако ,само малко другачије да заплаче , кучка.
- Немој тако , можда је и њој жао Тебе, ајд да га примирим покушавам.
- Јесте мои новаца јој жао само , распаљен ће.
- Па добро ињи, ал знаш какве су женске , саме без заштите.
- шалите се, нисам ни слетијо на Малту, већ је то вече са друштвом изишла, јавила ми сестра, а ја је звао да дође самном , платићу и пут ,она неће.
- Па и ти овде изилазиш, а видим и неких женскаћа у друштву
- ма друго сам ја, она има да седи код куће и чека, ил да долази
- аха,па добро,ако тако мислиш,ал неваља ти
- ваља, упоран је,нек се зна ко је главнији и ко наређује
- а тако, е онда уреду, него како се зове
- војка

Е Војко девојко, недајсе . . .

е сад . . .

дани штосу преднама
бременити Празницима
просто мааме изазовом
уживајмо ми уњима

драги Блогери и уздрављу били!

ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници, те сокацима, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес мајици да ми уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе ) те рутавос екстрема (кото воле) кад већ косаме неће, катамо , незнатега, 1 мој климави исписник малтез и ома на сва уста по влади националиста развуче.чито вели уновинама да је лебац поскупио.а и вода.
-чекај о чему причаш, помирљивоћу
-ма и они ко лабуристи само обећавају а кад и изаберемо ома лажу исто, распаљенће
- ма мора да си чито старе новине , тешимга
- ма какви старе донео ми син он и купује па ми кад му се накупе довезе и онда у клозету лепо намиру се информишем оновостима ,указује
- ипак мислим да је датум био малко старији нањима,инсистирам
- па шта ако је ибијо ,важно је да лажу ,упоран
- ха, политичари ко политичари , велим да не ћутим,а видим ћао памети код мојега исписника ,јер поменуте насушне потребе (хлеб,вода)има две године како им цена мирује.богами новине беху неке са брадом
- шећер ме нагазијо изгледа , наставља,само лочем воду а онда пишкам јер и простата ми отказује полако,тако да те нечуди ако скренем у камењар намоменат
- ма само дај себи одушка а немарим и да ти се придружим по питању уринирања ,прихаватам
- чега , гледаме упитно
- ма то да и заједно онако удујету отресемо свако свог за себе ,појашњавам
- ааааааа,тако реци,слабије и чујем, прихвата прдуцкајући
- чујем оћете дупе ,шалим се,добро да мирис ветрић рибама одува
- ма морам зато се и шетам увече да лепо излуфтирам црева па онда спавам угодно ништа ме не подупире изнутра, детаљанће
- то ти је паметно јер ако сам себи не угађаш коће
утом њих три са ногама до врата ,голишавих стомачића ,немице ,на њиовом језику се кикоћу све се палме зањима окрећу ,обиђошенас устампеду
- ето јеси их запазио,немисле како ће им бубрези зазепсти тако младим па кад остаре ето проблема, поучноће
- ма ове генерације непланирају да остаре ,живи се сада ,а сутра , када је то ,питајусе ,ја појашњавам
- е извини нешто ме заврће стомак идем кући ,напречацће, те сврну у његов сокак потпрашених пета . . . .

гледам око себе никог на променади проређени трчачи ,радни данје, па ија кретох ка стану разгибавајућисе као,успут. сокак узан, тротоар немош се мимоићи, а ја откако ме је има томе несавесан возач бијо размазо на пешачком прелазу па попих хоспитала пар месеци искрљан нипокоју цену више коловозом неходам него се обазриво крећем тротоаром ко и овог пута но посебно водећи рачуна о истуреним кованим решеткама на прозорима куућа да их не очешем.утом у исти сокак нека весела група женскаћа бану по бучностим закључујем да су малко насисане, певају ,кад оно јапанке, ко бонбонице севају бутке и подикоји сисић, па ми се у мимоходу насмејане обраћају нањином а ја каваљерски им узвраћам нанашем балканском па се кад прођоше окренух да их мушки одмерим одназад и утом . . звиз челом у једну од поменутих решетки. Свици изочију кренуше а и осетих топлину крви која ми се оросила на повисоком челу. И шта сад изађем укомаду истана са благословом миле ми Таште острвљене, а враћам се разбијеног чела и крвав након непуног сата оцуствовања.

б’звезе.

- и думога
потој узречици оста упамћен наш сеоски шустер мајстор шТуфна.
ово ш испред била му је предњенепчана грешка. А радијо . . . сви се отимали зањега, јст, искрено није била нека навала баш јер село мало ,коме си имо да се и обуваш.кућа му била ома успут мисим кад кренеш скраја села ,одскеле, те дођеш до игралишта зафутбал па га пресечеш и кроз изјерену тарабу деда Мрге, пасуљиштем избијеш надруги сокак кои лево води уЦркву ,право никуд,е десно кад скренеш,немош оманути, има скрљана бандера одкадгод вршалица задружна је сјебла ,онако скраја, више лево гледајућ и кашуми,крај потока,додуше без воде,јер му га скрено браца ђока ,па се онда пар година тужили збогтог ,но обојица изгубили,јер кад се правијо нови друм зафабрику инжињери скренули воду на савим други крај ,уочин .осташе оба без воде,а замерише се баш, видеће,ко га тражи, кућу мајстореву , ди под бројем 8 стоји у сокаку поимену неког важнога хероја изоног рата,ал таблу ома сутра како су је закуцали очупо неко брезобразан била прекопута крста на другом крају сокака,па отада бијо безимен.осто само број .сфронта је кућа била плава јер кад су кречили остало малко убурету плавог камена отшприцања винограда,па му зуза жена уто сунула креча те добили другачију фарбу одругих ,ваљда да је потсећа на њено тоцко село одаклеје одбегла замајастора .
има томе.
све друге куће у селу биле беле,сам они плавкасти па и и потом ниси мого омашити.Њи двое децу су нас волели. своје имали нису. вазда нас је нуткала она са китникезом имали га целе године онако са шифоњера подновином тек тек прашњавог ал слатког баш, пуним кришкица ораја, хмммм.а њега смо једва чекали да буде у радијоници па да се окупимо па мајстор развезе како је учио занат шустерски чак унеком земуну јако забаченом однас код једног нашег швабе ,тјст њиног,а тај му завреме наруковања опет приповедо како је Он учио унекој Пешти ил како се то већ онда звало занат код правог чизмара јер се онда ципеле нису ни носиле.е тај његов Мајстор испеште је био неки обешењак па кад му дођу ондашње госпође зачизме он им обавезно узимо меру дужине
- докле господична оће високу чизму , данкешен ,сервилно им се обраћао , а оне због јашења кооња вазда теле што вишље да им узбутину допру.Е то је онда мајстор чеко да господична задигне сукњу ,а да он чучне те од пете узногу цолштоком крене да премерава па кад му шака уђе међ бутине малко и палац накочи нагоре те се дешавало да дотакне њезино међуножје .
Јоооој, лепоте од посла.
Присећо се тај пештански мајстор једне ,била ваљда кадгод надвору дружбеница,е та је често навраћала , вазда је жуљале окобутина,уствари волела да је мајстор додирива утом пределу телесном.једном причао је, чак је шаком, омакла му се од склиске коже, дапростите, поменуту уватио за њезину пиш рунделу јер она,да изненађење буде комплетно ,није имала гаћа. А баш отмено изгледала.
- само се накашљала , закључиво би ту епизоду.
После, то је посебно наглашавао, дуго није ту шаку прао нег ју седећи на хоклици у радњи са сетом њушујо спуним плућима просвираним увелико одлепкова зађоневе.
Коднас уселу није било уто доба госпођа.носили се опанци сви одреда па они које су и покидали понама деци слали мајстору да им закрпи флеком,а како је кожа за крпеж била скупа он би углавном туфнама откожни отпадака поправљо донето.
Отуд му и име.
а како је малко и шушљето зарад ретки зуби ,село ко село, упамтило га под именом спочетка овог лагорека. да, и по узречици ‘и думога’ скојом се мало мало , онако спонтано ( ко кад неко понавља ,овај ,овај ) без намере вређања поштапао.

мир му души . . . . и тотициној.

ми одахнусмо.

таласе посматрам који својим халапљивим зевом покушавају усисати све што им на домашају па & облак те у облаку ветар ,кад утом … сензацијом понесен избрках визуелни угођај и скорашње читање и ко да уочих ту у камењару надохват ми штафелај са платном спремним а крај њега дугокосу лика профињеног где се припрема да од природе део украде и подари га трајању у виду слике,превиђајући поруку Бога да је само он тај који је Створитељ , који непостојећем даје постојање а постојећем реалност, који неживо оживљава, те нико неби смео да се дрзне те се са њиме надмеће.

сликари посебно.

обнаженост облака у игри потсећајући на ласцивност тела жене које маштуми голица да јој спустим шаку на мекоту бедра .. . спутава поезију вазда у главими присутну као индивидуални чин побуне мене у напору за смисленим ,да се проспе својом бајковитошћу.

неодлучно срцеје мое.

затечен старењем свакодневним , узнапредујућим & неминовним, посветих се изналажењу метода да потрајем трајно ил’ бар до истека ми ,кад скоро вест:
шкотски научници из Единбурга након подужег експериментисања открили ХОМОК – ген вечне младости – кључан у процесу старења који ће послужити при регенарацији израубованих органа , но потрајаће још коју годину да га почму по апотекама таблетарно уваљивати заинтересованим.
А век је 21.
читао сам да су у Кини још у четвртом в. пре Христа шамани и разни алхемичари интензивно радили на еликсиру бесмртности , а успут пронашли папир ,што ние лоше уопште.
чакје постојала подела на спољашни и унутарњи еликсир што је уједно говорило о основном правцу његове употребе.
Први се добијао (ал’ немојте ширити молим Вас) топљењем цинобера, реалгара и магнетита на битној температури како би се извршиле значајне хемијске реакције.Потом би уследиле алхемијске технике и. . .златни еликсир би био зготовљен .Веле све до 9. века овакве пилуле бесмртности беху веома тражене. Међутим записано стоји такођер, да су многи који користише овај еликсир такође умирали кад им је било приписано Одгоре.
Унутрашњи еликсир пак,сматрао је људско тело као свету посуду и као пећ.Предмет његовог интересовања су :дух – дах-сперма / семе.За мајстора унутрашњег еликсира то су 3 драгоцености које треба неговати „загревати“ све док се не претопе у божански флуид који потом струји целим телом .
Тако причаше у првом веку а.д. теоретичар Ге Хонг. Умро, међутим, ион.
И шта сада рећи након изнетог : да је ново то што ја хоћу да открием нешто за нестарење – није , а да се научници поооодуго тим истим залудостима баве и то је истина.

А то сте и сами знали. Баш беезвезе ми труд.

сестра мојега искреног друга Комшије ,отетке,Бушна, безједног се удала јајника , или су јој фалили крајници , оба,сад сам избрко ,углавном родила сина 5 кг нетто сазубом после 3 месеца срећног брака,алајој.Незгода је била у томе што јој је муж бијо стерилан, домојег, па ние дете призно пијан, назвавши је непристојним именом за овај монитор.Трбува ко да јој ние ни видијо обзиром да изкревета излазили нису.
Остављена здететом ,Бушнаје тела прво да плаче ,пасе предомислила и дете бацила удунав ,а она побегла докје нису смилицијом нашли , добро избубецали, па ко шљиву плаву ућоркили. У затвору реч није изговорила , причали, ма колико да су је педагошки нато песницама наводили и онда једно јутро када је чувар кресно светло ћелијско , те откључо врата ,ње у соби није било ,а цимерка јој о кревету с чарапом дугачком висила окачета и избекељена гадно.
Никада Бушној утраг нису ушли ,а десило се то … па има доста деценија .унатраг наравски.
После је видли неки чак у Немачкој ,причало се . …
присећам се коментара из тих времена те филозофирања присутних на тему :откуд јој само идеја да тек тако изићи може ?,
а госн“ Апотекар, паметан , се досети:
- А можел ко да нам каже КО пилету поручи да разбије љуску?