ime mi je aspartam dalje…
Danas mi je 18-ti. Nije na okruglo, ali je pravo vreme za odlazak
od kuće. Pa, postala sam punoletna!
Trenuci
Kad bih mogao ponovo proživeti svoj život.
Pokušao bih učiniti što više pogrešaka.
Ne bih toliko nastojao biti savršen, bio bih opušteniji.
Bio bih gluplji nego što sam bio,
U stvari, jako bih malo stvari uzimao ozbiljno.
Bio bih manje čistunac,više bih riskirao,
Više putovao, gledao više zalazaka sunca,
Penjao se na više vrhova, preplivao više reka.
Išao na više mesta na kojima nikad nisam bio.
Jeo više sladoleda, a manje mahuna.
Imao više stvarnih problema, a manje izmišljenih.
Ja sam bio jedan od onih ljudi koji su živeli razborito i promišljeno svaki trenutak svoga života.
Naravno da sam imao trenutaka radosti.
Ali kada bih se mogao vratiti unatrag,
Pokušao bih uvek imati lepe trenutke,
Jer se jedino od toga sastoji život, od trenutaka.
Kada bih se mogao vratiti unatrag, borio bih se da nikada ne izgubim „sada“.
Ja sam bio jedan od onih koji nikada nisu nikuda išli
Bez termometra, termofora,
Kišobrana i padobrana.
Kada bih mogao ponovo živeti, putovao bih manje opterećen.
Kada bih mogao ponovo živeti, počeo bih hodati bos
Početkom proleća i nastavio tako do kasno u jesen.
Provozao bih se više puta u kočijama, promatrao više svitanja,
Igrao se sa više dece…
Da imam ponovo život pred sobom.
Ali, vidite, već imam 85 godina i znam da umirem.
Jorge Luis Borges
Mogu da pronađem lepotu u ovoj kišnoj noći, dok vetar nemilosrdno šiba hladnoću oko mog toplog tela. Stojim na raskrsnici sa kišobranom u rukama a pogled mi uprt u daljinu. Iza grada,dalje… iza golih grana,dalje…iza ravnice,prema reci. Mogu da čujem tišinu iz dubine srca svog i još dublje do sićušne ćelije iz koje sam nastala. Mogu da te zaboravim, samo ako poželim…kao što i ovaj kišobran mogu da bacim iz ruku ako poželim ali ne želim…..osmehujem se.Zvezde su visoko.
неко јутро једна баш рутава тјст чупава подпазухом ми погледа наплажи заклони те ми промаче оку вишеспратни бели крузер тек испловио из харбура валете на путу ка барселони.дама, малко и попуњенија од пристојног изгледа и притом гласна.
- такве законом забранити ,присећам се указа кума мојег дрнде , одкадгод но да не укварим угодност сунчаног јутра те пријатност коју површ медитерана може да ти пружи полурасањеном тек, зажмурих & …
утом се присетих мојега + рођака ђорђа коије надасве обожавао лета уз глибовиту обалу тада још плавичастог дунава узнаше село јерје пар недеља могао да ужива у зијању на букле тело наше сеоске лекарке која се са мужем богицом обично око 5 ,кад одремају након ручка,подруку дошетала дасе освеже.
-јооој кад смакне блузу а подмишком шума црна, а тек сукњу,а оно побутинама ко покошена ливада , евоми одзвања ђорђов хвалоспев докторицином изгледу.
једино су тада дунавом крузери недостајали да их поменута својом чупавошђу . . . .заклони,помислих.
пуна шака стидних длака
нежности нам кадгод
неки манир биле нису
ил је штипнеш за гузицу
ил заватиш шаком сису
поетика . . . лепе речи
то је нама страно било
да се дообро поватамо
једино нам било мило
присећам се кума дрнде
свима поднос гурао је
шаку пуну стидних длака
баш куждравих једне Маје
Sad već jasno možeš videti razliku između: tvrdoglavosti i upornosti, ubeđenja i vere, atraktivnosti i lepote, mašte i realnosti, požude i ljubavi, ludosti i genijalnosti… Već sad jasno se ocrtavaju obrisi i likovi sveg onog što je izbrisano sa tvog lica, iz tvog pogleda. Sve ono što je gurnuto pod tepih, znaš već… Toliko puta rečeno, zalud. Vidiš jasne granice. I kao ptice selice tvoje misli su otišle u toplije krajeve na prvi znak zime. Hladnoća se ugnezdila. Snežni zanosi. dalje…
sveta on 
AlexDunja on 
bravar on 
Loader on 
Slavujka on