из дневниками Но. 120909 / 6:30 пм
таласе посматрам који својим халапљивим зевом покушавају усисати све што им на домашају па & облак те у облаку ветар ,кад утом … сензацијом понесен избрках визуелни угођај и скорашње читање и ко да уочих ту у камењару надохват ми штафелај са платном спремним а крај њега дугокосу лика профињеног где се припрема да од природе део украде и подари га трајању у виду слике,превиђајући поруку Бога да је само он тај који је Створитељ , који непостојећем даје постојање а постојећем реалност, који неживо оживљава, те нико неби смео да се дрзне те се са њиме надмеће.
сликари посебно.
обнаженост облака у игри потсећајући на ласцивност тела жене које маштуми голица да јој спустим шаку на мекоту бедра .. . спутава поезију вазда у главими присутну као индивидуални чин побуне мене у напору за смисленим ,да се проспе својом бајковитошћу.
неодлучно срцеје мое.
bravar on 
Slavujka on 
blue on 
AlexDunja on 
Dusi on
21 comments… read them below or add one
Rapsodija u plavom …
@trener:
хвала плава рапсодија баш легла у кишно малтешко доподне
divno, kao i uvek, uostalom. još kad se čita naglas: vatromet.
Opet se
Posejdon zaigrao.
Od talasa i
morske pene,
nju, u najlepšu
plavu obojio
i kao paperje
lepršavu,
na obalu je,
kamenu,
njemu podario.
Gleda je. Želi
i ruku pruža
dok se pita:
Ko je – Ona?
Sirena, nimfa?
Il’ muza samo?
I… čija je,
ta žena lepa?
U snu, dakako,
svačija!
Ali na javi?!
Da l’ samo njegova,
muza od talasa
i morske pene
vetrom monsuskim
na kamen položena.
I…
rado bi je osetio
al’ mu se prsti
u njoj gube
dok boje nežne
platno ljube
baš kako bi
on nju hteo…
@bravar:
у животу нашем влажном
све се врти око воде
ми изње смо део нас је
сви путеви ка њој воде
осмишљеним игрореком
састависте круг зацело
+музиком што пасира
дорекосте што се хтело
@umbra:
ако састав Вам је лего
сујети ми ето хране
захваљујем то пасира
сад пред старе мени дане
slikari posebno
@sveta:
Hvala na lepim rečima,
ali, zasluga je i Vaša…
Tekst je, zaista, bio inspirativan…
Svetlost ovde, trazi senku tamo
…
A bila je pre desetak dana,
Il stotinak godina – isto je,
Brodica bela, Alcor se zvala,
Usidrena na jugu jednog sna.
Ljuljuskala se mazno
U najplavljem moru
Vezana ko skitnica.
Cekala jesen i svoju Valletu.
Ucini mi se videx u salonu
Pred stafelajem gosn Svetu
S kicicom u desnoj ruci
Dok u levoj drzo je paletu.
Od mora je iskao boju zenske kose
U svim nijansama zlata
Sazrelog zita i tri sunceva zraka.
Tu neuxvatljivu boju..
Boju Kose njegove Plave.
@AlexDunja:
са укусом и отмено, као и увек, хвала
@blue:
ко светлост и сенка пратисмо се вазда
и реших те пригрлити као драгог свог
шок је био стресан-сазнање шокантно
сенка не би твоја већ другога неког
Strpljivo čekam dnevnik Но. 120910 / 00:30, da pročitam šta se desilo posle slikanja
@Anjale:
у хаосу . . . моје главе
умишљаја разних буде
па сигуран ко клин врбов
сунца зраке који руде
ја дочеках тога јутра
изнад паба у собичку
међ ногама непознате
језиком јој дражећ ..ч..
zvao bix te čokoladom
a kad bi se istopila
olizo bix stanijola
ihh
za sada sam „planiro“
da ti kažem neki svoj stih
onaako tête-à-tête
misiim
ti teta aja tet
al
neko mi podmetnu
viljušku umesto kašike
izbodox zalogaje
pa mi iscuriše
mimo ograde
mimo bešike
ček da se ipak namestim
možda same dođu
s pulta sletele beleške
već zgažene na podu
eno ih
neke krvare
ostale se glođu
ček ček kao da evo ga 1
moja ljubav me je gladna
i moja ljubav nije tužna
već je plava
i može postojati tek od trenutka
kad ono što je nemoguće
prestane da spava
i
odista počne da počinje:
@fixer:
прохујалој К.
знао сам је оно спрца
звали смо је рамуника
вазда беше насмејана
тако памтим њеног лика
развлачио ко је стиго
но превидех боју њену
дал плавуша беше, црнка
плаћала је скупу цену
када се у промет даде
мал’ бијена мал’ јебена
пропала је за пар лета
те нестаде, права штета
@sveta:
anikina vremena:
osevapio bi se…
@AlexDunja:
присетих се Странца и Ханџијке
(умео је Андрић да заплете)
Аникина времена за свагда
присутна су где год се нађете
Plava si kao to nebo na slici
Nikada nisam video tako plavo nebo
Koracao sam I video sam jedan jedini komad
Svile slucajno zakacen medju drvece
U tvojoj sumi koja govori
I pomislio sam na sve Milene pre tebe
Koje su slikale
I sve letece Vave I svih tvojih 18 planeta
Koje su jednako plave ………………………
@Slavujka:
такисам
наплавуше слаб сам вазда
но добро и црнке волим
ма ,заљубљив ја не могу
женској боји да одолим
пуут им небих ни помињо
мислим светлу или црну
прилагодим ја се свакој
као јелен . . . . а на срну
@sveta:
Tako i meni bese prva asocijacija :
zbog jedne divne crne [plave, ridje...] zene
Molimo vas da se ulogujete ili registrujete novi nalog da biste mogli da šaljete komentare.