Blog je značajan deo svetske medijske scene. Blogerske zajednice su vrlo snažne i polako svojim aktivnostima menjaju svet. Danas je blog vrlo snažan medij i baš zbog toga mnogi totalitarni i autokratski režimi vide blog i blogere kao veliku pretnju. Postoje mnogobrojni primeri ugnjetavanja blogera.
Neki primeri ugnjetavanja su sledeći blogeri: Kareem Amer, Abdel Monem Mahmoud, Jan Pronk, Nay Phone Latt… Reći ću vam nešto o njima: svi oni su se borili za istinu i iskazivali svoje mišljenje. Ali, nekim vladama nije milo da čuju drugačije mišljenje i daju sve od sebe da ubiju slobodu govora.
Kareem Amer je egipatski bloger. Uhapšen je od strane egipatskih vlasti zbog postova na svom blogu u kojima kritikuje Islam, kao i zbog uvreda na račun predsednika Egipta, Hosni Mubaraka. Ovaj momak je uhapšen 22.02.2007. u Aleksandriji. Osuđen je na četiri godine zatvora. Pre hapšenja je bio student prava. Šta je uradila blogerska zajednica povodom ovog slučaja?
DC Koalicija za slobodu bloga je organizovala protest ispred egipatske ambasade u Vašingtonu pozivajući na oslobađanje Kareem Amera. Egipatskoj ambasadi su dostavili i peticiju čiji su potpisnici bili blogeri širom sveta. U New York-u su održani mirni protesti ispred egipatskog konzulata. Širom sveta su bili organizovani protesti pod sloganom Free Kareem Day ispred egipatskih ambasada i konzulata (Otava, London, Berlin, Rim, Bukurešt, Pariz, Čikago…).
Kareem Amer je rođen 1984. (Orvel… baš prikladno…)
Abdel Monem Mahmoud je, takođe, egipatski bloger. On je uhapšen u aprilu 2007 zbog iznošenja stavova na svom blogu, a koji se tiču egipatske vlade. Njegovi postovi su proglašeni antivladinim. Ovaj bloger je član političke organizacije pod imenom Muslim Brotherhood (prim. aut. Ovo je najstarija i najveća islamska politička grupa). Neki od ciljeva ove grupe su: uključivanje žena u društvo, to jest, vraćanje dostojanstva ženama i njihovo aktivno uključivanje u sve segmente društvenog života; disciplina u administraciji, odnosi sa stranim zemljama, itd. Abdelovi blogovi su govorili o ovim problemima, pa ih je vlada procenila kao opasnost, te su uklonili blogera…
Jan Pronk je holandski političar i diplomata. Dok je bio specijalni predstavnik UN-a u Sudanu pisao je blog. U svom blogu je izneo mišljenje o sudanskoj vojsci. Posle ovog bloga, sudanska vojska je zahtevala njegovu deportaciju. Dali su mu tri dana da napusti Sudan.
Nay Phone Latt je burmanski bloger. On je ujedno i najdrastičniji primer ugnjetavanja blogera i slobode govora. Posle objavljivanja stripa o Than Shwe-u (prim. aut. lider Burme), Nay je uhapšen i osuđen na 20 godina zatvora.
Kao što možete videti, u nekim zemljama i društvima biti bloger nije nimalo naivno. Baš zato svaki bloger mora da bude svestan odgovornosti koju ima. Mišljenja sam da blogeri moraju da pišu o nepravdama u svojim zemljama, regionima, čak i u komšiluku. Moramo da pišemo o svakom čoveku, ženi i detetu kome su ugrožena ljudska prava ili koji su na ivici humanitarne katastrofe… Moramo da pokušamo da im pomognemo i upoznamo javnost sa njihovim problemima.
U Srbiji, internet i blogovanje nisu shvaćeni ozbiljno. Naša blogerska zajednica nije jaka. U stvari, mi i nemamo mnogo ozbiljnih blogera koji zaista žele da promene nešto na bolje. Blogovanje se u Srbiji više-manje posmatra kao trendi ponašanje, a ne ozbiljna aktivnost koja može da dovede do nekih promena. Uopšte nije čudno čuti nekog političara da prokomentariše kako je neko samo smešni bloger (prim. aut. Ruku na srce, neki od blogera i jesu smešni i zaista su sramota za blogersku zajednicu). Ne znam kada će većina ljudi konačno shvatiti da je blog moćan medij i da blog može da promeni našu sivu svakodnevicu.
Mislim da je, ipak, pozitivno što u Srbiji ima ljudi koji razumeju suštinu blogovanja. Mislim da neki od njih i pokušavaju da menjaju stvari na bolje. Ne ustežu se u kritici vlasti, društva i ostalih negativnih stvari koje nas okružuju. Takođe, mislim da iz dana u dan naša blogerska zajednica raste. Iskreno se nadam da ćemo u bližoj budućnosti postati ozbiljan faktor u političkom i društvenom životu.
Slavujka on 
hope on 
blue on 
trener on
15 comments… read them below or add one
потребу назрех читајући Ваш састав гђо constrictoria да ими овде присутни блогери (појединачно) преиспитамо разлоге нашег присуства у овом глобалном медију.површан утисак ми је да су у питању (још) неостварени писци или исти у покушају, који наишавши на захвалан читалачки аудиторијум ( виртуалан додуше) сујету своју потхрањују.има и доконих тролу те игрореку склоних,но такви су неминовност у отвореним мрежама.ретки су пак они коју неку своју мисију овде траже, но и ако их има, надам се да су свесни могућих жртвовања личних које им претстоје ако су у намери да истрају докраја. писана реч може много тога да промени, неоспорноје, но тражи времена којега је данас све мање. мис’им темпо данашњег живота жели резултате брзо но покушавати треба, ту збора нема.
хвала Вама да нас потсетисте и на другачије блоговске алтернативе.
Pa, ne mora samo pisanje bloga zarad misije da bude…
Htela sam ovim postom da kažem da bi trebalo uraditi nešto po pitanju blogerske zajednice u Srbiji. Mi je nemamo uopšte. Razlozi za pisanje bloga su najmanje bitni, bitno je da svi blogeri budu svesni odgovornosti i moći koju imaju zato što pišu.
Blogeri bi trebalo da se organizuju u ozbiljnu blogersku zajednicu i pružaju podršku jedni drugima, ugroženim kategorijama, itd.
Moj je utisak da je „misija“ izuzetno bitan pokretač blogovanja u Srbiji. Iskustva sa nekoliko blogova koje sam posećivao su takva da me uveravaju da je i blog u Srbiji shvaćen kao teren za „misionarenje“ političkih ideja. Grupe političkih ostrašćenika, nespremnih za pravu komunikaciju, davale su pečat pojedinim blogovima, u pojedinim trenucima. Biljana Srbljanović, politikantčić iz ljubavnog jada , govorila je jednom prilikom u Peščaniku kako je njeno „dangubljenje“ na blogu upravo izraz potrebe da promoviše političke ideje. Nije ona jedina…
Gde je granica, i da li uopšte postoji, slobode javnog iznošenja vlastitih ideja…
Da li smo slobodni da se javno i otvoreno rugamo drugima… Da im govorimo da su smrdljivi i krezavi, glupi i neobrazovani… da kroz blato provlačimo ono što je njima sveto…?
Da li smo slobodni da se javno zalažemo i borimo za poluistine koje će „obeležiti “ život naših potomaka…?
Da li imamo pravo da javno pozivamo na bombardovanja, ubijanja, getoizaciju…?
Upućeniji u blog zbivanja sigurno su upoznati sa činjenicom kojim se sve sredstvima služe „borci za istinu“… Na šta su sve spremni kada se jednom banovani dokopaju privilegije banovanja…
Posebno je otužan trenutak spoznaje da „borba za istinu“ ima svoju cenu, izraženu u stranoj valuti…
@stranac:
Pa, sad… Kao što rekoh kod nas je blogovanje više-manje shvaćeno kao trend. Naravno, svuda u svetu postoje i politički blogovi u okviru web strana političkih opcija. Problem je kad se od otvorenog bloga napravi politički gde se ne podržava nikakvo drugačije viđenje, osim jednog. Onda dolazimo do problema slobode govora: dok jedni licemerno tvrde da je ime, drugi su svesni realnosti…
Mi smo takvo društvo da se i komšije dele PoPartijskojLiniji, zato je nedopustivo da se takvge stvari dešavaju u blogosferi. Naša zemlja je, nažalost, jedan od retkih slučajeva u svetu gde su blogeri razuđeni, podeljeni i podstaknuti na raspravu umesto na blogodruženje i zauzimanje zajedničkih stavova povodom nekih pitanja (npr. neke akcije humanitarnog karaktera ili društvene akcije u globalu – nikako političke)…
ma ima svega, ima ženskih, im sve, znaš kako je…
ne znam za egipćane, ali meni lično se dopada ovakav način pisanja. da ćemo nešto mnogo promeniti pisanjem, mislim da naša vlast ne mari toliko ko šta piše ili priča. ne mislim da bi se baš nešto mnogo potresli čak i kad bi se svi blogeri organizovali i udruženi počeli da kritikuju.
promeniti se može ponešto u pojedinačnim glavama ljudi koji čitaju i pišu blogove. naučiš ponešto sa vremena na vreme, neko te prijatno iznenadi neko neprijatno.
@Šuky:
Naša vlast će itekako da se potrese zbog blogova onog trenutka kad počne više blogera da piše o njenoj nesposobnosti i kada to počnu stranci da čitaju (i, uzgred, neki predstavnici postave i po koje nezgodno pitanje).
Blogovanje može da promeni nešto na bolje… Samo treba imati vremena i živaca…
@constrictoria:
samo vremena i živaca?!
@Šuky:
Pa, dobro…
Treba još i po koji politički neangažovani i neopredeljeni bloger (‘oću reći: realan & nepristrasan).
@constrictoria:
a da napravimo mi
„Demokratsku Blogersku Stranku“
@Šuky:
E, vidiš, upravo to ne valja.
Osoba koja hoće nešto da promeni i da se bavi konstruktivnom kritikom u korist boljitka za sve, ne bi trebalo da bude stranački opredeljena. Čim neko zastupa neke ideje, stanovišta, itd., a pripadnik je neke političke opcija – ja debelo sumnjam u motive.
@constrictoria:
a tek kad isto ukrase recju „demokratija“
))
@constrictoria:
pa dobro bićemo
„stranka stranački neopredeljenih blogera“
da ne kažem „nesvrstani blogeri“
@bravar:
Da, „demokratija“ i „civilizacijske tekovine“ su mi među omiljenima.
@constrictoria:
A recenice koje pocinju sa „Mi smo…“
uvek se mislim… sta sve niste:)
Girls in Mukhtar Mai’s village have her to thank for their education.
qt
She established the school and others with compensation money awarded to her by the courts in her rape trial. Mukhtar Mai is exceptional because she defied the shame of the gang-rape four years ago by not only bringing her attackers to justice, but also by fighting for a change in traditional attitudes towards women. In that role, she hears many of the problems facing the women of her village. And she now contributes a weekly diary or weblog to the internet site of the BBC Urdu Service. „Mostly I talk about incidents which are cruel and painful. I try to discuss only the most serious things in my blog: the poor treatment of women, sometimes leading to killing,“ she says. The new way to explain people, end especially woman in rural areas that they should not suffer. That is why I believe in blogging. Mukhtar Mai’s blog is unique. Although she cannot read or write, she tells her stories to a local BBC journalist, who types it up as a web diary.
unqt
Molimo vas da se ulogujete ili registrujete novi nalog da biste mogli da šaljete komentare.